Izvor: Radio 021, 01.Mar.2021, 10:02

Muzika i politika: Džipsi Mafija - od zrenjaninske mahale, preko Antifa borbe, do nemačkih skvotova

Osnivači grupe su braća Ajeti - stariji Ferid, umetničkog imena Skil i mlađi Emrah koji je sebi nadenuo nadimak Badi O.G. (Buddy O.G).

Lična arhiva

Braća Ferid i Emrah Ajeti prvi put su videli „mahalu" kada su se iz Nemačke vratili u Zrenjanin i tek tada shvatili kako žive Romi i kako se prema njima ophodi.

„To se primeti kad odeš kod doktora, uđeš u prodavnicu i najbolje u odnosu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio 021 << sa policijom jer sa njima nema priče", kaže Emrah, mlađi brat, za BBC na srpskom.

Od tada, taj osećaj pokušavaju da prenesu kroz hip hop muziku i ostatku društva približe probleme „običnog Roma - šta se dešava u mahali i kako ti ljudi žive".

Grupu su nazvali Džipsi Mafija i od početka su politički angažovan bend.

Kako preokrenuti život u Srbiji: Od ulice do romana prvenca Romi koji (ne) postoje Od romskog naselja do samostalnosti - upoznajte Slađanu Novakov Odlazak Rajka Đurića: Ponos Roma sa Balkana i evropska gromada

„Cigana pretukli na ulici al' to se nikoga ne tiče"

Osnivači grupe su braća Ajeti - stariji Ferid, umetničkog imena Skil i mlađi Emrah koji je sebi nadenuo nadimak Badi O.G. (Buddy O.G).

U međuvremenu im se priključila i Skilova supruga - Koštana Koki Ajeti, na mestu menadžerke i di-džeja.

Javnost ih je upoznala sredinom 2000-tih, kada im se na Jutjubu pojavio spot za pesmu Ciganska mafija.

„Ideja nam je bila da privučemo pažnju i sebe izreklamiramo. Nikakvo veličanje gangstera nije bilo cilj", kaže Badi.

A cilj im je, kažu, da se u pesmama najviše bave položajem Roma sa kojim nisu bili upoznati sve dok ih vlasti u Nemačkoj 2004. godine nisu vratile u Srbiju u procesu readmisije.

Readmisija podrazumeva prisilno ili dobrovoljno vraćanje lica koja neosnovano borave na teritoriji određene države u zemlje njihovog porekla.

U najvećem broju slučajeva radi se o osobama koje traže azil, ali postoje i slučajevi kada je reč o osobama kojima je istekla viza i slično.

„Nama se taj povratak vodi kao dobrovoljni odlazak.

„Rekli su nam da je u Srbiji mirno, nema rata i da možemo da idemo, a ako ne odemo da će nas deportovati", objašnjava Ferid za BBC na srpskom.

Kao tinejdžeri su stigli u Zrenjanin.

Živeli su u naselju Zeleno polje, ali su vreme sa prijateljima provodili u „mahali" - romskom naselju Dudara, koje je sredinom 2019. godine dobilo prvu asfaltiranu ulicu.

Sa diskriminacijom su se suočili čim su napustili mahalu', dok je posebno gorak ukus ostao od „tretmana" policije.

„Tada je postojao trend među zrenjaninskim policajcima da kada im daš ličnu kartu, oni je pocepaju i posle toga ti je ponovo zatraže.

„Kada im kažeš da si je već dao i da su je pocepali, oni ti kažu da lažeš, a onda te prebiju", govori iznervirani Skil, koji se našao u takvoj situaciji.

Lična arhiva

Zbog ovakvih i sličnih scena nisu mogli lagodno da šetaju ulicom.

„Zamisli ti takav život u državi gde je tvoj prvi neprijatelj policajac".

Vremenom je muzika postala njihovo „borbeno sredstvo" protiv takvih iskustava.

Tako su stekli i poznanstva zahvaljujući kojima su posle više od 10 godina ponovo u Nemačkoj.

„Nemački policajci udaraju samo po džepu, to je njihova batina", kaže Skil upoređujući tretman organa reda.

Prvo su otputovali Skil i Koki - koji danas imaju ćerku Leonoru i ne planiraju da se vrate u Srbiju.

Badi im se takođe pridružio, pa su sada svi na okupu.

Kažu da su zadovoljni životom u ovoj zapadnoevropskoj državi.

„Ja imam klasičan gasterbajterski posao po smenama u fabrici igračaka i zarađujem mnogo više nego u Srbiji", kaže Skil, ističući da sada uspe i porodici u Zrenjanin da pošalje novac.

On se nedavno pridružio bratu Badiju koji već šest meseci radi na ovom poslu, dok je supruga Koki medicinska sestra u staračkom domu.

Bez obzira na znatno bolje materijalne uslove, njihov položaj je još daleko od savršenog.

U skladu sa tim, muzika je i dalje sredstvo kojom prkose, kako kažu, neprijateljima - fašizmu, kapitalizmu i policijskoj represiji.

Neizvesna sudbina jedinog spomenika palim romskim borcima u Srbiji Zašto je Romima zabranjeno da vam ponesu prtljag Muzika kao sredstvo upoznavanja sa romskim problemima

Sa repom su se susreli u ranom detinjstvu u nemačkom gradu Marlu.

Skil se, kaže, družio sa Romima, Srbima i Arapima.

Tada je prvi put čuo srpski rep, a Đus (pravo ime Ivan Ivanović) mu je bio idol.

Prvi album Ciganska posla, na kome su radili tri godine, izdali su 2013, da bi potom usledili Strejt Auta Mahala i 161% Bum Bep.

Romski jezik gotovo da nisu koristili.

„Poruku koju smo hteli da prenesemo nije bila namenjena Romima jer oni znaju kakav je život u mahali", kaže Skil.

Međutim, poslednji album Gipsyz​`​m je u potpunosti ispevan na nemačkom jeziku.

„Mi godišnje imamo preko 30 svirki u Nemačkoj i do sada smo nastupali sa srpskim pesmama pre kojih bismo objasnili o čemu govore.

„To je postalo zamorno ljudima koji nas slušaju, pa pošto živimo u Nemačkoj i govorimo njihov jezik, rešili smo da im izađemo u susret novim albumom", objašnjava Badi.

Od početka pandemije korona virusa imali su svega tri uživo i dva onlajn nastupa, ali su vreme iskoristili da pripreme materijal za dva EP izdanja, takođe na nemačkom jeziku.

Kako u Srbiji pamtimo Drugi svetski rat Fotografija koja je obišla Srbiju: Ko su brat i sestra zagrljeni u svratištu Lična arhiva Romski rep u Srbiji

Za Predraga Vukčevića - repera, di-džeja i teoretičara ove muzike, osnove romskog repa u Srbiji postavio je nedavno preminuli Džej Ramadanovski 1993. godine uvodnom strofom u pesmi Seksi ritam.

Zvonko Demirović je iste godine objavio pesmu Keskandžika, a onda i Čokoladu koje su, prema Vukčeviću, deo istorije domaćeg romskog repa.

Prvi u potpunosti romski rep album Crni smo mi izlazi 2007.

Na njemu Muha Blekstazi iz Novog Sada predstavljaja sebe i govori i u ime romske populacije.

„U to vreme sam čuo i za R-Point ekipu koja je bila u BIGZ-u, a matrice su im radili di-džejevi Uce i Rahmani", govori Vukčević.

On je 2014. imao prilike da u niškim romskim naseljima Crvena Zvezda i Beograd Mala drži rep radionice.

Tamo je upoznao još jednog romskog repera, Kastrata Kastra Brijanija, rodom iz Prištine i jednog od retkih koji repuje na maternjem jeziku.

Danas od romskih izvođača u rep svetu i njemu bliskim žanrovima najpoznatiji je Elon, koji je u dokumentarnom filmu portala Mondo izjavio da ga „romska nacionalna manjina nije gotivila jer je previše na beloj strani, a Srbi jer je previše na crnoj strani".

Antifa i napadi neonacista na koncertima

Lična arhiva

Trenutna politička situacija u Srbiji za Džipsi Mafiju staje u jednu reč - nacionalizam.

„Vidim ga na svakom dešavanju, otvoreno ili skriveno i uvek uz iste parole.

„Voleo bih da se nešto promeni, ali meni trenutno tako izgleda", naglašava Skil.

Pored nacionalizma protive se i seksizmu, a posebno ih dotiče onaj u rep muzici.

Na ove stvari, kako kažu, jesu obraćali pažnju i ranije, ali su im veću važnost pridali kada su se upoznali sa antifa pokretom.

Zbunjuje ih činjenica da se u današnje vreme antifašizam kriminalizuje, kao i to da moraš da se izjašnjavaš po ovom pitanju i jasno kažeš da si antifašista.

„Za nas je antifa protivljenje nacistima i fašizmu.

„Svaki normalan čovek treba tako da se oseća", kaže Badi.

Antifašistička akcija je nastala u Nemačkoj početkom 1930-ih, odakle potiče i reč antifa koja je zapravo skraćenica za pojam antifašizam.

Danas je ovaj pokret širom sveta rasprostranjen i mahom ga čine levičari koji se različitim metodama, nekada i fizičkim nasiljem, suprotstavljaju fašističkim pojavama u društvu.

Taj stav im je doneo probleme sa neonacistima u Zrenjaninu, koji su ih ponekada napadali na koncertima.

Maloletno „Da": Nerešeni problemi Roma u Srbiji Dan pobede - kad je pao fašizam, a rodila se nova Evropa Licna arhivaTo sam što jesam

To sam što Jesam - Džipsi Mafija" je dokumentarni film koji je režirala Andrijana Stojković.

Premijera se dogodila u maju 2019. u Beogradu na međunarodnom festivalu dokumentarnog filma - Beldoks, da bi odmah sutradan ovo ostvarenje dobilo i prvu, specijalnu nagradu u „Srpskoj takmičarskoj sekciji".

Ideja za film je potekla od beogradskog ogranka Gete instituta.

„To je trebalo da bude kratki film od dvadesetak minuta, međutim posle povrataka iz Švabiš Gemunda, kad sam otišla da ih upoznam i popričam sa njima, shvatila sam koliko je zapravo važna ta njihova poruka.

„Zato smo, u dogovoru sa institutom, odlučili da traje dvostruko duže", objašnjava rediteljka Andrijana Stojković za BBC na srpskom.

Delovi filma su snimani na turneji, odnosno u komunama i skvotovima, gde su se koncerti održavali, uglavnom spontano i bez unapred određenog plana.

Film je veliko interesovanje izazvao među skvoterima i pripradnicima antifašističkog i antikapitalističkog pokreta, odakle stalno stižu pozivi za prikazivanje.

Međutim ideja je da se film plasira publici „koja ne zastupa iste ideje kao Džipsi Mafija".

„Veoma nam je bitno da ga prikažemo najširoj mogućoj publici, da je zaintrigiramo i postavimo pitanje da li su oni naši izbori, na koje smo mi u poslednje vreme prisiljeni, pravi", navodi Stojković.

Ciganin sam u dnu duše, al' slobodno dišem"

Akronim O.G. u reperskom svetu obično označava ,,originalnog gangstera".

Ali Badi kaže da ih gangsterska priča ne zanima i da u njegovom slučaju to znači „original džipsi".

„Mi smatramo da pravi ,original džipsi' treba da se bori za svoja prava i da kaže šta misli, a ne da ćuti i da radi šta mu kaže država ili ostali.

„Pravi Cigan je neko ko se bori", zaključuje njegov brat Skil.

Pogledajte video o životu Roma u Bugarskoj

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Autor: BBC News na srpskom

Preuzimanje delova teksta ili teksta u celini je dozvoljeno bez ikakve naknade, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na www.021.rs. Preuzimanje fotografija je dozvoljeno samo uz saglasnost autora.

Nastavak na Radio 021...






Pročitaj ovu vest iz drugih izvora

 I drugi pišu o ovome:
Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Radio 021. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Radio 021. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.