Izvor: B92, 05.Nov.2010, 14:57   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta Biblija stvarno kaže o seksu

U knjizi „Bog i seks: Šta Biblija stvarno kaže” , Majkl Kugan je nedavno primenio temeljno znanje o ovoj knjizi na univerzalnu i večno aktuelnu temu: seks. Bavio se svim temama od braka i prostitucije do „vatre u božjim slabinama" (možda ćete poželeti da pročitate, ako već niste, Knjigu Jezekilje). Kugan proučava „Bibliju", koja je često nedosledna kad su u pitanju „vruće teme”,a možete biti iznenađeni šta o tome imaju da kažu drevni spisi. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<

Pogledajte neke iznenađujuće činjenice o najpopularnijoj knjizi na svetu koje je otkrio Majkl Kugan:

Knjiga počinje raspravom o erotičnoj Pesmi Solomonovoj. Da li to što je uvrštena u „Bibliju" znači da je u to vreme postojao pozitivan stav prema seksu?

- Izgleda da postoji generalno pozitivan stav prema seksu, jer je produžavanje vrste bilo ključna stvar. Na sve što vodi ka razmnožavanju se sigurno gledalo pozitivno, a ideja o uzdržavanju od seksa zbog religioznih razloga je bilo nešto prilično neuobičajeno u Judaizmu u skoro svim periodima. U mnogim delovima tekst je vrlo erotičan a rabinska literatura kaže da su se ovi sadržaji nekad pevali u tavernama.

Postoji li neka reč u Bibliji koja nije eufemizam za genitalije? Tu je stopalo, ruka, kolena, meso. Testisi se nazivaju kamenčićima. Nema nečega za šta bismo mogli reći da predstavlja precizne izraze za anatomiju tela.

Kao i u bilo kojoj vrsti literature stihovi mogu da imaju više od jednog značenja. A ponekad to može biti vrsta seksualne aluzije ili višeznačna reč. Čak i smejanje ima seksualnu konotaciju.

To je sjajna fora, i ni ne primećujete je sve dok ne dođete do priče i Isaku koji govori kralju u stranoj zemlji da je njegova žena Rebeka njegova sestra, ali kada je video kako Isak zasmejava Rebeku, kralj kaže: „Nije ti to sestra već žena!”. Sam prevod nije bukvalan; tada bi bilo milovanje, nežnost ili nešto slično. Ali ovo na hebrejskom obično označava smeh. To je ista reč koja se koristi u različitim kontekstima, kao u priči o Zlatnom teletu gde postoji nagoveštaj orgijanja što komplikuje smisao ovog prestupa.

Koliko je važno čitati „Bibliju" na originalnom jeziku?

Neophodno je da neko to uradi, ako ne zbog drugog razloga, ono da bi prevod bio tačan koliko je to moguće. Često prevodi oslikavaju lične poglede i predrasude, baš kao što su to činili i pisci Biblije. Na primer, u većem delu Biblije uopšte se ne govori o sodomiji. A sodomija je termin kojim prevodilac prevodi hebrejske izraze koji nikad nisu označavali sodomiju u smislu analnog odnosa između dvojice muškaraca.

Sa svim primerima poligamije, gde je u Bibliji brak određen kao zajednica između muškarca i žene?

Nema nedvosmislenih izjava u „Bibliji", naročito u Starom zavetu, u kom se kaže da monogamija treba da bude norma. U većini slučajeva dobro poznati likovi iz „Biblije" imali su više žena, ako su to mogli sebi da priušte.

Solomon, najveći ljubavnik od svih – možda zato što mu je pripisano autorstvo „Pesme nad pesmama" – imao je 300 žena.

Tako da su na neki način u pravu fundamentalistički Mormoni, koji insistiraju na tome da je poligamija biblijska.

Nikad nećemo znati da li su Adam i Eva bili venčani, zar ne?

Upravo tako. Nigde nije opisano venčanje. Ovde se takođe javlja problem sa prevodom. Jevrejska reč za ženu može da se prevede i kao „žena" i kao „supruga". Tako da, kada se kaže da je muškarac poznao svoju suprugu i ona je ostala trudna (a to je još jedan eufemizam, poznavati u biblijskom smislu), to može da znači i da je upoznao svoju ženu i ona je zatrudnela.

Da li je razlog što ima tako mnogo nesporazuma u vezi sa Biblijom i seksom činjenica da često zaboravljamo koliko su tadašnja društva bila patrijarhalna?

Status žene je bitan kao pozadina, ali to je još jedan primer kako smo se, prihvatajući „Bibliju" kao autoritet, istovremeno odvojili od nje i na neki način odbacili pojedina gledišta iz te knjige. Ako možemo da odbacimo ropstvo ili potčinjen položaj žene, onda možemo to da učinimo i sa drugim pitanjima, kao što je istopolni brak recimo. Kako može da se kaže da su neki delovi „Biblije" apsolutno i večno tačni, dok se drugi jednostavno ignorišu?

O abortusu „Biblija" ne govori mnogo.

Tačnije, ne govori ništa. Ovo je vrlo interesantno jer obe strane suprotstavljene u debati oko abortusa citiraju „Bibliju" da bi podržali svoje izjave. Ali oni citiraju stihove koji uopšte nemaju veze sa abortusom.

Kada pišete o seksualnosti Boga kažete da je „Jehova zamišljen kao seksualno biće".

On jeste opisan kao seksualno biće, ali jezikom koji je mitski i metaforički. Opisi proroka Jezekilja su, na primer, vrlo direktni iako izgledaju kao alegorija. Možemo ih čak nazvati pornografijom.

Da li su ljudi biblijskog doba bili manje stidljivi od nas?

Na neki način jesu, iako su koristili dosta eufemizama. Kada su mislili o svom bogu, nisu se mnogo razlikovali od pripadnika drugih religija. Ako možete opisati Boga kao kralja, pastira ili ratnika, onda ga možete opisati i kao muža koji radi stvari koje inače radi jedan suprug. U grčko-rimskom svetu u kojem je rođeno hrišćanstvo ideja o božanstvu koje silazi na zemlju i vodi ljubav sa smrtnicom nije nimalo čudna.

Nastavak na B92...