Izvor: Blic, 29.Maj.2015, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto je ovo dan "D" za svetski fudbal? UEFA možda istupi iz FIFA
Na 65. kongresu FIFA, u Cirihu će ovog petka biti doneta odluka ko će upravljati najmoćnijom fudbalskom organizacijom na planeti u naredne četiri godine, a Blicsport vam donosi priču i zašto je to važno i kako će se, zapravo, stvari tamo odvijati.
FIFA, odnosno Federacija međunarodnih fudbalskih saveza, od 1998. na čelu ima jednog istog čoveka, Josefa "Sepa" Blatera, sada 79-godišnjaka koji bi da i dalje vlada svetskim fudbalom. Od nekoliko suparnika koji su želeli >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da ga izazovu na ovim izborima, u igri je ostao samo jedan, jordanski princ Ali bin al-Husein, tačno 40 godina mlađi.
Izbori se dešavaju u jeku velikog skandala, jer su na zahtev tušilaštva iz SAD u Švajcarskoj uhapšena sedmorica zvaničnika FIFA, koji se terete da su od devedesetih godina prošlog veka pa do danas, u SAD i Latinskoj Americi primili mito u vrednosti od oko 100 miliona dolara. Povrh svega, otvorena je i istraga oko dodele Rusiji i Kataru domaćinstva svetskih prvenstava 2018. i 2022. godine, pa je zbog toga reagovao i prvi čovek Rusije, Vladimir Putin, tvrdeći da je čitava hajka pokrenuta kako bi se Rusiji oduzeo naredni Mundijal. Da ima i takvih pretenzija, svedoči i naslovna strana britanskog tabloida "San" na kojoj Englezi jasno zahtevaju: "Sad dajte Svetsko prvenstvo 2018. - nama".
Blater je 1998. nasledio Žoaa Avelanža, pobedivši na izborima bivšeg predsednika UEFA Lenarta Johansona, i od tada izbore nije gubio: 2002. je pobedio Isu Hajafua, prvog čoveka afričke, CAF konfederacije, 2007. mu niko nije "izašao na crtu", a ni 2011, jer se tada povukao njegov izazivač Mohamed Bin Hamam, predsednik Azijske fudbalske federacije, zbog optužbi za učešće u korupciji.
Evo i koje stvari još treba znati o predsedničkim izborima na kongresu FIFA:
Ko je još bio kandidat?
Hteo je da predsednik FIFA bude i 48-godišnji David Žinola, bivši francuski reprezentativac koji se u januaru uključio u trku, ali dve nedelje kasnije iz nje istupio kada nije uspeo da obezbedi da bar pet nacionalnih Saveza, što je minimum, podrži njegovu kandidaturu.
Žinolin osam godina stariji sunarodnik, bivši operativac FIFA Žerom Šampanj, koji se u našoj zemlji često dovodio u vezu sa podrškom prijemu tzv. Republike Kosovo pod okrilje svetske kuće fudbala, takođe nije obezbedio dovoljnu podršku.
Nekadašnji portugalski reprezentativac, 42-godišnji Luiš Figo, uspeo je da obezbedi minimum glasova, baš kao i prvi čovek holandskog fudbala, Mihael van Prag (67 godina), no obojica su se prošle sedmice povukla iz ove trke, kako ne bi došlo do rasipanja glasova, pa je jedini rival Sepu Blateru ostao - princ Ali.
Ko je taj princ?
Sin preminulog jordanskog kralja Huseina i kraljice Alije, završio je vojnu akademiju u Engleskoj a onda se posvetio vojsci svoje zemlje. Brat je šeika Mohameda bin Rašida Al Maktuma, emira Dubaija, a prvi put se njegovo ime začulo širom planete kada se izborio da FIFA konačno dozvoli da muslimanke koje igraju fudbal i na međunarodnim mečevima smeju da nose "hidžab", tradicionalni veo koji prekrivakosu i deo lica.
Princ Ali je na funkciji predsednika Fudbalske federacije zapadne Azije, a jedan je od onih koji su tražili da se u potpunosti objavi "Garsijin izveštaj", u kome se nalaze detalji o eventualnoj korupciji prilikom dodeljivanja naredna dva Mundijala Rusiji i Kataru, a čiji su samo segmenti obelodanjeni javnosti. "Vreme je da se pažnja usmeri nazad na sport. Naslovi treba da su o fudbalu, ne o FIFA, i za to treba da se izborimo", jedna je od njegovih krilatica.
Kako se glasa?
Svaki fudbalski Savez ima jedan glas. Afrika daje 54 glasa ukupno, Evropa preko članica UEFA 53, Azija 46, Severna i Centralna Amerika 35, Okeanija 11, a Južna Amerika 10. Sve ukupno - 209 glasova je u toku. I, svačiji glas je podjednako važan, pa naš ima istu "težinu" kao glas Fudbalske asocijacije Engleske, ili minijaturne Američke Samoe.
Glasa se po starom, oprobanom receptu - ubacivanjem papirića u kutiju, i to po abecedenom redu imena država.
Za pobedu je u prvoj rundi potrebno da kandidat dobije dvotrećinsku većinu. Ako se to ne dogodi, onda se obavlja druga runda glasanja, u kojoj predsednik postaje - onaj ko ima prostu većinu. Cilj je, dakle, obezbediti podršku 105 nacionalnih Saveza. Ili i manje, ako se neko uzdrži od glasanja, kao što je to učinilo šest saveza 2011. godine, kada su i Englezi odbili da učestvuju.
Ko će glasati za koga?
"Mnogo pitate", reći će neki. A i logično je, da se zna kako će se sve ovo završiti, ova uvodna priča bila bi nepotrebna. U ovom trenutku, postoje samo nagoveštaji. Prvi čovek UEFA, Mišel Platini, koji je za smenu Blatera, tvrdi da će "45 ili 46 evropskih Saveza, od 54, glasati za princa Alija". Potpuna nepoznanica su Severna i Južna Amerika, dok Blatera javno podržava prilična većina azijskih i afričkih Saveza.
Šta će se desiti ako...
Ako Blater ostane, definitivno ostaju Mundijali Rusiji i Kataru, kao i da FIFA i dalje vlada svetskim fudbalom kao i do sada.
No, dogodili se to, postoji mogućnost da će neki moćni članovi UEFA ozbiljno razmotriti bojkotovanje ovih turnira, ne zbog turnira kao takvih, već zbog načina na koji FIFA funkcioniše, uz sve svoje prateće skandale.
A ako princ Ali pobedi, teme kao što su SP2018 i SP2022 biće, po svoj prilici, otvorene, a UEFA kao organizacija - definitivno neće napustiti FIFA, što sve više najavljuju kao mogućnost zapadni mediji.
.jpg)
