Izvor: Telegraf.rs, 29.Maj.2016, 09:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Telegraf u gostima kod Pančeva: O Bariju, putu do finala, bežanju u Fići, dimnoj bombi u restoranu…
Foto: Marko Todorović
Tih nekoliko sekundi svi pamte. Pogotovo navijači Crvene zvezde. Momenat kada je Darko Pančev uzeo loptu i krenuo ka mestu odakle je nedugo zatim ispisana istorija najtrofejnijeg srpskog kluba - osvojen je Kup evropskih šampiona.
I kao što je legendarni srpski glumac Dragan Nikolić svojevremeno rekao: ''Ispred sebe je imao golmana Olmetu, a iza sebe istoriju dugu 46 godina.'' >> Pročitaj celu vest na sajtu Telegraf.rs << Zalet, kratko, kratko zastajanje, pogled ka protivniku i udarac vredan trofeja evropskog prvaka.
Naizgled, hladnokrvno. Rutinski. Bez trunke straha da bi mogao postati tragičar. Istina je bila sasvim drugacija. Trema je postojala čak i kod velikog igrača kao sto je bio Darko Pančev.
Ista ona trema koju sam i ja osetio kada mi je kolega Dušan javio da je Darko pristao na intervju i da ćemo krenuti put Skoplja. Jer, nije mala stvar sedeti za istim stolom sa čovekom zbog kog su moja generacija, ali i one pre i posle mene, želeli da budu "devetka" na fudbalici ispred zgrade, u školi, bilo gde na mestima gde si mogao od majica napraviti stative...
Pomenuta trema je polako jenjavala, odnosno napuštala moje misli, negde na autoputu ka Skoplju. U potpunosti je skrajnuta po dolasku u glavni grad Makedonije. Razgledanje, večera i proveravanje da li je "Skopsko pivo kao što je nekad bilo" učinili su svoje.
I baš između trećeg zalogaja i petog gutljaja ponovo se javila. Za sve je bila "kriva" poruka.
- Čekam vas sutra u 11, u mom lokalu - pisalo je na displeju.
Jutro nikako da dođe. Pet puta sam se budio i kada sam pomislio da je vreme za definitivno dizanje iz kreveta, da sam se naspavao, sat me je vratio u isti. Bilo je 5:42.
-Veruj mi, isti problem sam imao. Od sedam uopšte nisam spavao - rekao mi je kolega dok smo u 9:20 napuštali hotel.
Lokal nije bilo teško naći. Tačnije, imali smo pomoć prijatelja. Redakcija makedonskog Telegrafa je na samo pet minuta od Darkove "Devetke".
Stižemo nešto pre 11 ranije, Pančev je već tamo. Dok pružam ruku i pozdravljam se, kroz glavu mi prolaze slike iz Barija. Taj 29. maj 1991. godine i glas Milojka Pantića da je Crvena zvezda šampion Evrope, da je Crvena zvezda pobednik Kupa evropskih šampiona.
Foto: Marko Todorović
Foto: Marko Todorović
- Nama je bilo lakše u odnosu na Marselj jer smo u to vreme, u jugoslovenskom prvenstvu, imali penale na kraju utakmica koje su nerešeno završene. Praktično, mi smo već bili uhodani. Ta neka petorka ili šest, sedam igrača. Ja sam i u prvenstvu uvek zadnji pucao penal i eto, potrefilo se da moje kolege budu precizne i da ja rešim u poslednjoj seriji. Mada, moram priznati da sam sebi rekao da je bolje da protivnik promaši nego da ja odlučujem - počeo je Pančev priču za Telegraf i nastavio:
- Psihološki nije mala stvar, ali kada sam video da moram ja da odlučujem krenuo sam ka centru i priznajem da sam imao strah. Veliki teret je nosila ta utakmica. Nije mala stvar postati evropski šampion. Međutim, čim sam uzeo loptu koncentrisao sam se na penal koji sam retko šutirao, a da prvo ne pogledam golmana. Uvek sam ga gledao, nikada nisam samo ''tukao'' onako jako.
- Olmeta me je čekao i u zadnjem momentu se slomio. Zato ona lopta izgleda kao da je prošla blizu njega. Ali, kada se golman slomi teško može da se vrati. Ostao je na krivoj nozi. Postoje snimci koji su snimljeni kamerom iza gola, na kojima se vidi kako sam pre šuta podigao glavu da vidim gde je i na koju stranu da šutiram.
- Penal je bio neuhvatljiv za njega. Precizan. Usledila je neizmerna radost. Dika (Stevan Stojanović prim. aut) je tu bio prvi. Zajedno smo skočili jedan prema drugome pa su potom svi došli.
POČETAK ODISEJE: NEOČEKIVAN KIKS NA PRVOM MEČU, STRAH ZBOG KALUĐEROVIĆA, 10.000 MARAKA ZBOG POBEDE U MINHENU I SVAĐA NA POLUVREMENU PROTIV BAJERNA NA MARAKANI!
Foto: Marko Todorović
Sezona iz snova nije dobro počela i malo je nedostajalo da Zvezda već u prvom kolu završi učešće u Kupu evropskih šampiona.
- Iznenadili su nas. Dobro su odigrali, a malo smo ih i potcenili. Bilo je ''Ah, Grashopers...Lakše ćemo''. Međutim, Grashopers je bila jedna ozbiljna ekipa sa Otmarom Hicfildom na čelu. Napravio je dobar tim, tim koji je dosta trčao. Možda su čak mogli i da pobede. Pred put u Cirih smo razgovarali među sobom i rekli ''Momci, ako imamo dobar tim onda nema veze što igramo na strani'' - jasan je bio Pančev.
Upravo je ''Kobra sa Vardara'' bio najzaslužniji za taj ubedljiv rezultat u revanšu. Pobeda od 4:1 i prolaz u narednu rundu.
- U Cirihu sam odigrao izuzetno dobru utakmicu, u momentu kada je najviše trebalo. Mnogi su pomišljali da će Zvezda posrnuti. Iz jedne polušanse sam dao gol. Imao sam tu naviku da protiv odbrambenih igrača zastanem kako bi on udario u mene. Nije mogao da me obori jer sam bio fizički jak i dobro sam to radio. Moram da priznam da tada uopšte nije bilo lako dati gol. Golman je bio isuviše blizu. Posle se sve odlično otvorilo - rekao je Pančev i nastavio:
- Usledio je penal. Maza Vasilijević je izbacio loptu, ja sam ušprintovao sa njihovim štoperom, oborio me je i na 2:0 sve je već bilo jasno.
Zatim sledi Glazgov Rendžers. Kod trećeg gola u Beogradu ste ismejali odbranu Škota, dok ste u revanšu postigli fenomenalan pogodak.
- Glazgov Rendžers je u tom periodu bio mnogo jači nego što je Seltik sada u odnosu na Glazgov. Bili su dominantni i sa ekipama sa Ostrva nikada nisi mogao da se zezaš. Imali su oni taj neobičan i specifičan fudbal. Borbenost, trka, skok igra... Lako izgleda da smo ih dobili, ali nije baš tako izgledalo. Vezna linija je dobro odigrala. Dali su autogol, potom je Robi sjajno izveo slobodnjak, dok smo ih kod trećeg gola definitivno pokopali. Jer, dobiti Zvezdu sa 3:0 je maltene bilo nemoguće.
- U revanšu je usledio fenomenalan gol koji prati i jedna anegdota sa Milojkom Pantićem. Vraćajući se avionom za Beograd, novinari su komentarisali moj pogodak. Među njima je bio i Milojko koji je rekao ''Jao, kako si je primio na prsa''. Ja mu kažem: ''Nisam je primio na prsa. Na čelo, na glavu.'' Oni sa tribina nisu mogli da uoče i nisu mogli da veruju kako sam primio loptu na glavu u gužvi u šesnaestercu i to između dva igrača. Nije mi verovao. ''Nemoguće'', rekao je.
- Sutradan je došao na trening i priznao grešku. ''Darko, gledao sam nekoliko puta i neverovatno kako si je primio.''
- Tim golom zatvorili smo priču, iako je postojao strah jer se Dika Stojanović povredio na poluvremenu. Ušao je da brani Kaluđerović koji do tada nije branio ni minut. I sada, znaš šta? Da ne traži čovek đavola, ne daj Bože da primi neki gol na brzinu...Srećom, ja sam ga dao pa je i on dobio malo na hrabrosti. Posle je odbranio nekoliko teških šuteva - sa setom se nekadašnji rasni golgeter seća gostovanja na Ostrvu.
Put u Glazgov godinama unazad prati jedna ''kafanska'' anegdota da je sponzor Zvezde obećao Pančevu 30.000 maraka za gol. Iz prve ruke smo čuli da li ima istine u tome.
- Ne, ne, ne...Daj Bože da je bilo, ali nije istina. Međutim, imali smo mi te neke nagrade. Posle meča u Minhenu svi igrači su dobili po 10.000 maraka zbog pobede. U Glazgovu ne, jer ne bi sponzor davao novac na 3:0 iz Beograda. U to budite sigurni - jasan je bio Pančev.
Dinamo iz Drezdena je bio sledeća stanica. Nekoliko klubova iz Istočne Nemačke su u to vreme bili standardni u evropskim takmičenjima. Mala razlika je bila u odnosu na Zapadnu Nemačku.
- Vidi! Nemci su Nemci. To je isti mentalitet. A i Dinamo Drezden je ekipa koja je svake godine igrala u Evropi pre toga. Nisu bili nepoznati i imali su iskustvo. Ali mislim da je onaj pakao na Marakani i pun stadion rešio sve. Izgoreli su tamo. Robijev gol iz slobodnjaka je bio jako bitan momenat. Tu smo sve završili, dok mene nešto nije išlo u Beogradu. Sve to sam nadoknadio u Drezdenu - istakao je Pančev tokom razgovora za naš portal, a potom se osvrnuo na pomenuti revanš:
- Tamo nas je dočekao pun stadion. Nemac k'o Nemac, uvek se nada. Sjajno su otvorili utakmicu i na početku dali gol. Prva pomisao posle tog penala bila je ''Pa, nećemo valjda sad da napravimo neku glupost posle 3:0?'' Ipak, brzo smo se konsolidovali i privikli na novonastalu situaciju. U drugom poluvremenu smo Dejo i ja završili posao i čekali polufinale.
A tamo je bio veliki Bajern. Prvi meč u Minhenu i velika pobeda.
Foto: Marko Todorović
Foto: Marko Todorović
- Pazite, ne znam da li je Bajern ikada bio slab u 70 godina. Kakav god da je, Bajern je jak i moćan. Teško ga je dobiti. Ali, mi smo kao generacija sazreli i shvatili da imamo snage za velika dela. Otišli smo da odigramo onako kako znamo, pa šta bude. I tako je i bilo. Zasluženo smo pobedili, a mogli smo i sa ubedljivijim rezultatom da trijumfujemo - bili su prvi utisci na sećanje te minhenske noći.
Zatim je usledila rekonstrukcija izjednačujućeg gola u Darkovoj glavi, 25 godina posle.
- Dobio sam jednu loptu, mislim od Deje. Izašao sam sam pred Aumana, izdriblao ga, ali sam otišao previše udesno. Gol mi je bio zatvoren, vratio sam Biniću, a on je šutirao preko gola. Već tad smo mogli sve da rešimo. Kod gola za 1:1 samo sam razmišljao da se bacim i ukližem jer da sam išao jedan na jedan teško bi je stigao. Zato sam je samo onako poklopio i dobro je ispalo - priznao je Pančev.
Revanš u Beogradu i onaj antologijski meč. Pančev za TELEGRAF otkriva detalje iz svlačionice na poluvremenu meča sa Bavarcima, ali i reakciju Nemaca prilikom izlaska na teren i susretanju sa legendarnom bakljadom Delija.
- O navijačima neću ni da pričam. Uzaludno je trošiti reči. Kao i sada, i te '91. godine su bili naša pomoć. Nemcima nije bilo svejedno kada su izlazili na onu vatru. Bez obzira koliko si veliki igrač. Proradio je taj strah...Mislim da smo se navijačima odužili na pravi način za svu onu podršku koju su nam pružali - rekao je nekadašnji jugoslovenski as i nastavio:
- U Beogradu smo sami krivi što smo došli u takvu situaciju. Ja sam to pričao još na poluvremenu. Malo sam se i svađao s nekima na poluvremenu. Vodimo sa 1:0 posle Mihinog srećnog gola, imamo dve, tri izvanredne šanse preko Binića sa desne i Deje sa leve strane. Umesto da zavrnu loptu na pet ili sedam metara gde smo stajali Robi, Stoške (Vladan Stošić prim.aut), oni su hteli da daju gol. Rekao sam im: ''Momci, jesmo li do sada funkcionisali kao tim, bez sebičnosti? Nemojte da nam se to sad okrene.'' I zamalo da tako bude....''Šta je sad bitno ko će dati gol?''
Foto: Marko Todorović
- Sve nas je ponela ta atmosfera. Vodimo 1:0 i idemo u finale. Svako je hteo da se istakne. A to nije dobro. Poremetio se odmah sistem organizacije koji smo, do sada, imali.
- I počelo je da nam se obija o glavu. Proradio je i nemački mentalitet. Ni u snu nismo smeli da potcenimo Bajern. Ni da pomislimo na to. Rojter - reprezentativac. Bender - reprezentativac. Koler - reprezentativac. Efenberg, Ton, Laudrup, Volfart... Ne smeš ti s njima da se zezaš.
- Kada su poveli sa 2:1 uplašili smo se. Ali kada posle stative nije ušla, laknulo nam je. Znali smo da će to izaći posle na dobro. Objektivno, teško bi se vratili da je tada ušla. Sport je sastavljen od trenutaka sreće, a nju moraš i zaslužiti.
Usledila je nadoknada vremena i momenat kada se ''nebo otvorilo'' i uvelo Zvezdu u finale KEŠ.
Foto: Marko Todorović
- Auman nije znao gde se nalazi i mislio je da je samo malo trebalo da je udari i prebaci preko prečke. Stajao je na dva metra ispred i malo sam mu psihološki zasmetao. Išao je na loptu i gledao gde sam ja. U tom trenutku, kada je pogledao u mene, verovatno je izgubio koordinaciju gde se tačno nalazi. Samo je pipnuo loptu misleći da je prebacio, ali je ona ušla ispod prečke. Sreća, velika sreća.
- Igračima Bajerna je mnogo bilo teško. Oni su odlično odigrali to drugo poluvreme i realno su zaslužili da, možda, čak i odu u finale. Koliko i mi, toliko sigurno i oni.
Karta za Bari je čekirana. Crveno-beli su znali ko ih čeka u finalu. Ekspedicija iz Beograda je dosta ranije otišla u Italiju kako bi se što bolje spremili za utalmicu života. Baza je bila Melograno, hotel i trening centar fudbalskog kluba Monopoli.
Čelnici Zvezde su želeli totalnu izolaciju što u jednom momentu nije naišlo na razumevanje igrača.
- Bio je mali bunt - priznaje Pančev: - Džajić je nekoga nagrdio. Čini mi se da se Mile (Miodrag Belodedić prim. aut) nešto bunio. Logično da je bilo tih sitnih čarki. Nije to bilo nešto što bi poremetilo atmosferu. Ni mere nisu bile baš takve da to utiče na igru i atmosferu. I slažem se sa tvrdnjom da su to namerno uradili kako bi ''povećali naboj''. Isključivali su nam televizore i telefone posle 12.
DAN FINALA, MILJANOVO PRAVILO I PROSLAVA TITULE: VIŠE SMO SE IZIGRALI UZ MUZIKU NEGO NA TERENU!
Osvanuo je 29. maj, dan utakmice.
- Doručak, mala šetnja, sastanak pre ručka, ručak, odmor i na stadion - započeo je priču Pančev i potom otkrio zašto crveno-beli nisu igrali svoju prepoznatljivu igru. Igru kojom su mleli ranije protivnike:
Foto: Profimedia/Corbis
- Verujem da bi isto bilo i da smo sa Marseljom igrali dve utakmice u polufinalu. Pokazali bismo više i davali golove. Na kraju se svelo na to ''Hoćete li da igrate lepo ili da uzmete trofej?'' Samo što je tada došlo vreme da neko iz jugoslovenske škole shvati i nauči na ranijim greškama i ide na trofej. Mnoge ekipe, kao i reprezentacija, nisu ništa osvojili samo zbog toga. Jer nisu bili mudri. Uvek je malo falilo, a verovatno je to bila ta igra na rezultat.
- U Italiji je normalno da trener kaže ''Momci, idemo na 0:0.'' Oni to shvataju kao posao i izlaze da odrade. Kod nas je to bilo drugačije. Mi smo bili liga koja je volela taj lepršavi fudbal, pojedince, poteze...I uvek smo se u tome davili.
O navodnoj rečenici Ljupka Petrovića da se igra na 0:0, pa da će Dika Stojanović odbraniti penal...
- Nije Ljupko razmišljao da ćemo ići na penale ili da je išao na 0:0 kao što se priča. Jednostavno, Ljupko je rekao da moramo da igramo pametnije i opreznije. To su utakmice koje rešava jedan gol. U tom smislu smo vodili razgovore da ne srljamo. Da igramo malo zatvorenije nego inače...Pazite, Zvezda je do tada igrala otvoren fudbal. Na skoro svim utakmicama smo davali po dva, tri gola - rekao je Pančev.
Mnogi kažu da možda ne bi bilo Barija da se nije dogodio Keln. Podsetimo, crveno-beli su u sezoni 1989/90 ispali od nemačkog tima u osmini finala Kupa UEFA. Pobeda od 2:0 u Beogradu i poraz od 3:0 u Nemačkoj.
Foto: Marko Todorović
- Moguće je. Šeki (Dragoslav Šekularac prim. aut) je bio sjajan trener i igrao je ofanzivan fudbal, a možda je ovoj generaciji baš trebao Ljupko. On je bio oprezniji, taktičniji. Ponekad i odbrana i opreznost mogu da donesu rezultat. Nije džabe Kanatlarovski jednom rekao, kada smo pričali na tu temu: ''Dobro bre Darko, zašto svaka država ima Ministarstvo odbrane, a ne Ministarstvo napada?'' I bio je u pravu. Možda bi i u Kelnu bila drugačija priča da sam ja igrao. Imao sam žute kartone, a čini mi se da bih iskoristio neke od prilika koje su bile. Jednostavno, tada sam bio u formi - smatra Pančev.
Kroz sve ove godine pojavila se debata da bi Zvezda dobila Francuze i da je igrala svoju igru.
- S tim da bi bio veći rizik da izgubimo utakmicu. A mi nismo hteli da rizikujemo. Opet ponavljam. Marselj je bio izuzetno jak tim sa reprezentativcima. Tu su bili Vodl, Abedi Pele, Papen, Boli...Zatim naš Dragan Stojković Piksi.
Piksi nije igrao čitav meč, a na kraju nije želeo ni penal da puca. Amoroso jeste i promašio je. Stiče se utisak da je Zvezdi mnogo značilo to što je Piksi možda bio i ''rezervisan.''
- Piksi je bio fenomenalan igrač, ali mi bi igrali svoju igru svakako. Međutim, tu je i jedno prokletstvo velikih igrača koji nisu uzeli taj trofej. Među njima je i Piksi koji je voleo da uzme svaku loptu, svaki put da je pipne, a to ponekad možda i nije dobro za ekipu - istakao je Pančev i nastavio da priča o čoveku s kojim je pre samo godinu dana delio svlačionicu:
- Čestitali smo jedan drugom posle utakmice, a sreću baš i nije pokazivao. Naravno da mu je bilo krivo što nije osvojio KEŠ , jer ko ne bi želeo da ga osvoji. Ja mu na tome ne zameram i niko ne bi trebalo da mu zamera. Niko ne može biti srećan kad izgubi, ali takođe i verujem da mu je u sebi bili drago zbog Zvezde.
Ponovo se vraćamo na penal. Pančev je ''stavio tačku'' u petoj seriji, ali je svakako postojala mogućnost da postane ''pokojnik'' umesto ''pukovnik.''
Foto: Marko Todorović
- I da sam promašio penal ne bi značilo da bi Zvezda izgubila na kraju, ali svakako da bi postojao jedan psihološki teret. Nismo imali nijedan poraz i Zvezda je bez dileme zaslužila da bude prvak. Marselj jeste bio veliki tim. Izvanredan tim...To su dokazali i dve godine nakon toga kada su gotovo sa istim sastavom osvojili KEŠ. Da se ne lažemo, današnje generacije gledaju Marselj onako kako ga gledaju, ali moraju da znaju da je tim Marselja bio u samom vrhu evropskog fudbala tih sedam, osam godina. Među prve četiri su sigurno bili.
- S druge strane, Zvezda je klub koja je dolazila iz Istočne Evrope i retke su bile prilike da klubovi odatle igraju u finalima. Samim tim, to nas je malo poremetilo jer je pitanje da li bih ikada više igrali finale. Njima je bilo mnogo lakše. Marselj je bio sređen klub koji je zacrtao da će osvojiti KEŠ u narednih pet godina. Da je u Zvezdi bila slična situacija, ne bi bilo nikakvih problema da izgubimo utakmicu. Mi smo i sledeće godine umalo došli do finala, a šest standardnih igrača je otišlo - u dahu je Pančev govorio, a zatim uporedio tu situaciju sa današnjim fudbalom:
- 'Ajde ti sad ovom Realu, Bajernu i Barseloni uzmi šest standardnih igrača pa da vidimo kako će da bude. To govori koliko je Zvezda ustvari bila jaka, kada je bez Marovića, Šabanadžovića, Binića, Prosinečkog bila na korak od finala. I pored svih tih sankcija i neigranja u Beogradu.
Nije Makedonac sumnjao ni u svoje saigrače koji su pre njega bili precizni. Iskoristio je priliku i da pohvali sistem koji je Miljan Miljanić uveo.
Foto: Marko Todorović
- Najslabija karika nije postojala. Nije sporno da se u prvenstvu dešavalo da neko promaši penal. Ali je u principu sve dobro ispalo. Taj sistem je bio sjajan i mogao bi i danas da se primenjuje. Sprečavaš nameštanja i dogovore, jer će neko sasvim sigurno ostati bez bodova. S druge strane, i gledaocima je interesantno i ostaće do kraja da gledaju te penale. To je pokojni Miljan (Miljan Miljanić prim. aut) dobro smislio. A evo, bili smo dobro istrenirani za Evropu. Nije isto kada non-stop šutiraš penale u prvenstvu i kada uzmeš da vežbaš pet dana pred meč - priznaje Pančev.
Uspeh u Bariju pratila je i priča da je vlasnik Marselja Bernard Tapi pokušao da podmiti fudbalere Zvezde.
- Ja sam tu priču tek skoro čuo od Deje na televiziji. Da je Tapi navodno nudio mnogo para. Nikada do tada nisam čuo ništa slično. Navodno su nekima nudili po 500.000 dolara. Verujte mi...Ne bismo prihvatili ni milijardu. Da se razumemo, to je trofej koji nema cenu.
Foto: Marko Todorović
Na red je došlo i slavlje. Dok je bivša Juga bila u ekstazi, barem onaj deo koji je navijao za Zvezdu, fudbaleri su veliki uspeh proslavili na jednoj hacijendi.
- Nakon onog na terenu, polako smo se spremili, otišli u autobus koji nas je odvezao tamo na neku hacijendu. Onda su ovi legendarni rukovodioci (Cvetković, Džajić, Marinković, Lalatović...) organizovali muziku i trubače. Malo smo večerali, gladni posle iscrpljenosti, a potom smo udarali kola i pesme. Više smo se tamo izigrali nego na terenu - uz osmeh je rekao Pančev.
DIMNA BOMBA U RESTORANU I RAZOTKRIVANJE TAJNE POLA GODINE KASNIJE
Pančev je bio glavni za atmosferu u timu, a legendarna ''devetka'' Zvezde se prisetila nekih anegdota koje su pratile crveno-bele.
Foto: Marko Todorović
Foto: Marko Todorović
- Sada i ne mogu da se setim svih, ali verujte mi da smo se dosta šalili. Ja sam bio jedan od igrača koji je držao atmosferu. Sve je to bilo prirodno. Bio sam pozitivan i znao sam da napravim šalu i na svoj račun. Sećam se jedne anegdote iz autobusa... Pokojni Žota Antonijević je pričao jednu šalu za Iku (Ilija Najdoski) i, stojeći na sredini autobusa, kaže: ''Ja sam ovde dugo u Zvezdi i znate li s kojim igračem mi je najbolje? '' Mi gledamo i vičemo: ''Kaži Žota, s kim?'' I Žota kaže: ''S Ilijom. Svakih šest meseci pitam Iko, kako ide i on mi odgovara dobro, dobro i tera dalje.'' To je bilo u smislu da je Ilija ćutljiv i da malo priča, ali na terenu radi posao - ističe Pančev.
Uz njega, tu je bio i Dragiša Binić. Važili su za glavne ''mangupe'' u timu.
- Bina je bio dobar dečko. Voleo je da se pokaže, ali nikada nijedan problem nije napravio. Sjajno se uklopio u ekipu i pružio je svoj maksimum. Ono što je on znao, ona njegova atletska sposobnost koju mu je Bog dao, iskoristio je na pravi način. Binić kad krene moje je samo bilo da iskalkulišem da li da krenem levo ili desno. Na prvu ili na drugu. Mislim da smo odlično radili nas dvojica napred. I ne samo nas dvojica. Svi smo bili dobar tim. Nije bilo kvarnih momaka. Napravili smo taj pobednički osećaj. Karakterno smo bili pobednici - priznaje Pančev i vraća se sezonu unazad. Odjednom mu se ''javila'' ona anegdota iz restorana:
- Pamtim kada su u klubu bili Zoran Vujović i Miloš Drizić, a sa klupe nas je vodio Šeki. Imali smo zajednički ručak u Avali, a tu je bilo i drugih gostiju. Neko je Zoranu iz Francuske poslao malu dimnu bombu koju je on tada bacio ispod stola. Počela je da dimi i posle pet minuta svi su izašli napolje. Šeki nas je grdio i govorio da to nije lepo i zbog ostalih gostiju. Najviše je grdio Drizu misleći da je on vinovnik. Prošlo je nekoliko meseci, Driza je otišao u Škotsku odakle je poslao razglednicu ''Pozdrav iz Škotske'', a ispod P.S. ''I da znate šefe, to je Zoran Vujović uradio''.
Ima i jedna anegdota vezana za vas i Šekularca.
- Kada sam došao u Zvezdu, Šeki mi je rekao '' Darko, nemoj molim te i ti da driblaš i žongliraš. Dosta mi je što imamo ove iza tebe (Piksi, Dejo, Robi). Ti se samo fokusiraj da daješ golove.'' I poslušao sam ga.
POČETAK KARIJERE: JUGOSLAVIJA GA JE PRVI PUT VIDELA NAKON ŠTO JE DAO DVA GOLA PARTIZANU! I DALJE DRŽI REKORD STAR 32 GODINE
Na red je došao početak karijere. Otpio je gutljaj soka, oči su mu zasijale kada je krenulo ''putovanje kroz vreme'' i povratak u Vardar. Veliku zahvalnost dugovao je Vukašinu Višnjevcu.
- Višnjevac je imao veliki uticaj na moju karijeru. Bio je jedan avangardni trener. Fantastično je fizički spremio ekipu. To je bila Miljanova škola. Takođe, bio je jedan od onih trenera koji su u Jugoslaviji igrali 4-3-3. Pazite, pola lige je tada igralo formaciju koja je danas kao nešto popularna.
- Vule (Višnjevac prim aut) je ekipi sjajno usadio da igra presing. Mi kod kuće već u 20. minutu vodimo sa 2:0 protiv svakoga. Neverovatno je koliko su veznjaci trčali. Ako ovi danas istrče 11 kilometara, onda su oni trčali barem 15. Za Vardar je bilo dobro što je Višnjevac došao jer je puno podmladio ekipu. Rešio se starijih i istrošenih i napravio generaciju koja je pet-šest sezona igrala bitnu ulogu u jugoslovenskom fudbalu.
Bili smo prvaci 1987. godine, tri puta smo bili peti, igrali smo polufinale Kupa i nesretno smo izgubili od Zvezde. Piksi nam je ovde dao strašan gol, pa sam ja izjednačio...Sve u svemu, sjajna generacija.
Potom je usledilo šokantno kontrapitanje koje bi moglo da uzburka strasti. Dolazimo do saznanja da Zvezda ima 28. titula, a ne 27. S druge strane, Partizan samo 24.
- Kada smo već kod titule, ja ne razumem zašto Zvezda sada slavi 27. titulu kada je zvanično osvojila 28. Zvezda je u UEFA prijavljena da je 1985/86 osvojila titulu Jugoslavije. Kao što je i Vardar prijavljen 1986/87 isto u UEFA. E, kasnije je Upravni sud Beograda dodelio titule Partizanu. Ko je Upravni sud da odlučuje ko će biti šampion? Oni nisu merodavni kada je FS u pitanju. Zna se ko je glavni. U knjigama UEFA Vardar i Zvezda su zapisani kao prvaci. kako bi mi inače igrali KEŠ da nismo bili prvaci? Tako da Partizan sada računa dve titlue više, a Zvezda jednu manje - u dahu su izlazile reči iz Darkovih usta:
- I dan danas su fudbalski savezi merodavni kod UEFA, a ne sudovi. Koga FS prijavi kod UEFA oni su šampioni. To je prava istina. kako Partizan može da prisvoji našu titulu? Sezona je počela sa minus šest bodova i Vardar je jednu takvu sezonu pošteno odradio i bio prvi. Ne mogu da ih shvatim da prisvajaju naše. Kao i Zvezdinu titulu. Kao što je poznato, Partizan je poslednje kolo '86. godine odbio da igra i titula je pripisana Zvezdi koja je igrala KEŠ.
Brzo smo se vratili na Višnjevca i neverovatan ulazak na scenu Kobre sa Vardara.
- Imao sam 16 i po godina kada sam igrao na jakom pripremnom turniru. Zvezda, Partizan, Radnički Niš i Vardar. U finalu smo igrali protiv Partizana i ja sam dao dva gola crno-belima. Tada me je jugoslovenska javnost prvi put videla na TV-u. Do tada, nisu čuli za mene.
- Posle toga, tih šest meseci u prolećnom delu prvenstva 82/83 Vule me je ubacio samo četiri puta. Tri puta po jedna minut i u prezadnjem kolu smo igrali u Skoplju protiv Željezničara. I opet je bilo na televiziji, slučajno. A Vardar je pre toga igrao u Vinkovcima i imali smo veliki broj suspendovanih igrača. Višnjevac mi je tada rekao: ''Darko, spremi se, igraćeš od početka.'' A ja od početka igram prvi put. I opet me publika vidi u najboljem svetlu. Dao sam dva gola Želji i pobedili smo sa 3:0. Već tada su krenule priče po novinama da u Vardaru ima neki talentovani klinac.
Fotografija tog talentovanog klinca krasila je zid pored kog smo sedeli i razgovarali. Asocirala je na rekord koji Pančev drži, evo već 32 godine.
Foto: Marko Todorović
- Sledeće godine sam postao najbolji strelac jugoslovenskog prvenstva, iako sam bez ugovora igrao za Vardar. I sada držim taj rekord koji sam oborio te godine. Skinuo sam nekog Mađara Alberta koji je igrao u vreme Šekularca. on je držao rekord 28 godina, kao najmlađi strelac u jednom nacionalnom prvenstvu na svetu. Danas ga već ja držim. Od 1984. godine - ponosno Pančev priznaje TELEGRAFU.
Kao takav, mogao je da bira gde će preći. Velika četvorka jugoslovenskog fudbala (Zvezda, Dinamo, Hajduk i Partizan) samo je čekala njegov mig. Nije odmah želeo da ide.
- Dobro je što sam ostao u Vardaru. Kada sam bio prvi strelac lige nisam imao ugovor i tražila me je ''velika četvorka''. Ipak sam na kraju povukao pravi potez jer sam sazreo kao igrač. Odigrao preko 150 utakmica. I tačno sam došao u Zvezdu kad je trebalo. Pitanje bi bilo kako bi napredovao da sam sa 18 godina otišao u Zvezdu. Tada se teško ulazilo u ekipu kao mlad igrač. Ovako je taman ispalo sve kako treba.
ZAŠTO SE ODLUČIO ZA ZVEZDU I KAKO JE FIĆOM ''BEŽAO'' PO JUGI I NA KRAJU STIGAO NA POTPIS UGOVORA?
Zvezda nije nudila najviše, ali je Pančev ipak izabrao Marakanu. I otkrio je zašto.
- E, pa sad ću ti reći. Tražili su me svi. Zvezda, Hajduk, Dinamo, Partizan...Hajduk je čak nudio i najviše. Ali u familiji, posle Vardara, svi smo navijai za Zvezdu. Mene je posebno povukla ta generacija Pižona koja je igrala finale Kupa UEFA. To što mi je Zvezda bila pri srcu je bilo odlučujuće da se preselim na Marakanu.
- Jer, da sam gledao samo finansije sigurno bih otišao u Hajduk. Ne bi trebalo zaboraviti da sam sa 18 i po godina bio blizu i Dinama. Možda i najbliži. Ćiro Blažević je bio zainteresovan da me dovede. Pregovori su bili odmakli. Ja sam u Zagrebu imao ujaka koji je tamo živeo oko 40 godina. Preko njega su i kontaktirali.
Pančev se priseća i potpisa ugovora sa Zvezdom. Njega su pratile razne priče, a jedna od njih je da ga je Voja Kis (Voja Lalatović prim. aut.) fićom ''prokrijumčario'' u Beograd.
Foto: Marko Todorović
- Hahaha...Voja Kis i ja smo imali jednu avantutu. On je mislio da sam ja labilan i da ću se predomisliti. A ja sam bio karakteran. Kad dam reč, dao sam je. Međutim, napravili smo jednu turneju kolima. Išli smo dva dana u Sloveniju samo da bih na potpis ugovora stigao u poslednji čas. Samo smo se pojavili u Metropolu i naveče u 12 otišli na potpis ugovora. Da sam hteo mogao sam da promenim mišljenje ranije, ali sam odlučio da ću igrati u Zvezdi i to je to.
Prva sezona u Zvezdi otišla je u ''propast''. Vojska je Pančeva odvojila sa terena.
- Kada sam pričao Igoru Šelimovu, tadašnjem reprezentativcu SSSR, da mi u Jugi idemo u vojsku, on nije mogao da veruje. Pazi, pričamo o Sovjetskom Savezu. On me pita ''Kako ideš u vojsku, može da ti upropasti karijeru?'' To je bila istina. Jedan veliki minus prema profesionalnim igračima. Zabraniti igraču da godinu dana trenira bila je katastrofa. Ja sam se malo i bojao kako ću se uklopiti posle vojske. Ipak je to bila velika pauza. Ali, oformila se u vojsci neka sportska četa. Malo smo trenirali i ušli u ritam posle kog smo se lakše uklopili - rekao je Pančev i odmah otišao na drugu sezonu:
- Prvo sam gledao da se dobro pripremim jer sam znao da Zvezda ima velike prohteve i da moram fizički da budem spreman ukoliko želim sve da izdržim. Još u fazi priprema sam počeo da dajem golove, brzo sam se uklopio, većinu igrača sam znao iz reprezentacije.
Kada smo već kod golova, pitali smo Pančeva koji mu je najdraži?
- Nemojte da pitate golgetera koji mu je najdraži gol. To golgeter ne sme da kaže. Ne sme da ih odvaja. Da li je ušla u rašlje, jedva, po sredini...Svaki gol mora da mu bude drag i ja sam se tako ponašao. Svaki mi je gol bio drag i da sam mogao da ih dam 500, dao bih ih. To je razmišljanje golgetera. Bilo je golova koji su imali posebnu težinu, ali svaki mi je bio lep - priznaje Darko.
Svoj prvi gol Partizanu, u dresu Crvene zevzde, dao je u 86. večitom derbiju. Ali, 88. nikada neće zaboraviti. Smatra da su Grobari spasili crno-bele katastrofe 27. aprila 1991. godine.
- Partizan je visio da primi sedam, osam komada na jednom derbiju, kada su ih njihovi navijači spasili rušenjem ograde. Onda je glavni sudija Zoran Petrović rekao igračima oba tima ''Momci, privodite polako utakmicu kraju da ne bi bilo većih problema''. To nam je rekao u 40. minutu, a mi smo u 30. minutu vodili sa 3:0. Tu je Partizan ozbiljno rizikovao da primi šest, sedam komada. Tako je išlo. Krenulo nas je...
Potom je usledio Maksimir.
- Maksimir se desio, ali ipak smo se podsvesno nadali da federacija može da se održi. Mi sportisti smo među prvima bili da se sve to održi. Međutim, već ona zadnja godina bez Hrvata i Slovenaca bila je jasan pokazatelj da to društvo polako odlazi u zaborav. Nacionalizam je uzeo veliki zamah.
- Džajić je imao jednu legendarnu, istorijsku izjavu. ''Ako je iko oštećen ratom, to je bila Crvena zvezda.'' Mi bi sigurno ostali na okupu i samo bi se još više pojačali. Pominjali su se Šuker, Jarni, Bokšić. Ja garantujem da bi Zvezda u pet godina još jednom osvojila KEŠ i sigurno igrala jedno finale pored.
Superkup sa Mančester junajtedom i definitivna kruna u Tokiju...
- Za taj Superkup mi je baš žao. Razbili smo ih tamo. Ja sam imao dve, tri dobre šanse... Junajted nas ništa nije nadigrao, trebalo je tamo da ih dobijemo. Kao sad se sećam - imao sam jedan šut sa penaltika glavom, nije htela da uđe. Potom mi je Dejo dao jednu loptu koju nisam najbolje primio, ali sam stigao da šutiram pre Šmajhela. Lopta je prešla preko njega, ja skačem i lopta ide u gol, ali je Irvin izbacuje sa gol linije. Da je bilo revanša sigurno bi osvojili - rekao je Pančev, a potom se osvrnuo na uspeh u Tokiju:
- Tamo smo pokazali svu jačinu i sa igračem manje. Dejo je jeftino pao na tu provokaciju, a inače je bio igrač kog si teško mogao da izbaciš iz koloseka. Odlično smo igrali i ponovo smo pokazali tu kompaktnost. Ko god da je bio južnoamerički prvak, bio je najbolji na kontinetu gde se igrao sjajan fudbal.
Nedugo posle Tokija, Pančev je još pola godine nosio dres Zvezde. I kao što je već pomenuo ranije, umalo da crveno-beli ponovo igraju finale. Pamti se i njegova sjajna partija protiv Panatinaikosa, ali i incident na grčkoj granici.
- U vreme Jugoslavije su bili jedni kartoni gde se popunjavalo državljanstvo i nacionalnost. Ja sam napisao Jugosloven i Makedonac, a Grci su počeli da glume sa nacionalizmom. Napravili su pompu. E, mene ja tada uhavtio inat. Neću ući ni kao Englez ni kao Amerikanac nego onaj ko jesam. Onda im je UEFA zapretila da će ih kazniti... Elem, Bog sve vidi. Dao sam im ta dva gola, pobedili smo.
- I u toj sezoni sam dao jedno pet, šest golova. To je bilo dosta za to vreme jer su svi protivnici bili jaki. Danas daš mnogo više golova jer su protivnici dosta slabiji. Takav slučaj nije bio ranije.
ODLAZAK U INTER - GREŠKA KARIJERE!
Usledila je verovatno i greška karijere. Ne toliko odlazak iz Zvezde koliko dolazak u Inter.
- Imao sam ponudu Junajteda, Barselone, Mendoza je dva puta dolazio da me vodi...Ali kada si evropski prvak i najbolji strelac, prosto ne razmišljaš da ćeš otići u klub koji ne igra fudbal. Odnosno totalno defanzivan fudbal. Ekipa koja pravi dve šanse po utakmici - otkriva Pančev šta se dešavalo u Milanu:
- To je isto i Bergkamp primetio kada je došao. Presvlačili smo se jedan do drugog. ''Darko, šta je ovo?'' upitao me je. Lopte su samo išle preko. Bum, bum, bum... Samo dugačke lopte. Ja mu kažem da su Zvezda i Ajaks igrali isti fudbal. ''Đoko, đoko, đoko...Pas, pas, pas.'' Ovde nema toga, zaboravi na to.
- Onda sam se posvađao sa trenerom, a bušili su me i neki stariji igrači. Pričao sam malo i sa Dejom na tu temu. I njemu je tu prvu godinu kod Kapela bilo teško. Nije igrao.
Postavlja se pitanje zašto ga je trener uopšte i želeo?
Foto: Marko Todorović
- Predsednik dovede igrača koji je najbolji u tom trenutku kako bi se ''oprao'' . To nije bilo dovoljno. Milan je opet imao neki tim, Inter nikakav. Mogu sada da ti kažem 90 odsto igrača koji su igrali za Inter, a niko ih ne zna - jasan je bio Pančev:
- Posle sam otišao u Fortunu i Sion čisto da bih završio karijeru. Bio sam malo razočaran u Inter. Možda je malo i bilo nekorektno s moje strane što sam ova poslednja dva ugovora odradio radi reda. Ipak su Fortuna i Sion bili klubovi ispod mog renomena.
Pančev je priznao da kraj karijere u Zvezdi nije bio opcija.
- Nismo razgovarali, a ja sam i počeo da se povređujem. List mi je napukao i sa nepune 32 godine sam završio karijeru. Dejo je mogao još da igra. Podržavam to što je uradio - aludirao je Makedonac na to što se Savićević pred kraj vratio na Marakanu.
Ipak, pozive iz Ljutice Bodana je imao kao ''penzioner.'' I to dva.
- Imao sam pozive sa Marakane da budem funkcioner. I od strane Džajića i od strane Piksija. Samo što sam se po drugi put oženio i dobio ćerku, zvali su me. Supruga nije bila spremna na to, jer smo morali ostati u Beogradu barem nekoliko godina. Morao sam na kraju da odbijem poziv. U svakom slučaju, hvala im na ponudi.
Danas verovatno ne bi isto postupio, mada ističe da situacija nije ista kao ranije.
Foto: Marko Todorović
- Sada je već drugačija situacija, drugi ljudi. Ali, zašto da ne. Zvezda je uvek Zvezda - iskren je Pančev.
Priznaje da često gleda Zvezdu putem TV ekrana, ali da dugo nije bio na stadionu. Prokomentarisao je i rad Miodraga Grofa Božovića.
- Gledam ih često na Areni, a na stadionu sam bio protiv Milana. Dobar je Boške (Milorad Božović prim.aut.). Moj savet je da nastavi ovako da radi. Da gradi igru jer Zvezdu je uvekl krasila igra. Možda malo ofanzivnije da igra, barem kada Zvezda igra na Marakani. Moj princip je da se ne igra sa dvojicom defanzivnih vezista. Samo džabe gubiš jednog igrača. Zvezda mora da bude ta koja napada. To je moja filozofija.
Žao mu je što reprezentacija Jugoslavije iz njegovog perioda nije imala priliku da igra nekoliko godina zajedno.
- Šteta. Smatram da bi u narednih šest, sedam godina sigurno osvojili neki trofej. Ako ne 1992. godine onda sigurno '94, '96 ili čak '98. godine. Generacija je dosta sazrela, a polako su dolazili i ti Čileanci. Objektivno gledano, Jugoslavija je mogla da osvoji nešto - ubeđen je Pančev.
Prokomentarisao je i dolazak Slavoljuba Muslina na mesto selektora reprezentacije Srbije.
Foto: Marko Todorović
- Muslin je bio dobar igrač. Pametan igrač. Dugo je godina trener i ima iza sebe solidnih rezultata. Mislim da je dobro rešenje. Nije Srbija imala lošu ekipu, nego je u pitanju to što su malo poremetili atmosferu tamo. Česte svađe...
Za kraj smo se dotakli i popularnosti koju ima, kako se nosi s tim.
- I dan-danas mi prilaze ljudi i traže autogram. Prolaze iz Bosne, Srbije, čak i iz Hrvatske, kroz Skoplje pa navrate da se slikaju - govori nam Pančev, dok se javlja gostima njegovog kafića.
Foto: Marko Todorović
Bilo je jasno da je do kraja intervjua moralo doći. Javljala se neka praznina, tuga. Jer, pitanje je kada ćemo ponovo sedeti za istim stolom sa Darkom Pančevom. I dok smo teškom mukom pokušavali da se pozdravimo, usledio je poziv na ručak.
Drage volje smo ga prihvatili. Prvo, to je značilo još sat, dva druženja sa Kobrom. Drugo, trema nas je pojela po ustajanju tako da ništa nismo ni doručkovali, a već je bilo 14.00 časova.
Foto: Marko Todorović
Sreću je upotpunilo i saznanje da ćemo sedeti u restoranu koji drži još jedan legenadrni makedonski fudbaler - Metodije Spasovski. Legenda Vardara i bivši reprezentativac SFRJ koji je igrao rame uz rame sa Draganom Džajićem.
Ispratio nas je porukom da bi voleo kada bi žreb za kvalifikacije za Ligu šampiona spojio Vardar i Crvenu zvezdu. Kaže, zaželeo se i i dalje sanja da bi regionalna liga mogla da zaživi. Da pod stare dane ponovo gleda ''veliku četvorku'' u Skoplju...
NOVINARI: Mario Marić i Dušan Uštević.
FOTOGRAF: Marko Todorović.
ŠEF LOGISTIKE: Radosav Rale Marinković.
(Mario Marić)
.jpg)
