Izvor: B92, 17.Nov.2014, 15:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li će mamuti ponovo hodati Sibirom?
DNK uzorci dobro očuvanih ostataka istrebljenih mamuta pronađeni su u snežnim bespućima Sibira i otvorili mogućnost kloniranja ovih drevnih zveri.
Međutim, oživljavanje vrste koja je nestala pre 10.000 godina podelila je naučnu javnost.
Ostaci ženke mamuta nazvane Baterkap, otkriveni su u maju 2013. Ona nije bila mnogo veća od prosečnog azijskog slona, a očuvane su tri noge, najveći deo trupa, deo glave i surla.
Imala je oko pedeset godina kada >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se zaglavila u blatu, a predatori je napali.
Njen DNK uzela je južnokorejska kompanija Sooam koja se nada da će uspeti da u njenom telu pronađe ćelijsko jedro sa netaknutim genomom.
Međutim, naučnici strahuju da bi oživljavanje mamuta moglo da bude prava noćna mora za njihove moderne potomke – slonove.
Dr Tori Heridž, stručnjak za anatomiju mamuta Prirodnjačkog muzeja u Londonu kaže: “Najveća briga je to što ćemo, ukoliko se budemo odlučili na kloniranje, morati da računamo na surogat majku u vidu azijskog slona. Kloniranje mamuta zahtevaće eksperimente na ogromnom broju slonova”.
Dr Heridž se pita “da li je kloniranje mamuta vredno patnje tolikog broja slonova, držanja istih u zarobljeništvu, eksperimentisanja, da bi se možda rodilo nešto čije je preživljavanje pod znakom pitanja”. “Mislim da nije vredno”, kaže ona.
Autopsija ostataka Baterkap već je pružila ključne informacije.
Rast prstenova na mamutskim kljovama otkriva da je ova ženka barem osam puta imala potomstvo. Takođe, utvrđene su anomalije zuba, što znači da hranu nije mogla dovoljno dugo da žvaće
Genetičar kompanije Sooam Insung Huang slaže se da postoje etička pitanja koja se moraju rešiti.
“Zato odmah moramo početi da raspravljamo o mogućim posledicama kloniranja. Neke naše kolege već rade na analizi genoma uzoraka dobijenim iz tela Baterkap. Ovo je dug i komplikovan proces koji se verovatno neće okončati u bližoj budućnosti. Takođe, vraćanje mamuta u život, bilo kroz kloniranje, bilo genetskim inženjeringom, takođe bi potrajalo. Trudimo se da to učinimo mogućim za vreme našeg životnog veka”, kaže on.
.jpg)
