Izvor: BKTV News, 23.Sep.2014, 15:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reč stručnjaka: Rusi ne trpe poniženja
Širenje neistinitih i zlonamernih informacija o istoriji, politici i kulturi ruskog naroda, kao i aktivno angažovanje neruskih državljana u cilju demonizacije ruskog društva u najširem smislu predstavlja rusofobiju. Najnoviji primer diplomatske nekorektnosti sa tragovima rusofobije jeste polemika ruskog i američkog ambasadora u Srbiji – Aleksandra Čepurina i Majkla Kirbija. Komentator francusko-belgijskog nedeljnika „Vif-Ekspres“ Žak Atali smatra da ako se nastavi geopolitika ponižavanja >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << Rusije, koju sprovodi Zapad, ona bi „kao prirodna posledica dovela do Trećeg svetskog rata“.
Jedan od sto najumnijih intelektualaca u svetu, po merilima uglednog američkog časopisa „Forin polisi“, komentator francusko-belgijskog nedeljnika „Vif-Ekspres“, bivši predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj i svojevremeni savetnik francuskog predsednika Fransoa Miterana Žak Atali smatra da ako se nastavi geopolitika ponižavanja Rusije, koju sprovodi Zapad, ona bi „kao prirodna posledica dovela do Trećeg svetskog rata“. Kako kaže, treba pod hitno prekinuti bojkot Rusije, koji šteti Evropi, i pridružiti Ruse ratnim naporima za bitku protiv ekstremnog islama.
„Posebno SAD, geografski udaljene od budućih ratnih poprišta, a kojima skoro da više nisu potrebni izvori energije na Srednjem istoku i Srednjoj Aziji, opasno se igraju tom strategijom“, zaključuje Atali, uz napomenu da strategija stvaranja finansijske krize za Evropljane je samoubilačka i zato ne bi smeli da dozvole da u sve to budu uvučeni. Gledano iz vizure geopolitičkih interesa zapadnih sila, stvaranje antiruskog raspoloženja, poznatijeg pod psihologizovanim pojmom rusofobija aktuelno je još od 16. veka. Javlja se u sklopu širenja ruske države prema istočnoj Aziji što je dovelo i do prihvatanja ruske kulturne matrice od strane većeg broja evroazijskih naroda. Vikipedija navodi da je rusofobija izrazito pojačana kolonizacijom nekih istočnoevropskih i severnoevropskih država tokom 18., 19. i 20. veka. Do kulminacije rusofobije dolazi tokom Hladnog rata kada se na Zapadu ekstremno povećala netrpeljivost prema Rusima.
Širenje neistinitih i zlonamernih informacija o istoriji, politici i kulturi ruskog naroda, kao i aktivno angažovanje neruskih državljana u cilju demonizacije ruskog društva u najširem smislu predstavlja rusofobiju. Kako navodi Vikipedija, rusofobija je posebno istaknuta u postsovjetskim državama sa velikim ruskim manjinama koje su te prostore naselile u sklopu rusko-sovjetske kolonizacije. To se u prvom redu odnosi na baltičke države Litvaniju, Letoniju, Estoniju, pa i na Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju. Rusofobija je sredinom 20. veka bila izražena u Finskoj, Norveškoj, Češkoj i Mađarskoj.
Najnoviji primer diplomatske nekorektnosti sa tragovima rusofobije jeste polemika ruskog i američkog ambasadora u Srbiji – Aleksandra Čepurina i Majkla Kirbija. Čepurin je za „Politiku“ izjavio da je Kirbi pokazao „neverovatno neznanje istorije tvrdeći da je u bivšem SSSR-u bilo 12 republika. Ako pogledamo udžbenik istorije, uverićemo se da je u SSSR-u bilo 15 saveznih republika“. Kao odgovor Čepurinu, ambasador Kirbi je novinarima rekao: „Mi nikad nismo prihvatili da su Letonija, Litvanija i Estonija deo Sovjetskog Saveza“. Diplomatskoj polemici prethodila je najava posete Srbiji predsednika Vladimira Putina u oktobru, na godišnjicu oslobođenja Beograda u Drugom svetskom ratu na koju je reagovao ambasador Kirbi.
Iako je pre par godina poznati američki geostrateg i diplomata Henri Kisindžer u Moskvi imenovan za počasnog doktora nauka Diplomatske akademije MIP Rusije, to ni najmanje nije otupelo oštricu ovog, zašto ne reći, rusofoba. U svojoj najnovijoj knjizi „Svetski poredak“ Kisindžer objašnjava da je istorijski gledano Rusija bila pokretač više ratova nego ijedna savremena sila, da joj je teritorijalna ekspanzija u „genima“: od 1532. godine do 1917. svake godine svoju teritoriju je povećavala za 100 hiljada kvadratnih kilometara.
U pravu je savetnik direktora RISI Dimitrij Borisovič Rjurikov kada kaže da „istorijsko iskustvo Rusije pomaže da se danas vide realni interesi i političke tehnologije igrača i ne dozvoljva da se smesta daje podrška bilo kakvim radikalnim promenama bilo gde i u bilo čemu, bilo da je to akt promene režima koji je odjednom postao kriv, bilo da je slamanje kulturne tradicije ili normi ponašanja. Stanovište Rusije – pravo i realnost – postignuto je patnjama u najtežim iskušenjima“. Ima dosta toga zajedničko između ruskog i srpskog naroda. Pored toga što pripadaju pravoslavnoj veri i slovenskom plemenu, rekli bismo da ih spaja i to što su oba naroda skupo platila svoju slobodu.
Predrag Prokopljević
The post Reč stručnjaka: Rusi ne trpe poniženja appeared first on BK Televizija - BKTV News - Telefakt.
Pogledaj vesti o: Ambasador Rusije
.jpg)
