Izvor: MozzartSport.com, 21.Feb.2017, 16:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zvezdina afrikanizacija

Geloru Kangi su se u ovom prelaznom roku pridružili Boaći, Frimpong i Aučo, a MOZZART Sport vas podseća na učinak igrača sa Crnog kontinenta u Ljutice Bogdana. Sa ovim novima ima ih već 16

Bilo je i ranije sporadičnih pokušaja, nuđenja preko brojnih menadžera, ali tek u eri predsednikovanja Dragana Stojkovića, od dana kada je Haminu Draman zadužio crveno-beli dres, Afrikanci su postali ozbiljan sastojak u životu i radu najtrofejnijeg srpskog kluba. >> Pročitaj celu vest na sajtu MozzartSport.com <<

Pokušavala je Crvena zvezda da pronađe "zlatnu rudu" na Crnom kontinentu, ali kada se podvuče crta rezultat je poražavajući. Samo senegalski štoper Ibrahim Gaj, član generacije koja se okitila duplom krunom 2007. godine, može da dobije status ekstrapojačanja. Za ostale nije bilo ni vremena ni sluha, ili su sami sebe (ne)kvalitetom svrstali u kategoriju slučajnih prolaznika.

Možda i zbog toga navijači ne gledaju blagonaklono ili euforično na blagu afrikanizaciju Crvene zvezde, pošto su se u ovom prelaznom roku Geloru Kangi priključio tandem internacionalaca iz Gane Abraham Frimpong i Ričmond Boaći, a sve je zaključeno transferom reprezentativca Ugande Kalida Auča...

Ali taj primer veziste koga je prepoznao srpski stručnjak na klupi reprezentacije Ugande Mićo Sredojević možda nagoveštava da su odgovorni sa Marakane nešto naučili iz grešaka prethodnika. Jer Auču su dali prostor da prođe period inicijacije na Evropu i prebrodi kultorološku i svaku drugu razliku u dresu OFK Beograda. Pa ako se tamo dokaže da dođe na najveći srpski stadion na velika vrata.

Krajnje je laički očekivati da momci koji iz Afrike dođu u Srbiju u ekspresnom roku počnu da jedu loptu i tehnički-taktički dominiraju. Iz više razloga. Afrika predstavlja veliki fudbalski rudnik koji bogatiji klubovi od Crvene zvezde ekspolatišu do krajnjih granica. Još prostije: najtalentovaniji momci sa prašnjavih ulica u Gani, Nigeriji i Senegalu odlaze put Francuske još dok im je lopta do kolena. Dakle, ostalima ostaje - sekundarna selekcija. Naravno, bitan je podatak da odlukom da dođu, primera radi, u Crvenu zvezdu afrički igrači životno i fudbalski ponovo počinju da uče da hodaju. Da menjaju mentalitet, što je vrlo delikatan proces. O tome je ne tako davno pričao i fudbalski globtroter Bora Milutinović.

"Kada sam vodio Nigeriju na Mundijalu u Francuskoj 1998. godine imao sam tim da budem prvak sveta: Okoča, Oliseh, Vest... Sve zvezda do zvezde. Znao sam da im nedostaje discipline, ali... Pokušao sam da im uđem u glave. Odlazio sam u mesta gde su rođeni. Video sam bedu, siromaštvo, nehumane uslove za život. A onda sam video da, što je i logično, da žive u najmodernijim vilama. Voze kadilake. Znao sam da nećemo ništa uraditi", rekao je popularni Bora Mundijal.

Pametnom dosta... Dobra stvar za Crvenu zvezdu je što je Gelor Kanga došao u Beograd kao gotov proizvod (mada se od njega očekuje još više), što su Boaći i Frimpong igrali fudbal u okruženju i što će Sredojevićev učenik Kalid Aučo imati šestomeseni "grejs period". Podatak da je pre Crvene zvezde igrao u CSKA iz Sofije Ibrahimu Gaju je bio veliki saveznik. Znao je mentalitet podneblja, očekivanja u klubu sa milionskom armijom navijača i način života u velikom gradu. Jeste imao period krize, ali ne i takve infantilne bubice kao najveće afričko razočarenje Li Adi.

Došao je kao štoper sa Mundijala u Južnoj Africi, važan šraf u četi Milovana Rajevca, ali... Derbi iz oktobra 2010. godine kada je odlično čuvao Brazilca Klea umesto uzleta označio je njegov sunovrat. Trenirao je koliko mora, nije znao da ceni višak kredita koji je dobio od tadašnjeg trenera Aleksandra Kristića. Nije se ni trudio da bude deo grupe.

"Kakva piletina, ja hoću da jedem pljeskavicu u Stepinom Vajatu", znao je na čistom srpskom da kaže štoper iz Gane.

Jednostavno, brzim nogama nije znao ili mogao da doda germansku glavu. Skupo ga je to koštalo u karijeri i Crvenoj zvezdi, jer nije uspeo da naplati prirodne predispozicije. Kasnije je skakao po glavi Robertu Prosinečkom koji je u neformalnim razgovorima pričao da prosto ne veruje afričkim štoperima zbog mentaliteta i manjka koncentracije...

Mnoge teorije se pletu oko igrača sa afričkog kontineta. Ima ona da nikada ne možete da budete sigurni koliko imaju godina, te su mnogi sa čuđenjem uzeli u obzir podatak da je pomenuti Li Adi došao u Crvenu zvezdu kao talentovani 20-godišnjak. A drugo je više saznanje ili spoznaja, a ne teorija - afrički igrači su jako drčni na novac i ne vole da im kasne plata (što je legitimno).

"Direktore, ako bude plata Gajo igra. Ako plate ne bude Gajo ne igra", znao je pomenuti Gaj da se obrati nekadašnjem direktoru Stevanu Stojanoviću.

Crvena zvezda je baš grešila kada je u pitanju izbor internacionalaca iz Gane, mada utisak mogu da poprave Boaći i Frimpong. Prvi reprezent te zemlje bio je Haminu Draman. Posedovao je brzinu, verovalo se da će crveno-beli izvući benefit, ali je igrao fudbal po sistemu iz Alen Forda - ko nabije taj i dobije. Presudila mu je utakmica u Strazburu. Ušao je pri vođstvu Crvene zvezde od 2:0 i serijom za njega prirodnih, ali suštinski nelogičnih poteza, do krajnjih granica ubrzao meč. Svi znate kako se to završilo.

Nije se mnogo na Marakani zadržao ni Natanijel Asamoa, doveden kao jedan od najboljih napadača prvenstva Gane. Ili Zvezda nije imala vremena da ga čeka. Pamtiće se samo da je zajedno sa Ognjenom Mudrinskim kreirao preokret protiv Radničkog iz Niša i da je imao minutažu u dvomeču sa Bordom. Umesto da se nadogradi Asamoa se istakao tučom sa Elijom Babaljom na treningu.

Bivši sportski direktor Ilija Ivić imao je dobre veze na afričkom kontinentu. S finansijske strane "ukanalio" je Crvenu zvezdu odlukom da dovede Muhameda Avala Isaha, Bernarda Parkera i Abubakara Oumarua. Bilo je u njima potencijala, ali su dovedeni u najgorem mogućem trenutku, tokom nezapamćene finansijske i organizacione krize u Ljutice Bogdana. Hroničari zbivanja iz Ljutice Bogdana znaju da je Aval Isah skupljao sitninu po džepovima kako bi imao za mleko i da je, pre no što su ih “uhapsili“ na aerodromu, pokušao da dezertira iz Beograda zajedno sa Bernardom Parkerom.

Na kraju je Parker pokupio pinkle, a Isah za dve godinde odigrao 65 utakmica. Ostavio je vrlo pristojan utisak. Niti je stvarao razliku, ali nije ni predstavljao problem na poziciji zadnjeg veznog.

Posebna priča je Abubakar Oumaru. Videlo se u februarskom derbiju 2009. godine da može to da bude zaloga sadašnjosti i budućnosti. Da u napadača tgakvih brzinskih sposobnosti treba ulagati. Međutim, posle šest meseci i promene trenera majstor fudbala kakav je Vladimir Petrović Pižon nije imao snage, ni volje da sa Oumarom radi na osnovnim elementima. Čudio se njegovom problematičnom prijemu i odlučio da ga precrta. Dok su ostali igrači trenirali Oumaru je odbijao lopu o zid. Bio je to jasan signal da mora da napusti Ljutice Bogdana. Ostalo je poznato.

Pored Gaja svetao primer predstavlja i napadač iz Nigerije Abiola Dauda. Napadač iz Nigerije je šampionske 2014. godine postigao 15 golova, bio je ubitačan u tandemu sa Mrđom. Pre toga je imao iskustvo igranja u Švedskoj, ali je u početku predstavljao ozbiljan zadatak za Slavišu Stojanovića.

"Retko gubim živce, ali sam Daudu na Islandu hteo da zadavim. Gledao je nepomično u prvom poluvremenu dešavanja. Nije bio u igri, nije pokazivao želju. Nemi posmatrač. Morao sam da ga na poluvremenu uhatim za gušu", šaljivao se prisećao Slaviša Stojanović.

Dauda je u šampionskoj sezoni postigao 15 golova. Više nego dovoljno za prelaznu ocenu i opravdanje njegovog angažmana. To se ne može reći za Ifeani Onjila niti štopera iz Liberije Omegu Robertsa. Oni su predstavljali parodiju jednog turbolentnog perioda unutar klupskih struktura i klasično silovanje tržišta.

Visoki Onjilo je papreno plaćen samo zbog činjenice da je u prvom kolu prvenstva uništio u dresu Javora Crvenu zvezdu. Tu je i stao, videlo se već na premijeri da je snažni napadač primer teze koju Zvezdan Terzić često apostrofira - lopta na “Marakani“ drugačije odskače. A šta tek reći o Omegi Robertsu? Znali su na Topčiderskom brdu za njegovo devijantno ponašanje još iz perioda kada je nosio dresove Slobode i Smedereva. Znali su i da ne poseduje brzinu za visoko postavljenu zadnju liniju, niti da tehnički može da odgovor zahtevima. Avaj. Angažovali su ga i napravili kardinalnu grešku. Omega je postao etalon za lošu investiciju.

"Šta je ne možeš da smiriš loptu? Daj bre Omega baci ćebe na nju", ironično su komentarisali navijači Crvene zvezde sramno izdanje Omege na Banovom brdu.

Imali su na “Marakani“ i iskustvo sa Gbolahanom Salamijem koji je došao totalno zapušten, sa viškom masnoće u krvi. Nije stigao ni da debituje, a malo ko se seća i Ibrahima Somea. Napadač iz Konga je prethodno igrao u Bežaniji, briljirao protiv Partizana što je bilo dovoljno da dobije poziv Crvene zvezde. Bio je jako slab.

Sada Kanga, Frimpong, Boaći, pa i Aučo imaju šansu da poprave utisak. Ili će biti jasno da Zvezda na afričkom kontinetu ne može da pronađe zlatnu perlu.

SVI ZVEZDINI AFRIKANCI

GANA

Haminu Draman

Muhamed Aval Isah

Li Adi

Natanijel Asamoa

Abraham Frimpong

Ričmond Boaći

GABON

Gelor Kanga

JUŽNA AFRIKA

Bernard Parker

KAMERUN

Abubakar Oumaru

KONGO

Ibrahim Some

LIBERIJA

Omega Roberts

NIGERIJA

Ifeani Onjilo

Abiola Dauda

Gbolahan Salami

SENEGAL

Ibrahim Gaj

UGANDA

Kalid Aučo

ČAD

Betolingar Misdongard

(FOTO: Thinkstock, Star Sport)

Nastavak na MozzartSport.com...