Izvor: Politika, 27.Jan.2014, 23:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naš arhitekta osvaja Baku i Rijad
Miloš Dimčić u Saudijskoj Arabiji završava rad na jednom od najvećih istraživačkih centara u svetu, a taj zadatak poveren je birou poznate Zahe Hadid
Navijali smo za Željka Joksimovića na Evroviziji 2012. u Kristalnoj hali u Bakuu, glavnom gradu Azerbejdžana, a manje je poznato da je u timu koji je projektovao ovu halu bio i naš Miloš Dimčić. Ovaj mladi arhitekta sada završava rad na jednom od najvećih istraživačkih centara u svetu – „Kapsarc” >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << u Rijadu, u Saudijskoj Arabiji, za koji je zadužen biro poznate Zahe Hadid. Dimčić je odgovoran za pisanje softvera koji je analizirao sve fasadne elemente, a bio je zadužen i za traženje grešaka u geometriji kako bi proizvodnja bila što efikasnija.
Na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao, Miloš Dimčić (1982), danas nastanjen u Štutgartu, nedavno je održao predavanje o digitalnoj arhitekturi.
– Programiranje u arhitekturi olakšava proces dizajna, a konstrukcije, do sada viđene samo u naučnofantastičnim filmovima, čini mogućim. Na predavanju sam objasnio moć programiranja na primeru novog terminala aerodroma u Šenženu arhitekte Masimilijana Fuksasa – kaže Dimčić, koji je u Štutgartu odbranio doktorat iz arhitekture, a gostujući je predavač na fakultetu u Gracu.
Pre nego što je otvorio sopstvenu firmu, Dimčić je radio za biro profesora Jana Knipersa i sam je napisao softver pomoću kog su napravili konstrukciju i fasadu ovog aerodroma (sa 450.000 čeličnih štapova i 300.000 kvadratnih metara površine pokrivene unikatnim elementima aluminijum-stakla), što je, kako kaže, jedna od najkomplikovanijih struktura na svetu.
– U poređenju sa zemljama čije su ekonomije u ekspanziji, u Nemačkoj se ne gradi mnogo. Ova zemlja poznata je po hladnoj, minimalističkoj arhitekturi i zbog toga su projekti na kojima radim, uz neke izuzetke, izvan Nemačke. U trendu su inače slobodne forme kod kojih su fasadni i konstruktivni elementi jedinstveni, i njihova proizvodnja mora da se programira – ističe naš sagovornik.
Prema njegovom mišljenju, 21. vek biće obeležen radom na poboljšanju energetske efikasnosti u svim sferama inženjerskog delovanja. I sam je već radio na softveru za optimizaciju solarnih panela i napravio program koji može da se koristi za automatsko računanje i izdvajanje senki nepravilnih površina, što može besplatno da se skine sa njegovog sajta www.programmingarchitecture.com.
– Pametne zgrade su budućnost, kao i automatsko kontrolisanje svih uređaja u jednom objektu, pa i samih arhitektonskih elemenata. Planiram da svojim delovanjem obuhvatim i te oblasti. Što se tiče aktuelne šoping-mol arhitekture, ona će biti napuštena kada se napuste i tržni centri. Investitori se neće tako lako odreći funkcionalnosti i malih troškova tih centara, ali je na lokalnim vlastima odgovornost da ih izmeste van centra grada – smatra naš arhitekta.
Najviše debata, kako objašnjava, danas se vodi oko pitanja odgovornosti arhitekte, jer smatra da postoje tendencije da se arhitektura, koja je uvek bila most između umetnosti i tehnike, udalji od svog inženjerskog karaktera.
– Tehnika brzo napreduje, a arhitektonski deo ne može da izdrži pritiske i zatezanja. Arhitektonski fakultet trebalo bi da, kao Likovna akademija, primi deset studenata godišnje, a ostale poslove da prepusti tehničkim crtačima. Arhitekte danas rade poslove za koje je dovoljna srednja škola, i zato su malo plaćeni, a po nekim statistikama, u Nemačkoj su oni poslednji na platnoj listi – iznosi naš sagovornik.
On smatra da bi nova generacija arhitekata pomoću programiranja mogla da kontroliše ceo proces proizvodnje, a sa programskim jezikom kao osnovnim alatom, osećajem za estetiku, i poznavanjem statike, dosegli bi se značajni rezultati.
– Sa takvim kadrom, zgradu za koju je potrebno 100 radnika i pet godina gradnje, uskoro će završiti 10 radnika za godinu dana. To ne znači da će ljudi ostati bez posla, već da ćemo praviti efikasnije zgrade – naglašava naš arhitekta, koji nadalje želi da razvija metode za analiziranje demografskih promena, što će omogućiti efikasnu gradnju u skladu sa tim podacima.
Naš sagovornik, koji je i član Mense, osveženje pronalazi u sviranju klavira i režiji, a mlade ohrabruje da putuju i rade u drugim zemljama.
– Tako učite jezike, stvarate poznanstva i izgrađujete karakter. A onda se pojave novi putevi i na nama je da prepoznamo koji od njih je popločan žutom ciglom, ili da udarimo petom o petu i ponovimo: „Nigde nije kao kod kuće” i otkrijemo šta je to što vidimo iza zatvorenih kapaka.
Mirjana Sretenović
objavljeno: 28.01.2014.
Pogledaj vesti o: Željko Joksimović, Evrovizija 2015
