Izvor: Blic, 15.Dec.2010, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izuzetnost Slovaka
Zahvaljujući Beogradskom fondu za političku izuzetnost i njegovoj predsednici Sonji Liht prošle nedelje u Zrenjaninu je održan trodnevni seminar „Položaj nacionalnih manjina u Srbiji: Uloga i ovlašćenja nacionalnih saveta“.
Ja sam govorio drugog dana seminara na temu koju su mi predložili organizatori „Kulturna politika u Srbiji i zaštita nacionalnih manjina", s tim da sam u zagradi dodao – „Moja iskustva i predlozi".
A moja iskustva >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << svode se na pomoć drugoj, a možda po brojnosti i prvoj nacionalnoj manjini u nas – Rome. Ovog puta na seminaru su bili slušaoci pripadnici rumunske nacionalne manjine, koja se, bez namere da povredim ostale manjine, ističe izuzetnošću svog lojalnog odnosa prema zemlji u kojoj su rođeni i gde žive i rade.
Na početku sam istakao svoju životnu prednost da sam rođen u multinacionalnoj Kikindi i da sam od malih nogu imao priliku da zadovoljim interesovanje za ono drugo što se može saznati od pripadnika drugih nacija.
Posebno sam istakao da sam još u detinjstvu bio impresioniran komadom slovačkog dramskog pisca Ivana Stodole „Karijera Joška Pučika". Posle mnogo decenija, prilikom prve posete Bratislavi u njegovoj okolini posetio sam starog, tad već živog klasika, koji mi je sa ponosom pokazivao kritike iz predratne „Politike".
Istakao sam polaznicima važnost takvih reditelja iz manjinskih redova, kao što su među našim Slovacima odlični Ljubisav Majera i Miroslav Benka, koji unakrsno, ne držeći ruke u džepovima, promovišu dela srpskih i slovačkih dramatičara u odgovarajućim sredinama. Među galeristima značajan je Pavel Babka, promoter „kovačičke škole" naivnih slikara, kao i meni drage, slobodno mogu reći, rođake, Evica, Evka i Eva, koje sam, na njihov ljubazan poziv, posećivao u uzorno uređenim kućama u Padini, a one su kod mene bivale ili bivaju gotovo svake srede.
