Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 28.Okt.2016, 12:41   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Četvrtina stanovništva u Srbiji u riziku od siromaštva

Četvrtina stanovništva u Srbiji živi u riziku od siromaštva, rečeno je nedavno na predstavljanju Mape siromaštva po kojoj je nasiromašnija opština Tutin, a najniža stopa siromaštva je u Novom Beogradu. U Vojvodini je najsiromašnija oština Nova Crnja u kojoj samo 1000 ljudi radi. 

Milan Vujanić samo je jedan od onih koji u opštini Nova Crnja primaju socijalnu pomoć. On i supruga su bolesni, ali sve što dobiju odrade kroz društveno humanitarni rad. U toj opštini >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << stopa siromaštva iznosi 49,1 odsto.

"Najteže nam je kada te dadžbine dođu mora porez, struja, smeće, voda, to mora sve da se reguliše, kad pogledaš i ti lekovi i njih moramo to je preko 4000 dinara samo za lekove za mene i suprugu i šta nama ostane 2000 hiljada ne mogu tako mesec dana da provedem samo hleb kupujući", kaže Milan Vujanić.

Od 11.000 stanovnika koliko ima opština Nova Crnja samo 1000 radi. Predsednik opštine Pera Milinkov kaže da od 300 miliona dinara za socijalu ide 12.

"Ono što je ključno, to je investicija, ovde je od 1945. na delu premeštanje pogona, gašenje proizvodnje, preseljenje stanovništva, pre svega treba da se pojavi neki investitor i da se otvore nova radna mesta i da prestane taj proces", kaže Pera Milankov, predsednik opštine Nova Crnja.

Kako kaže Nenad Ivanišević, državni sekretar u ministarstvu za rad i zapošljavanje, glavni uzrok siromaštva u Srbiji je nedostatak infrastrukture, u tom smislu završetak korodora 10 i 11 mogu doprineti njegovom smanjenju.

"Mi ćemo sa strane republičkog budžeta pomoći maksimalno lokalne samouprave u tom smislu da se povežu na glavne međunarodne puteve, jer on jeste važan zbog dovođenja stranih investitora, najbolji način da se smanji siromaštvo je kad nekoga zaposlite", kaže Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, zapošljavanje socijalna i boračka pitanja.

Ekonomski analitičar Milan Ćilibrk kaže da u Srbiji ne može da se preživini sa minimalnom zaradom. Prema indeksu ekonomskog razvoja zemalja u regionu, na osnovu 10 parametara Srbija je najgora. Po prosečnim platama gora je samo Makedonija.

"Sa takvim primanjima i sa takvom nezaposlenošću potpuno je logično da rizik bude velik, dovoljno je samo da izgubite posao i upadate odmah u kritičnu zonu , sa druge strane imate million ljudi zaduženih u kreditima i gubitak posla automatski vodi u siromaštvo", kaže Milan Ćulibrk, ekonomski analitičar.

Najmanji indeks siromaštva ima Beogradski region. Na Novom Beogradu živi najmanje siromašnih. Ovde stopa siromaštva iznosi 4,8 odsto. Sa druge strane u najsiromašnijoj opštini u Tutinu tri četvrtine ljudi živi na ivici bede, tamo stopa siromaštva iznosi čak 66,1 odsto.

Vlada teži smanjenju razlike u stopi siromaštva između Beograda i lokalnih samouprava, boljem finansiranju lokalnih samouprava i reformi socijalnih propisa, rekao je za RTV državni sekretar te da se sve to može očekivati početkom sledeće godine.

Od gladi svakoga dana umre 20.000 ljudi

Svakoga dana u svetu od gladi umre 20.000 ljudi, među njima najviše je dece od jedne do pet godina, a gotovo pet milijardi dolara svakodnevno se troši na naoružanje i u druge vojne svrhe, što je moralno neprihvatljivo, izjavio je danas predsednik Saveta Evropskog centra za mir i bivši generalni direktor Uneska Federiko Major.

 "U ovom trenutku, suočavamo se sa globalnim izazovima, svet je globalni i problem sa kojim moramo da se suočimo je da ne postoje globalne institucije", rekao je Major na Međunarodnoj konferenciji Evropskog centra za mir "Budućnost sveta između globalizacije i regionalizacije".

"A šta smo uradili u pogledu tih institucija? Tokom '80, republikanci i Regan u SAD, Margaret Tačer u Velikoj Britaniji, tada su odlučili da sistem UN može da bude marginalizovan i zamenjen plutokratskim grupama. Ne postoje demokratske grupe, postoje najbogatije zemlje sveta koje čine plutokratske grupe i tu su G6, G7, nakon toga G8, pa G20", kaže Major.

On je dodao da ne zna kako i zašto je to prihvaćeno, naročito od strane evropskih zemalja, da šest, sedam, osam, 20 zemalja, imaju u svojim rukama 196 zemalja.

Major je dodao da je globalizacija s jedne strane doprinela naučnom i tehnološkom napretku čovečanstva, ali je sa druge strane izazvala efekte suprotne očekivanim - neoliberalizam je preuzeo dominaciju, saradnja je zamenjena eksploatacijom, povećala se jaz između bogatih i siromašnih.

"Demokratski principi" se pokoravaju tržišnim zakonima. Svega jedan odsto svetske populacije ima bogatstvo kao 82 odsto drugih, odnosno 200 najbogatijih ljudi u svetu sada je bogato kao ukupno 2,2 milijarde ljudi", rekao je Major.

Specijalni koordinator Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Erhard Busek rekao je da se "stvaraju mnogi entiteti - G, 7, 8, 20", te da mogu da se koriste bilo kakve brojke, ali da je bitan rezultat.

"Ali koji rezultat oni imaju? U stvarnosti politika mora imati rezultate. Ukoliko gledamo problem Krima, Grčke, Savet Evrope nije to uspeo da reši. Pod švajcarskim predsedavanjem to je možda došlo kao tema, ali nije se mnogo uradilo", rekao je Busek.

Ključne teme dvodnevne Konferencije "Budućnost sveta između globalizacije i regionalizacije" su i pojava novog hladnog rata, zaoštravanje odnosa Rusije i SAD, migrantska kriza, nepovoljan razvoj događaja na Balkanu i teškoće sa kojima se suočava EU.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Vostok.rs: Od gladi svakoga dana umre 20.000 ljudi u svetu