Izvor: Press, 10.Nov.2012, 23:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ozbiljan otpor Vladi Srbije

Zakon protiv zakona- Vojvođanski vicepremijer tvrdi da republička vlast voli da laže i da kroz razne zakone pokušava da ukine ingerencije pokrajine koje su joj bile date zakonima

Vojvođanski vicepremijer i funkcioner Demokratske stranke Goran Ješić kaže da Vlada Srbije ima „neverovatnu maniju laganja" i da kroz razne zakone pokušava da ukine ingerencije pokrajine koje su joj bile date zakonima.

- To je ozbiljan presedan i vojvođanske vlasti će se odupreti >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << takvim pokušajima. U izbornoj kampanji bilo je mnogo priče oko decentralizacije, a sada je sve obrnuto - tvrdi Ješić u razgovoru za Press nedelje.

Kako to mislite?

- Sve je prosto neviđena laž. Od toga da je država u bankrotu, pa nas je neko čarobnim štapićem odjednom spasao bankrota. Druga stvar je oko veličine agrarnog budžeta, a onda priča o decentralizaciji, kojom se pokušava da se Vojvodini ukinu sve nadležnosti.

Ko to pokušava i kako?

- Vlada Srbije kroz svoje nove zakone ukida ingerencije AP Vojvodine u oblastima koje su bile definisane prethodnim zakonima. Recimo, imamo Predlog zakona o ekologiji. Tu se želi ukinuti ekološka inspekcija, a sve nadležnosti iz urbanizma i ekologije žele da oduzmu, iako one stoje u zakonu o nadležnostima AP Vojvodine i Ustavni sud ih nije doveo u pitanje. Kroz pojedinačne zakone žele da ukinu jednu po jednu nadležnost AP Vojvodine, što je ozbiljan politički presedan i nešto što mi u Vojvodini, kao neko ko predstavlja građane pokrajine, nećemo tek tako dozvoliti.

Vi ste i pokrajinski sekretar za poljoprivredu. Kako vam se čini ono što radi ministar poljoprivrede Goran Knežević?

- Nažalost, ništa ne radi. Recimo, imamo problem zato što je ministarstvo predložilo zakon o podsticajima koji nije dobar i pozvali smo ih da zajedno sa proizvođačima probamo da učinimo taj zakon boljim. Ali tako što će to reći poljoprivredni proizvođači, a ne Ješić ili Knežević. Najveći problem srpske politike jeste što niko ni sa kim ne priča. Donosimo mere u kabinetima, ne konsultujemo se s onima koji treba da koriste te zakone i onda, naravno, imate tešku sprovodljivost tih zakona.

Znači li to da loše sarađujete s Ministarstvom poljoprivrede?

- Sarađujemo vrlo korektno. Prosto, nije Knežević kriv što ima mali budžet. Vlada i ministar finansija su morali da opredele više sredstava za agrarni budžet. Mada, on je indirektno kriv što se nije izborio za veći budžet. Imali ste politička obećanja da će agrarni budžet biti pet odsto u maju pred izbore, a kad se pojavio u jesenjoj setvi onda vam kažu da je budžet 3,7 odsto. A to je neprihvatljivo za jednu zemlju gde je poljoprivreda najveći potencijal.

Zašto kritikujete Zakon o podsticajima?

- Taj zakon bi trebalo jasno da definiše agrarni budžet i mere i podsticaje za narednih pet godina. Ali, nažalost, on nejasno definiše koliko će para biti, kakve će biti subvencije, ali je jasno da i od ono para što bude, ministar će imati ekskluzivno pravo da napravi budžet za tu godinu. To nije predvidljivost i izvesnost koja je potrebna za ratare. Morate ljudima reći narednih pet godina da će, na primer, subvencije biti ili po kilogramu ili po hektaru. Ne možete iz godine i u godinu da menjate agrarnu politiku.

Kako vam se čini stanje u poljoprivredi danas?

- Imate 30 odsto manje konzumiranja mineralnih đubriva nego 1989. godine. Imate prinose koji su dramatično manji nego tada. Imate pet odsto vojvođanskog zemljišta s kojim se ne zna ko upravlja. Nemate kontrolu upravljanja zakupljenog poljoprivrednog zemljišta, niti sankcije prema zakupcima koji se loše odnose prema tom zemljištu...

Šta konkretno znači to da ne postoji kontrola zemljišta u Vojvodini?

- Imate oko 100.000 hektara državnog zemljišta koje je van kontrole i kojim upravljaju ljudi i organizacije van Zakona o državnom poljoprivrednom zemljištu. Nije donet zakon o zadrugama kako bi se rešilo pitanje tih starih komunističkih zadruga. To su zadruge koje su osnovane iz državnog kapitala i tu imate katastrofalnu situaciju.

Koje bi mere trebalo preduzeti da bi stanje u poljoprivredi jednostavno bilo bolje?

- Neophodno je da podignemo potencijal poljoprivrednog zemljišta. Naš izvoz po hektaru je manji od Bugarske, a tek nešto veći od Rumunije. On je negde oko 570 evra po hektaru u odnosu na potencijal koji bi mogao da iznosi preko 1.500 evra. Treba da uspostavimo bolji partnerski odnos između prerađivača i proizvođača, a država mora da uradi dosta stvari na infrastrukturi, kao što su čišćenje kanalske mreže i mnogo drugih stvari.

Vojvođanska vlada je već odlučila da uradi rekonstrukciju kanalske mreže...

- Pozvali smo lokalne samouprave da se udružimo i one će dati 33 odsto novca, a ostatak je iz našeg sekretarijata. Mi ćemo započeti taj posao ove godine, a završiti naredne i vratićemo u projektovano stanje 44 odsto ukupne dužine kanalske mreže. Tako ćemo omogućiti skidanje vode sa njiva, optimalnu setvu kukuruza... To će koštati svega 16 miliona evra. A očekujemo povećanje prinosa kukuruza na tim parcelama od najmanje 20 odsto. Vrednost tog kukuruza će biti između 300 i 500 miliona evra. Cilj nam je da kompletnu kanalsku mrežu očistimo 2014. i za to će nam trebati oko 50 miliona evra, a te pare realno imamo.

Da li vas je iznenadilo povlačenje Borisa Tadića iz izborne trke za predsednika DS-a?

- To dokazuje zrelost stranke. Na kraju se sagledao odnos snaga i doneta je vrlo pametna i zrela odluka, a to je da se dogovorimo kako će stranka da izgleda. To omogućava bržu konsolidaciju DS-a, bolje pozicioniranje kao opozicione stranke u parlamentu i pozitivniju kritiku Vlade za sve budalaštine o kojima smo pričali. Od toga da su postavili političarku na mesto guvernerke do toga da su radili gomilu stvari koje nisu smeli da urade, da donose zakone koji nemaju veze sa zdravim razumom i da imamo disonantne tonove Vlade, gde se ne zna ko šta priča. To direktno utiče na količinu stranih investicija koje ovde dolaze i imate utisak jedne opšte političke nestabilnosti i lutanja u svemu tome.

Neki su i vas videli na mestu predsednika DS-a. Da li imate tu ambiciju?

- U ovom trenutku nemam. Imam ambiciju da se kandidujem za predsednika FK „Inđija".

Odbrana Razvojne banke

Kako komentarišete to što Dinkić pominje da bi Razvojna banka Vojvodine (RBV) trebalo da se reši po principu Agrobanke, dok Dačić najavljuje istrage i hapšenja?

- Izgleda da je Razvojna banka Vojvodine kriva za sve nedaće i situaciju u Srbiji svih ovih godina. RBV je kao jedna mala banka postala odjednom kamen spoticanja i krivac za devastaciju srpske ekonomije. To apsolutno nije tačno! Odluka vojvođanske vlade da uđe u ovu banku je bila da sačuva one kombinate i preduzeća koje je Metals banka dovela u problem. Očekujemo da sačuvamo Razvojnu banku i povećamo njen potencijal.

Nastavak na Press...