Izvor: B92, 22.Feb.2011, 15:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Šest novih pravila za više novca
Zašto manje od 45% muškaraca mlađih od 35 godina uplaćuje penzione doprinose preko poslodavca? Zašto 55% tih muškaraca ima čistu nulu na štednom računu? Zašto prosečan muškarac duguje pozamašan iznos preko kreditnih kartica?
Izvor: Mens Health
U slot klubu na autobuskoj stanici, krhka studentkinja u plavom blejzeru objašnjava kako ovaj eksperiment funkcioniše. Dva sedišta dalje, dama u beloj bundi igra poker na ručnoj konzoli. Iza nas, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čujem kako trupkajući i zveckajući prilazi napirlitani momak u jahačkoj jakni od teksasa i kaubojskim čizmama s mamuzama. To su naši ispitanici. To nam je laboratorija.
Emili Hejzli, studentkinja u Centru za istraživanje bihejvioralnih odluka, pri Univerzitetu Karnegi Melon, prikuplja podatke o tome zašto ljudi kupuju srećke. Pitanje je važno, pošto kupovanje srećaka nije racionalno. To, naravno, i sami znate. Baš kao što znate da će se, ako za penziju počnete da odvajate u dvadesetim, umesto u tridesetim godinama života, razlika ogledati u sedam umesto šest cifara. I da treba uvek da imate odvojena sredstva za šestomesečni život, zlu ne trebalo. I da treba da otplaćujete kreditne kartice svakog meseca. Da, to već znate. Svi mi znamo. Ali"
Zašto manje od 45% muškaraca mlađih od 35 godina uplaćuje penzione doprinose preko poslodavca?
Zašto 55% tih muškaraca ima čistu nulu na štednom računu?
Zašto prosečan muškarac duguje pozamašan iznos preko kreditnih kartica?
To su dobra pitanja. Na narednim stranicama dajemo odgovore, uz pomoć naših stručnjaka za mladu nauku zvanu bihejvioralna ekonomija. Odavde počinje vaš put ka bogatstvu.
Elem, psihologija može dati odgovore na pitanja koje ekonomija sama ne može rešiti.
Pola dana proveo sam s Hejzlijevom, a ostatak s Lovenstinom, koji mi je napunio glavu neočekivanim koncepcijama, lukavim eksperimentima i terapeutskim uvidima koji čine temelj bihejvioralne ekonomije. Posle toga, razgovarao sam s još desetak vizionara, uključujući upravnike penzionih fondova i neuroekonomiste, psihologe i poslovne gurue. Na kraju sam, pored razorne glavobolje, stekao i solidno razumevanje novih novčanih pravila. A ona su"
NOVO NOVČANO PRAVILO 1
Vaš mozak želi da budete siromašni.
Finansijski planeri i psiholozi reći će vam da je za brigu o minusu na kreditnoj kartici i izbegavanje impulsivne kupovine potrebna snaga volje. Međutim, harvardska studija o hronično neadekvatnim štedišama iz 2001. pokazuje da od njih 35%, koji su izrazili želju da u naredna 2 meseca uštede više novca, u tome zbilja uspeva tek svaki osmi. Zašto? Zato što je, kako se ispostavlja, štednja tešnje povezana s biologijom nego sa snagom volje.
"Racionalni deo našeg mozga jeste kora, naborani gornji segment”, objašnjava dr Dejvid Lajbson, profesor ekonomije na Harvardu i jedan od autora studije. "Njemu su i dalja budućnost i neposredna sadašnjost jednako vredne. Ispod kore je, međutim, stariji nervni sistem, kome je do neposredne sadašnjosti stalo mnogo više. Stoga taj sistem u suštini kaže: Ako se to desi sad, sjajno. Ako se desi za nedelju dana, baš me briga.”
Taj nervni sistem datira iz vremena kad je preživljavanje bilo jedina briga. A navike stare pola milijarde godina teško odumiru. "Kad je kora velikog mozga evoluirala, prvo se, kao i svaka biološka inovacija, potrudila da se uklopi”, kaže dr Ričard Montagju, profesor neurologije na Medicinskom koledžu Bejlor. "Finansijski rečeno, nije postojala biološka inicijativa da se naše racionalne strukture suprotstave biološkim instinktima.”
I stoga se, do dana današnjeg, naš racionalni mozak još pokorava našim nižim instinktima. A vaš štedni račun ostaje prazan.
Primenite pravilo: U redu, primitivniji deo mozga gazduje. Kako da mu se oduprete? "Kako običan čovek da se odupre Majku Tajsonu?”, pita Montagju. "Odgovor je: nikako. Ako pitate kako da se oduprete središtu svog mozga, odgovor je nikako. Ali možete da ga upregnete u svoju korist.”
Trik je u tome, kaže on, da se stvori inicijativna struktura u kojoj će se poklopiti instinkti vašeg životinjskog mozga i racionalni impulsi moždane kore. Zamislite to kao korišćenje sopstvenog besa kako biste izvukli energiju za poslednju seriju vežbi na benču. Rezultat – mišićavije grudi – može i dalje biti daleko, ali vredi pretrpljene muke. Istu strategiju koristite s novcem. Ako vam je cilj da u 2011. uštedite 2000 evra, obećajte sebi da ćete se, ukoliko uspete, nagraditi onim HDTV prijemnikom koji već dugo merkate.
NOVO NOVČANO PRAVILO 2
Odgovor na pitanje: "Naravno, zašto da ne?”, glasi: "Zato što nemate dovoljno informacija.”
U drugom eksperimentu s igrama na sreću, Hejzlijeva je učesnicima dala po 5 dolara u gotovom – koje su mogli da zadrže, ukoliko ne odluče drugačije. Potom je, u roku od pet minuta, igračima u prvoj grupi pružila pet uzastopnih prilika da kupe po srećku vrednu 1 dolar. Zatim je članove druge grupe upitala žele li da kupe pet srećaka odjednom. Rezultat: prvoj grupi prodala je 17% više srećaka.
Zašto su se članovi druge grupe racionalnije ponašali? Hejzlijeva kaže da su mogli da "premere” odluku. Drugim rečima, potpuno su shvatali rizik: gubitak 5 dolara. I potencijalnu nagradu: pet srećaka. Prva grupa se, međutim, uplela u "Naravno, zašto da ne?” kučinu. Dolar za srećku? Naravno, zašto da ne? Još jedan? Naravno, zašto da ne?" Sve dok nisu ostali bez novca.
Hejzlijevu je za ovaj eksperiment nadahnula značajna studija iz 1993. koja je pokazala kako ljudi pogrešno procenjuju kandidate na političkim izborima. Jedan kandidat imao je mnogo bolji i napredniji plan, ali je svojevremeno bio osuđen za vožnju u pijanom stanju. Drugome je dosije bio čist, ali je taj imao veoma traljav plan napretka. Kad su učesnici ocenjivali kandidate jednog po jednog, prednost su dali onome bez dosijea. Istraživači su smatrali da nije svako upućen u detalje njegovog političkog programa, ali da svako zna kako osuda za vožnju u pijanom stanju nije dobar znak. Kada su, međutim, kandidati ocenjivani istovremeno, učesnici su mogli direktno da uporede podatke o tome za šta se koji kandidat zalaže i – u svetlu ogromne razlike – uvide da vožnja u pijanom stanju ne treba da bude jedini činilac.
U studiji iz 1997, proširenjem istog koncepta ispitivalo se zašto ljudi donose loše investicione odluke. U laboratorijske uslove pozvano je osamdeset studenata, sa zadatkom da zadatu svotu novca investiraju u deonice i obveznice. Tokom eksperimenta, nekim investitorima češće su dostavljane sveže informacije, nekima ređe, a preostali su bili u potpunom mraku. Sa svakom novom informacijom, investitori su mogli da ažuriraju svoj portfolio. Oni koji su dobijali najmanje informacija često su pobeđivali. Zašto? Bili su u stanju da sagledaju kompletnu sliku – naime, da po istorijskoj praksi deonice donose najbolju zaradu – i nisu ih uplašile dnevne fluktuacije tržišta.
Primenite pravilo: Budite uvek svesni svoje sklonosti ka neobjektivnosti. Kad god nešto kupite iz hira – ili još gore, iz neobaveštenosti o cenama i stanju na tržištu – kupujete na osnovu subjektivnosti. Zato su neki od nas daleko skloniji tome da u životu ostanu bez igde ičega, nego da se obogate.
Određena kupovina, makar to bile i velika investicija poput automobila vas naravno, nužno osiromašiti. Međutim, "Harisova” anketa iz 2005. otkrila je da 49% ljudi se uplaši od investicija spram ekonomske klime. To je često pogrešno. Treba razmišljati na duge staze. Pod uslovom da se fundamenti vaših investicija nisu izmenili, najbolji pristup – što ste čuli već milijardu puta – jeste da mudro postavite uloge i pustite ih da rade za vas.
Ako ste rešili da se uplićete u dugoročno ulaganje poput kredita za stan, postavite nekoliko bezbednosnih parametara. Podešavajte parametre dok ne pronađete one koji vam najbolje odgovaraju, a onda krenite u akciju. Želimo vam sreću. Trebaće vam. Ali, kako kaže Del Boj, "Ko ne reskira...”
NOVO NOVČANO PRAVILO 3
Povlačenje vam može doneti bogatstvo.
O sebi najradije razmišljamo kao o neustrašivim avanturistima, spremnim na svaki rizik. Ali baš kao što mislimo da su šanse da dobijemo na lutriji dvaput veće nego što zaista jesu, takođe smatramo da su šanse za srednje i visoko verovatne događaje – poput umerenih dobitaka u životu– gore nego što zbilja jesu.
Prema dr Danijelu Kanemanu, profesoru na Prinstonu i dobitniku Nobelove nagrade za ekonomiju 2002, to ukazuje na duboko usađen oprez, koji je on nazvao "averzija prema gubitku”. Averzija prema gubitku manifestuje se kao neizbalansirana reakcija na gubitak novca. Prostije rečeno, bol zbog gubitka manje svote novca dvaput je jači od radosti zbog dobijanja iste te svote. Tim se fenomenom objašnjava zašto ponekad ne umemo da se odreknemo finansijske logike na koju smo navikli, ma koliko bila pogrešna: dvaput nam je teže da se suočimo s idejom gubitka nego što nam je slatko da možda zaradimo, ukoliko novac premestimo drugde.
Slično tome, većina zna da je odvajanje novca za starost pametan potez. Ipak, to nam veoma teško pada, pošto to odvajanje doživljavamo kao gubitak. Suma koju stavite na štedni račun, desetkovaće vam neto zaradu. Bum, ode. Taj gubitak doživljavamo dvaput intenzivnije nego što bi trebalo, uprkos tome što znamo da je to najpametnija moguća investicija.
Jedno objašnjenje za averziju prema gubitku zove se efekat vlasništva. Dr Ričard Taler, profesor na Univerzitetu Čikago, ilustruje taj princip primerom poznavaoca vina koji ne pristaje da proda bocu vina za 200 dolara, ali ne bi platio duplo manje za zamenu, ukoliko se ova razbije. Posedovanje te boce krivi njegovu percepciju njene vrednosti.
Primenite pravilo: Novac zavisi od glave, te ako izgubite glavu, izgubićete i novac. Zato ne oklevajte da se odreknete loših principa trošenja na kojima ste izgubili novac i zbog kojih budućnost više ne deluje ružičasto.
Isto važi i za druge gubitne situacije. Neki ljudi godinama rade za kompanije gubitaše, prosto zato što se plaše da sagledaju koliko su vremena i prilika protraćili. Što duže ostanu, to im je teže da se suoče s tim gubitkom.
NOVO NOVČANO PRAVILO 4
Pametniju odluku o sutrašnjem novcu donećete danas.
Dobro, odbojnost prema gubitku objašnjava zašto je tako teško štedeti. Ali zašto sutrašnju zaradu ne cenimo isto kao današnju? Zašto budućem novcu ne pridajemo veću vrednost? S kamatom, doneće nam mnogo više.
Ta pitanja bila su bez odgovora sve dok bihejvioralni ekonomisti nisu uveli koncept "hiperboličkog obezvređivanja”, demonstriran u studiji engleskog Univerziteta Lidsa 1998. Učesnicima je ponuđeno da im jedna od dve užine, jedna zdrava (banane) i jedna nezdrava (čokolada), bude servirana nedelju dana kasnije. Shvatajući da je zdraviji izbor bolji, 74% ispitanika reklo je da želi banane. Međutim, na dan serviranja užine, istraživači su ih ponovo pitali, i 70% odlučilo se za čokoladu.
Slično tome, ako morate da birate između plaćanja računa na kreditnoj kartici i vikenda u drugom gradu sa devojkom, verovatno ćete odabrati ovo drugo. Ali ako vas upitaju šta biste odabrali za nedelju dana, verovatno biste odabrali račun. Znate da se s tom obavezom morate suočiti kad-tad, a što je dan suočavanja dalji, lakše je savladati bol. Problem je, naravno, u tome što će za nedelju dana vikend i dalje ostati kao mogućnost, te ćete ga verovatno i odabrati.
Banke iskorišćavaju tu slabu tačku. Uklanjaju, kako Lovenstin kaže, "bol plaćanja”. Do trenutka kad nam stigne račun, konzumirali smo sve što smo kupili, pa nam deluje da za uzvrat ne dobijamo ništa. To koristimo kao izgovor da kasnimo s plaćanjem, ili da platimo delimično. A banke upravo to i žele.
Primenite pravilo: Recimo da ste nameravali da platite račune, ili da revidirate svoje troškove, ili da smislite kako da refinansirate dug. Zahvaljujući hiperboličkom obezvređivanju, odluka da to uradite sledeće nedelje ne bi trebalo da bude teška. Suština sprovođenja odluke je u tome da sebe smatrate odgovornim prema trećoj strani – banci, roditeljima, devojci. Pozovite ih da vam se pridruže određenog dana kada planirani posao treba da se obavi, i da ponesu sve što je potrebno. To će vas sprečiti da otkažete, i uspećete konačno da se posvetite svojim finansijama na pravi način.
NOVO NOVČANO PRAVILO 5
Vaše staro JA uvek treba da dobije nešto.
Recimo da ste rešili da ne uplatite loto. Bravo. Tapšete se po ramenu i govorite sebi kako ste "uštedeli” 100 dinara. U stvari, tih 100 dinara sad vas svrbe u džepu. Gotovo kao da ste ih našli na ulici, što vam olakšava da ih potrošite. Častite se pivom u kafani. Pa još jednim. Malo-po-malo, trešteni ste i kraći za 2000 dinara.
Bihejvioralni ekonomisti to zovu "mentalnim računovodstvom”: taj koncept je 1998. uveo Taler, koji je postulirao da ljudi raspodeljuju novac na različite mentalne račune, i troše ga različito, zavisno od toga na kom se računu nalazi. Tim se konceptom objašnjava i zašto neki ljudi putuju 20 minuta da bi uštedeli 10 odsto na prehrambenom artiklu koji je na akciji u hipermarketu, ali se time ne zamajavaju ako je u pitanju nešto veće.
Kaneman je jednom zatražio od 200 ljudi da zamisle kako idu u bioskop. Pri ulasku u salu, polovina je otkrila da je izgubila kartu, koja košta 10 dolara, a druga polovina da je izgubila 10 dolara u gotovom. Svega je 12% onih koji su izgubili kartu reklo da bi kupilo novu, naspram 54% onih koji su izgubili novac. Karte su se doživljavale kao trošak na zabavu; gotovina, međutim, još nije bila uneta ni u jednu tabelu.
PRIMENITE PRAVILO: Kad vam u ruke iznenada padne višak gotovine – čak i ako je posredi samo povišica od 3% – stavite je pod štednu kamatu. Ključno je, naravno, odmah doneti odluku.
NOVO NOVČANO PRAVILO 6
Više ćete uštedeti ako više trošite.
Još jedan izazov pri štednji novca: znati kad je dosta. Možete sračunati koliko vam treba za ugodnu penziju pomoću nekog od brojnih kalkulatora na Internetu, ali se dnevne odluke ne donose na taj način. U tome se oslanjamo na mentalno računovodstvo.
"Uzmite, na primer, heroin”, kaže Lovenstin. "Problem samokontrole je lako rešiti: ne uzimajte ga. Problem samokontrole s novcem je težak. Ne možete tek tako reći ljudima: Nemojte da trošite.”
Lovenstin je izuzetak po tome što savetuje da se ne troši ni previše ni premalo. U studiji iz 2006, podelio je učesnike u dve grupe – "raspikuće” i "stipse” – zavisno od njihovih odgovora u upitniku. Raspikuće je opisao kao one koji uživaju u trošenju novca, a stipse kao one koji pri tome osećaju bol. Čudno je što se raspikuće obično osećaju gore nakon što potroše novac, a stipse bolje.
Obema grupama ponuđeno je da kupe širok raspon artikala. Međutim, najpre je od njih zatraženo da pobroje prednosti i mane svakog proizvoda. Taj nametnuti period razmišljanja delovao je suprotno na svaku grupu: raspikuće su potrošile manje; stipse su potrošile više. Iz toga je Lovenstin zaključio da stipse nisu ništa "racionalnije” od raspikuća. I jedni i drugi su ekscentrični, samo na različite načine.
Primenite pravilo: Ako ste stipsa, bilo bi mudro da češće koristite kreditnu karticu, pošto se time eliminiše bol plaćanja. Ako ste raspikuća, plaćajte u gotovom kad god možete. To, međutim, nisu glavni zaključci ovog istraživanja. Iznad svega, Lovenstinova studija je otkrila da vam nametnuto razmišljanje može pomoći, ma kojoj grupi da pripadate. Drugim rečima, jutro je pametnije od večeri.
.jpg)
