Izvor: Magyar Szó, 26.Mar.2015, 17:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Štrajk prosvetara postao nezakonit
Nakon što su smanjene februarske plate prosvetara koji od novembra štrajkuju održavanjem skraćenih časova, Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije i Sindikat prosvetnih radnika Srbije su u ponedeljak potpuno obustavili rad. Ministar za obrazovanje, Srđan Verbić, je nakon toga optužio prosvetare da su povredili zakon, naglašavajući da je obaveza profesora održati minimum rada, što u slučaju obrazovanja znači održanje časova od 30 minuta. Sindikati nisu svom članstvu objasnili da >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << prema zakonu potpuna obustava rada može imati dva ishoda: ili za date dane neće dobiti dnevnice, ili će ih otpustiti, naglasio je ministar.
Novosadski advokat, Enike Veg, je za „Mađar so“ izjavila da u vezi obustave rada, dva se zakona odnose na radnike u prosveti. Jedan je zakon o štrajku, usvojen 1996. godine, i određeni delovi zakona o obrazovanju. A istovremeno se i granski kolektivni ugovori bave ovim pitanjem.
Zakon o štrajku kaže da ukoliko se radi o poslu od javnog interesa, kao što je nastava, onda se ne može pribeći potpunoj obustavi rada, samo delimičnoj obustavi, objašnjava advokat, naglašavajući da je štrak zakonski samo u slučaju da se štrajkači pridržavaju ovog pravila.
- Zakon određuje da prosvetari za vreme štrajka moraju održati časove od 30 minuta. Potpuna obustava rada nije zakonita. Zakon o štrajku sadrži odredbu prema kojoj radnici koji potpuno obustave rad nemaju prava na platu. Pitanje plata radnika koji štrajkuju tako što delimično obustavljaju rad ni jedan zakon ne reguliše. Prema mojim saznanjima, ministarstvo za obrazovanje je izračunalo koliko se trebaju smanjiti plate u slučaju održanja časova od 30 minuta i na osnovu te računice su prosvetari dobili smanjene plate. Nemam informacija o tačnom načinu izvođenja ove računice. Prosvetari moraju biti veoma obazrivi, jer je zakon o štrajku veoma jasan; potpuna obustava rada se karakteriše kao ozbiljan disciplinski prekršaj, koji kao posledicu može imati otpuštanje sa posla, odnosno otkaz – objašnjava Enike Veg.
Na pitanje da li i šta mogu učiniti profesori koji su nezadovoljni smanjenjem plata zbog štrajka, pravnica kaže da se može pokušati.
- Analizirajući situaciju i polazeći od opšteg zakona može se izjaviti sledeće: za vreme potpune obustave rada se ne daje plata. A ukoliko radnici imaju obavezu rada onda se od njihovih plata odbija vreme sa kojim su za vreme štrajka smanjili trajanje časova. Moje mišljenje je da je situacija nastala u prosveti već duže vreme veoma loša. Nepovoljnu situaciju još više kvari najava da će država smanjiti broj zaposlenih u prosveti. Ranije je nezadovoljstvo bilo povećano odlukom da se na osnovu drugog zakona smanje plate profesora. Prosvetari rade pod sve težim uslovima za sve manje plate. Mislim da se po hitnom postupku treba srediti situacija u obrazovanju – ističe advokat.
Na pitanje koliko sindikati i radnici prema njenoj proceni poznaju zakone koji regulišu pitanja obustave rada, stručnjak kaže da sindikalno članstvo nije najbolje informisano. To je delom odgovornost i sindikata, jer ne upoznaju svoje članstvo sa zakonskim propisima koji se odnose na specifične slučajeve.
- Kao što sam već napomenula: zaposleni koji vrše posao od javnog značaja ne mogu u potpunosti obustaviti rad. To se odnosi, na primer, i na zaposlene u zdravstvu. Ni lekari ne mogu u potpunosti obustaviti rad, jer to nekoga može koštati života. Slična je situacija i sa radnicima preduzeća koja održavaju puteve, sa radnicima prehrambene industrije, ali i sa radnicima Vodovoda ili daljinskog grejanja; ni oni ne smeju u potpunosti obustaviti rad – naglašava Enike Veg.
Pogledaj vesti o: Štrajk prosvetnih radnika, Štrajk
.jpg)
