Izvor: Vostok.rs, 25.Avg.2013, 18:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto u srpskim avionima nema rakije?
25.08.2013. - Pristupanje NATO-u - pristupanje razbojničkoj bandi koja deluje protiv Rusije
Leonid Ivašov, napisano 15. novembra 2012.
Pre neki dan sam se vratio iz Srbije. Bio sam u zvaničnoj poseti na konferenciji gde sam govorio o konturama evroazijskog vektora Rusije. Takođe sam morao da posetim Borislava Miloševića, starijeg brata Slobodana Miloševića i bivšeg ambasadora Republike Jugoslavije u Rusiji, čije je stanje sada kritično (u vreme pisanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << teksta, Borislav Milošević je bio živ, prim. prev.). Pored toga, u Srbiji imam mnogo prijatelja. Želeli smo da se vidimo, popričamo, nadoknadimo propušteno, na kraju krajeva – prosto da se družimo.
Proveo sam neko vreme i u Republici Srpskoj (Bosna i Hercegovina), u Banja Luci. Imao sam ozbiljne razgovore sa predsednikom republike i predstavnicima elite, sastanke sa nastavno-naučnim kadrom, sa studentima i omladinom. Bilo mi je važno da shvatim kako Srbi procenjuju situaciju u svetu, u Evropi i na Balkanu, kao i šta misle o ideji slovenskog jedinstva.
Do kakvih sam zaključaka došao? Srbi na Balkanu prema Rusiji gaje čvrste prijateljske, čak i bratske odnose, i to je tako među svim slojevima stanovništva – od biznismena i političara, preko inteligencije, do običnih ljudi. Ali istovremeno (što sam bio prinuđen da kažem i predsedniku Republike Srpske i predstavnicima elite), oni se suviše uzdaju u Rusiju. Mnogi smatraju da će im Rusija doneti i Kosovo i ekonomski razvoj. Objašnjavao sam im: Da, Rusija pridaje veliki značaj razvoju odnosa, kako sa Srbijom, tako i sa Republikom Srpskom. Ali osnova toga su poslovni interesi.
Rusija danas ne zna šta sami Srbi žele. Srpsko društvo i politička elita su rascepljeni. Srbi žele da uđu u Evropsku uniju, ali određen broj njih (neka je i mali broj, ali ipak) smatra da put ka EU ide preko pristupanja NATO-u. Posebno me je začudilo to što se projekat jedinstvene, velike Srbije praktično i ne razmatra. To bi mogla da bude jedna država osnovana na ujedinjenju obe republike, Bosne i Hercegovine i Srbije. Tako nešto bi, sasvim prirodno, privuklo srpsko stanovništvo u Crnoj Gori ili Makedoniji. Ali elita je u obe republike već osetila samostalnost i zato okviri takvog pravoslavno-slovenskog ujedinjenja nisu određeni, ne postoji čak ni opštesrpski politički pokret.
U odnosu prema Kosovu se takođe oseća raskol, ali ipak, omladina me je obradovala. Ona jasno brani poziciju da je srpska teritorija svetinja i da se ne sme dati Albancima. Takvo je mišljenje većinsko u obe republike. Susreo sam se sa nekoliko srpskih mladih lidera. Oni žestoko kritikuju Nikolića i posebno predsednika vlade koji smatraju da kosovski problem ne treba ostaviti budućim generacijama i predlažu kao rešenje cenjkanje i priznavanje otcepljenja Kosova pod određenim uslovima. Ipak, omladina je po tom pitanju kategorična.
Naravno, stavio sam im do znanja kakva je ruska pozicija, kako zvanična, tako i nezvanična, prema Balkanu i miru u budućnosti. Rusija nije protiv stupanja Srbije u Evropsku uniju. Ali mi smo kategorično protiv stupanja u NATO. To bi bilo pristupanje razbojničkoj bandi koja deluje protiv Rusije i ne treba očekivati nikakvu podršku s naše strane u takvom slučaju. A što se tiče pristupanja EU, za Srbe je to pitanje opstanka. Srbija se danas suštinski nalazi u finansijsko-ekonomskom embargu. Ekonomija države kako-tako opstaje jedino na trgovini i ništa drugo se uopšte ne razvija.
Srbija ima bogatu prirodu, prijatnu klimu i teren, vodne resurse i transportnu mrežu. Neka je to i sam kraj Evrope, Srbi su ipak Evropljani. Reklo bi se – moguće je slobodno družiti se sa susedima, razvijati biznis i trgovinsku razmenu. Ali, dok ne uđe u Evropsku uniju, Srbiji se takve mogućnosti ograničavaju. Direktan primer: Sedamo u avion na beogradskom aerodromu. Pitaju me – imate li rakije sa sobom? Odgovaram – naravno da imam. Nikada iz Srbije ne odlazim bez rakije. Odgovaraju mi da je sada to zabranjeno. Možete da prenesete, na primer, viski, ali samo ne rakiju ili vina srpskog porekla. Naravno, nekako smo rešili problem na prijateljskim osnovama. Ali sa tim sam se susretao i prilikom mog prošlog dolaska u Beograd 2011. godine. Leteo sam srpskom aviokompanijom i kada je putnicima ponuđena zakuska i piće, tražio sam srpsko vino „Vranac“. Ispostavilo se da u avionu postoji portugalsko vino, viski, čak i ruska votka, ali nema ničeg srpskog. Čak su i namirnice koje smo imali za ručak potpadale pod evropski, a ne nacionalni standard. I tako, čak i preko običnih ljudi, Srbe guraju ka EU. Ali onda kažu da Srbija može da pristupi EU samo preko NATO-a. I tako se to rasteže.
A Rusija je daleko i za sada nije posebno zainteresovana čak ni za srpsko voće ili povrće, iako je u Srbiji voće i povrće vrhunskog kvaliteta i ne može porediti ni sa turskim, ni sa evropskim, ni sa bilo kojim drugim. Srbija ima odlična vina, kao i baš tu rakiju koja je nebrojeno puta bolja od naše votke – i čistija je, i manje opasna, i prijatnija. Srbi vole da gledaju ruske (pre svega sovjetske) filmove, emisije itd., mnogi među njima govore ruski, a većina može da shvati smisao. Ali ruski televizijski kanali se u Srbiji slabo gledaju za šta je kriva, naravno, naša zemlja. Našim zemljama nedostaje međusobna kulturna razmena. Crkve sada kao da poboljšavaju veze i jačaju odnose, ali očigledno da je to nedovoljno. Takođe postoji i humanitarna sfera, sfera nauke i tehnologije. Nema ozbiljnih prepreka između Srbije i Rusije, dovoljno je samo da aktiviramo naše odnose.
Pogledaj vesti o: Ambasador Rusije
