Izvor: NoviMagazin.rs, 26.Mar.2019, 17:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izveštaj Helsinškog odbora o Srbima na Kosovu - Zamrznut život u zamrznutom konfliktu

Predlog o promeni granica uznemirio je i Srbe i Albance na Kosovu, posebno Srbe južno od Ibra, jer bi ih takvo rešenje ostavilo u albanskom delu Kosova, što dramatično ugrožava njihovu poziciju, a perspektiva je, dugoročno gledano - tiho iseljavanje.

To se navodi u sveobuhvatnom izveštaju o srpskoj zajednici na Kosovu koji je objavio Helsinški odbor za ljudska prava pod naslovom "Zamrznut život u zamrznutom konfliktu" i kojim su obuhvaćeni razni aspekti položaja i problema >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << srpske zajednice.

Izveštaj je rezultat istraživanja koje je sproveo Helsinški odbor u periodu od septembra do decembra 2018, u saradnji sa nevladinom organizacijom "NVO Aktiv" iz Severne Mitrovice. Članovi Istraživačkog tima su posetili petnaestak mesta duž Kosova, gde su razgovarali i sa Srbima i sa Albancima.

U izveštaju se navodi da pored pokušaja da se nametne podela kao rešenje, konfuziji, nesigurnosti i neizvesnosti o budućnosti srpske zajednice, posebno onog dela južno od Ibra, doprinose i uticaj raznih međunarodnih aktera, slabljenje mobilizatorskog potencijala Evropske unije i regresivni trendovi na Balkanu.

Srpska zajednica na Kosovu je podeljena na one na severu – "privilegovane" i one na jugu - "zapostavljene", konstatuju istraživači. Srpska zajednica južno od Ibra oseća se napuštenom (posebno posle najavljenje mogućnosti "razgraničenja") i oseća se taocem severa (Mitrovice) i Beograda.

"Srpska lista, koja je pod kontrolom vladajuće partije i predsednika Vučića, direktno utiče na njihove živote, pre svega tako što kontroliše sva radna mesta, bilo da je reč o školstvu, zdravstvu ili opštinskim službama", navodi se u izveštaju i dodaje da Beograd preko te liste utiče i na kosovske institucije u zavisnosti od interesa koje Beograd ima.

U severnom delu Kosova vlada pravni vakum, pa je samim tim pogodan za sve oblike kriminalnih radnji, a Severna Mitrovica se smatra sedištem kriminala koji koristi određenim interesnim grupama u Srbiji, ali i na Kosovu, piše u izveštaju.

Prema izjavama više sagovornika istraživača, međuetnički odnosi na Kosovu su "korektni", ali postoji diskriminacija u institucijama i u svakodnevnom životu (na primer iracionalne kazne Srbima za saobraćajne prekršaje), a jezička barijera je ključan problem u uspostavljanju komunikacije između etničkih zajednica na Kosovu.

U izveštaju se upućuje niz preporuka srpskoj i kosovskoj Vladi (na prvom mestu da prekinu razgovore o promeni granica), medijima (da objektivnije i analitičnije izveštavaju o životu srprske zajednice), te međunarodnoj zajednici od koje se očekuje da prekine i obeshrabri razgovore o promeni granica i da snažnije promoviše i podrži vrednosti multietničkog društva.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija

Nastavak na NoviMagazin.rs...