Izvor: Studio B, 02.Feb.2012, 18:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sahranjen Živan Saramandić
Velikan operske umetnosti, popularni bas, dugogodišnji prvak Opere Narodnog pozorišta Živan Saramandić sahranjen je danas u Aleji velikana na Novom groblju.
• 02.02.2012 17:02
Sahranjen Živan Saramandić
Od Saramandića su se oprostili ambasador Rusije u Srbiji Aleksanadar Konuzin i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu Božidar Đurović.
Konuzin je istakao da je Saramandić stvarao "duhovni ambijent u kome smo živeli" i da smo >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << njegovim odlaskom "postali siromašniji".
"Saramndić je bio izvanredan operski pevač, njegov klasični repertoar je obogaćivao svakog ko ga je slušao i gledao. Njegov jak karakter i indivudalnost činili su ga prepoznatljivim", primetio je ambasador.
Konuzin je podsetio da je Saramandić voleo rusku muziku i da je tu ljubav delio sa drugima, kao i da su posebno mesto u njegovom opusu zauzimale ruske narodne pesme.
"Srećan je onaj koji odlazi dostojanstveno i sa ispunjenom misijom koja mu je određena odozgo, a to je sučaj sa Živanom Saramandićem", dodao je Konuzin.
Đurović je, citiravši Hipokrata - "Umetnost je duga, a život kratak", rekao da je mnogobrojna publika širom sveta prepoznala umetnost Živana Saramandića kao bogomdanu i prepuštala se "talasima emocija koje su krasile taj divan glas i tu jedinstvenu pojavu".
On je istakao da Saramandić, mada svestan svoje veličine, nikada joj nije robovao.
"Živeo je zarad umetnosti u sebi, a ne zarad sebe u umetnosti. I živeo je punim plućima, bez kalkulisanja, uvek do kraja, baš kao što je pevao do kraja svoga života punim glasom, koji mu je Bog podario i koji je Živan negovao posvećenički, kako to čine svi oni koji znaju da je uspeh nemoguć bez rada", dodao je Đurović.
On je rekao da je proslavljeni bas svom Narodnom pozorištu ostao veran celog svog veka.
"Čak i onda kada je svet bio mali za njega, njemu je Narodno pozorište bilo veliko, zato što je imalo toplinu doma koji se voli. Zato, dokle god postoji Narodno pozorište u Beogradu, ono se Živana mora sećati, upravo onako kako je ova ljudina to zaslužila i zadužila - iskreno", naglasio je Đurović.
Upravnik nacionalnog teatra je primetio da je Saramandić smatrao da se iskrenošću može promeniti svet, da je bio patriota pri čemu nije dozvoljavao da njegov patriotizam ugrožava druge, ali nije dozvoljavao da drugi ugrožavaju njegov narod.
"Kada god se u ovakvim prilikama opraštamo od nama bliskih ljudi, činimo to uvereni da su oni o kojima govorimo živeli nedovoljno dugo, pre svega zato što su nam bili bliski i zato što su imali još mnogo toga da nam podare. Kada naš duboki osećaj velikog gubitka dele desetine ili stotine drugih, onda znamo da smo živeli uz dobrog čoveka. Ako pak to osećanje delimo sa milionima, onda treba da smo srećni zato što smo živeli u doba velikana", rekao je Đurović.
Opelo je služeno u Crkvi Svetog Nikole na Novom groblju, a pevao je Hor Narodnog pozorišta u Beogradu kojim je dirigovao Đorđe Stanković.
Saramandić je preminuo 30. januara u Beogradu, u 73. godini.
Posvećenik operske umetnosti na sceni je bio do poslednjeg daha, pored tekućeg repertoara, spremao se i za obnovu "Don Karlosa" zakazanu za 4. februar, a nekoliko dana kasnije trebalo je da ponovo nastupi u solo-recitalu Toržestvo Šaljapinu, koji je godinama pevao na Sceni "Raša Plaović".
.jpg)
