Izvor: Blic, 29.Apr.2016, 13:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MARŠ DESNICE Nad Evropom se nadvio bauk EKSTREMNOG NACIONALIZMA
Pobeda ultradesničarskog kandidata u prvom krugu predsedničkih izbora u Austriji ponovo je podigla zabrinutost zbog uzdizanja krajnje desnice na evropskom kontinentu.
“Trijumf ekstremne desnice”, naslov je španskog lista “El Paj”. Britanski “Gardijan” upozorio je na “previranja” koja nadolaze. Italijanska “Koreira dela sera” žali za pobedom “antiimigrantske krajnje desnice”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dok nemački “Frakfurter algemajne cajtung” poziva tradicionalne političke partije “da se trgnu”.
Većina medija identifikovala je vezu između pobede Norberta Hofera i austrijskog odnosa prema evropskoj migrantskoj krizi.
Evropski nacionalistički talas od zemlje do zemlje
- U Austriji, evropske vlade vide odraz sopstvene budućnosti. Društvene tenzije rastu - objavio je jedan list predvidevši uspon evropske krajnje desnice.
Međutim, ovaj novinar nije govorio o nedeljnim izborima u Austriji.
Piter Švarc, novinar lista “Trotskyist”, napisao je ove redove pre 16 godina, u februaru 2000. kada je Partija slobode (FPOe) prvi put ušla u austrijski parlament.
U to vreme, partijski harizmatični ali kontroverzni lider Jerg Hajder isprovocirao je domaću i stranu javnost veličanjem Hitlerovog Vafen SS-a, snažim antiimigracionim stavovima i evroskeptičnim pogledima.
Novinarka Bi-Bi-Sija Katja Adler u to je vreme živela u Beču i izveštavala sa protesta protiv Hajdera koji su okupljali desetine hiljada Austrijanaca. “Nikad više!” uzvikivali su protestanti sa glavnog trga, istog mesta gde je Hitler 1938. slavio aneksiju Austrije.
Evropa je bila zgrožena uključivanjem Partije slobode u parlament. Po prvi put u istoriji Evropske unije, sve ostale članice uvele su sankcije jednoj od svojih.
Diplomatske veze sa Bečom su zamrznute. Austrija je odbačena. Onda. Ali ne i sada...
Evropske obrve su podignute, ali sem toga ne reaguje se mnogo.
Austrija teško da je novitet ovih dana. Ekstremnodesničarske populističke grupacije viču antiimigracione i evroskeptične parole širom dobrog dela Starog kontinenta.
Čak dobijaju i priznanja biračkog tela u Italiji, Nemačkoj, Danskoj, Švedskoj, Grčkoj, Francuskoj, Holandiji...
Dakle, znači li to da Evropa klizi u krajnju desnicu? Možda ipak nije sve tako crno...
Dosta tih političkih partija postojalo je i uživalo određenu popularnost 2000. godine - poput danske Narodne partije, italijanske Severne lige i francuskog Nacionalnog fronta.
Ipak, ono što se danas dosta razlikuje jeste da su ultradesničarski populistički stavovi postali mejnstrim.
Društveno prihvatljivo
Taj, trenutni toksični šok za evropsku javnost - nastao od trenutne migranstke krize i ekonomske krize iz 2008. - doveo je i do krize čitave Unije.
Preispitivanje imigracije, integracije, evra, EU i establišmenta, uz promovisanje čvrste doze nacionalističkih osećanja, sada je postalo potpuno društveno prihvatljivo.
I još nešto se širi Evropom
Nezadovoljstvo, cinizam i otvoreno odbacivanje tradicionalnih političkih partija (kao i poslovne i bankarske elite), od kojih su mnoge bile na vlasti u zapadnoj Evropi na jedan ili drugi način još od Drugog svetskog rata, postalo je takođe deo svakodnevne politike.
Taj, krajnji desničarski zanos, tera birače da ili organizuju proteste ili se okrenu drugim političkim utočištima - evropskim populistima.
Ipak, variraju od krajnje levice do krajnje desnice...
Neonacistička Zlatna zora u Grčkoj ne može biti stavljena u isti politički koš kao antiestablišmenstki UKIP koji vodi kampanju za izlazak Britanije iz EU.
Ipak, spajanje svih ovih stranaka kao dokaz rasta desnice u Evropi nije posve tačno.
I dalje ne znamo da li će Hofer biti izabran za predsednika nakon drugog kruga glasanja. Francuski Nacionalni front često se saplitao na poslednjoj prepreci u predsedničkim i regionalnim izborima.
Mnogo tačnije od upozorenja da se “obrati pažnja na marš desnice širom Evope” bilo bi ono da “mnogi Evropljani zapinju u mestu i pokušavaju da pronađu glas rešenja i razuma”.
U Austirji, prvi put od II svetskog rata nijedna od dve centrističke partije u toj zemlji nisu ostvarile dobre rezultate, niti su dospele u drugi krug predsedničke trke.
Danska vlada oslanja se na podršku nacionalističke Narodne partije i pri tom ima najoštrija pravila imigracije u Evropi.
Lider nacionalističke partije Finske je ministar spoljnih poslova, a vladi se pridružio prošle godine.
U Francuskoj, desničari iz Nacionalnog fronta osvojili su skoro sedam miliona glasova na regionalnim izborima 2015. godine - najviše u istoriji partije.
Desničarska Jobik partija - treća po snazi u Mađarskoj - organizuje patrole “Mađarske garde” u romskim naseljima širom zemlje.
.jpg)
