Izvor: B92, 22.Mar.2011, 16:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Spora integracija mladih
Beograd -- Mladi, koji odrastaju u vaspitno-popravnim domovina, često se, po izlasku iz ovih ustanova, teško uklapaju u društvo.
Pored osude okoline na koju nailaze, neadekvatan sistem praćenja i podrške, glavni je uzrok činjenice da veliki broj njih ponovo počini krivično delo.
Samo 30 odsto bivših štićenika krene dobrim putem nakon napuštanja doma, dok se ostali vrate svojoj kriminalnoj prošlosti.
Rajko je momak iz okoline Zrenjanina, koji je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sa 16 godina pobegao od kuće, a potom i bio uhapšen zbog prethodnog policijskog dosijea. Ubrzo je prosleđen u Zavod za vaspitanje dece i omladine u Beogradu, iz kog je izašao pre četiri godine. Od tada nije činio krivična dela, ali i se i dalje plaši da će ga ljudi odbaciti zbog njegove prošlosti.
"Sve se bojim da će me neko, ako to spomenem, pogledati nekako, spakovati telefon u džep i posle pića da kaže: „E, ne mogu više, idem kući." Ja mislim da i danas neki ljudi više vole da se drže dalje od mene. Sad kad sam se zaposlio sam molio boga da ne gledaju dosije", kaže on.
Raspušteni i problematični – tako bivše štićenike vaspitno popravnog doma ljudi uglavnom opisuju, pokazalo je istraživanje Centra za socijalno preventivne aktivnosti GriG.
Takođe, teže se odlučuju da ih zaposle ili im iznajme stan. Baš zbog ovih predsrasuda, mladi su zabrinuti šta će ih dočekati kada izađu iz doma, tvrdi psihološkinja vaspitno-popravnog doma u Kruševcu, Živica Pavlović.
"Mnoga naša deca ni nemaju gde da se vrate ili nemaju bukvalno roditelje ili se oni ni do sada oni nisu na adekvatan način brinuli o njima. Pričajući sa njima, upravo provejava taj strah od budućnosti i od onoga što ih čeka, posebno imajući u vidu da su oni to vreme koje su proveli u vaspitno-popravnom domu na neki način bili zbrinuti od svih onih problema koji ih očekuju", objašnjava Pavlovićeva.
Međutim, uprkos programima edukativne i psihološke pripreme kroz koje prolaze dok su u ustanovi, mladi ljudi ipak nose breme bivših delikvenata kada izađu iz doma, tvrdi upravnik vaspitno-popravnog doma u Kruševcu, Saša Stojković.
"Kada nema dovoljno informacija,onda su predrasude te koje se razvijaju i način da se to prevaziđe je definitivno bolja informisanost o tome ko su ta deca, šta ona rade... Generalno, to nisu osobe koje se dramatično razlikuju od nekih drugih", smatra Stojković.
Za razliku od onih koji zalutaju ili krenu stranputicom, Rajko danas živi i radi u Beogradu. Jedini motiv da se promeni i uspe bila je njegova majka.
"Gledao sam je kao da umire svakim novim dolaskom policije kod mene. Onda mi je to bilo nekako krivo, znaš, kako to da ti objasim, svaka njena suza je bolela mene više nego nju, razumeš?”
Pored lične želje da napreduju, bivšim štićenicima je neophodna i veća angažovanost države i nevladinog sektora u pružanju dugoročnije podrške.
Ipak, dok se ova sistematska rešenja ne sprovedu, čini se da će integracija ovih mladih ljudi u društvo ostati otežana.
