Izvor: Politika, 14.Jan.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Počinje obeležavanje jubileja Milanskog edikta
Srbija je na veličanstven način, uprkos epidemiji kolere, 1913. proslavila tada 1.600 godina od donošenja značajnog dokumenta
Niš – Ostala su samo dva dana do održavanja prve velike manifestacije kojom će 17. januara, u Srbiji, zvanično početi proslava jubileja – 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta. U Narodnom pozorištu u Nišu biće održan koncert duhovne muzike hora Sretenjskog manastira iz Rusije, osnovanog pre šest vekova. Domaćin te manifestacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << biće ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Čepurin, a očekuje se da će početku obeležavanja jubileja prisustvovati predsednik Srbije Tomislav Nikolić, premijer Ivica Dačić, patrijarh srpski Irinej i predstavnici diplomatskog kora u našoj zemlji.
Cele godine Srbija i Niš biće u znaku jubileja i godišnjice potpisivanja najznačajnijeg dokumenta za hrišćanski svet – Milanskog edikta, tetrarha Zapada Konstantina Velikog (272–337), rođenog u Nišu, odnosno drevnom Naisusu, i tetrarha Istoka Licinija (250–325), zakonskog teksta kojim je proglašena verska ravnopravnost i prestanak progona hrišćana.
Srbija je na veličanstven način i pre sto godina obeležila jubilej – 16 vekova od Milanskog edikta. Proslava je održana od 28. do 30. decembra 1913. godine. Bila je planirana za Krstovdan, ali je Niš i okolinu zahvatila epidemija kolere i zbog toga je obeležavanje jubileja pomereno za dva meseca, stoji zapisano u zvaničnim dokumentima iz prošlosti Niša. Tih dana u Nišu boravili su članovi vladarske porodice Karađorđević – prestolonaslednik Aleksandar i princ Pavle, delegacije pravoslavnih država i pravoslavnih crkava Rusije, Grčke, Rumunije, Mađarske, Bugarske, Crne Gore, bivši gubernator Flandrije i mnoge druge viđene ličnosti, ostalo je zapisano u „Pravoslavlju”, novinama Srpske patrijaršije.
Na početku proslave 16 vekova od donošenja Milanskog edikta osvešten je spomenik na levoj obali Nišave, podignut u znak sećanja na Nišlije koje su Turci vešali na istom mestu kraj reke 1821. godine, kada su predvođeni vladikom niškim Milentijem podigli ustanak protiv turskog ropstva, zapisano je u knjizi Borislava Andrejevića „Spomenici Niša”. Te 1913. godine obeležena su dva značajna datuma: 16 vekova od donošenja edikta i 35 godina od oslobođenja Niša od Turaka 1878. Spomenik povešanim Nišlijama, među kojima je bilo i pravoslavnih sveštenika, podigao je niški episkop vladika Dositej. Odmah posle osveštenja spomen-obeležja, episkop ruski Anastasije služio je ispred Ćele-kule pomen poginulim srpskim ustanicima na Čegru 1809. godine, vojvodama i ustanicima iz Prvog i Drugog srpskog ustanka i stradalim stanovnicima Srbije.
Nedaleko od ovog spomenika, osveštenog 1913. godine, takođe na levoj obali Nišave, nalazi se i novo spomen-obeležje, otkriveno prošle godine. Na njemu su predstavljeni lik cara Konstantina Velikog i Hristov monogram, a otkrili su ga delegacije Austrije i Turske i prethodni gradonačelnik Niša Miloš Simonović. Fondacija „Art Karnuntum”, koja je finansirala prošle godine otkriven spomenik, proglasila je Srbiju i Niš za veliko i sveto mesto svetske istorije, jer je, istaknuto je, car Konstantin Veliki povezao tri grada na tri strane sveta – austrijski Karnuntum, svoj rodni Niš i Izmit u Turskoj.
T. Todorović
objavljeno: 15.01.2013.
Pogledaj vesti o: Ambasador Rusije
