Izvor: S media, 31.Jan.2010, 21:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Polovinu dobijamo sa genima, a polovinu stvaramo
Psiholozi i sociolozi katkad se ponašaju kao pisci i pesnici - više ih inspirišu nesreća i tuga, nego sreća. Primera radi, tokom tri decenije napisano je oko 50.000 naučnih članaka o depresiji, nešto manje o strahu, deset puta manje o ljutnji, a samo nešto više od 2.000 o fenomenu sreće!
Očigledno je da nas više intrigiraju stanja i pojave koje nas bole. Kada smo veoma tužni i povređeni, govorimo da nas duša boli. A kada smo srećni? Konstatujemo da nam je lepo i >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << već počinjemo da strepimo od narednog životnog udarca. Osim toga, čini se da je njena suština neuhvatljiva. Čak i stručnjaci ne mogu da je smeste u okvire nekakve definicije. Jedino se slažu u tome da se ovaj pojam često poistovećuje sa zadovoljstvom ili radošću, što je pogrešno.
Na primer, antropolog Dezmond Moris u knjizi "Šta je sreća" kaže da je sreća intenzivan, ali prolazan osećaj koji doživljavamo kada nam život iznenada postane bolji, te da je ljudi često mešaju sa zadovoljstvom ili prijatnošću. Metju Rikard, tibetanski budistički sveštenik, u knjizi "Sreća - vodič za razvijanje najvažnije životne veštine", odvojio je sreću od zadovoljstva i otišao korak dalje, rekavši da neko može osećati zadovoljstvo kada drugi pati, ali ne može biti srećan zbog toga. Za njega je sreća "radost usmerena ka spolja". Ipak, priznaje da radost ne mora da proističe iz sreće, jer često može biti posledica različitih stimulansa iz spoljašnjeg sveta (na primer, trenutak kada smo saznali da je konkurentska firma propala). Jedna grupa psihologa je, pak, zaključila da sreća nije trenutno osećanje ili ekstaza, već je to zadovoljstvo koje osećamo duže vreme i koje se reflektuje kroz naše ukupno ponašanje i raspoloženje.
Ako vam se čini da su neki ljudi "pretplaćeni" na sreću, znajte da ste na pravom tragu da prodrete u samu suštinu ove pojave. Novija istraživanja pokazala su da je 50 odsto sreće uslovljeno nasleđenom kombinacijom gena, da deset odsto zavisi od okolnosti u kojima živimo (zdravlje, visina plate...), a 40 odsto isključivo od nas samih. "Srećni geni" koje smo nasledili aktiviraju se u stresnim situacijama i čine nas aktivnim, društvenim i retko kada nervoznim osobama.
Ako nismo imali sreće da budemo rođeni pod srećnom zvezdom, to ne znači da od sreće treba da dignemo ruke. Za nju se možemo izboriti i povećati šanse za sreću. A njen koren sigurno nije u novcu, mada je mnogi povezuju upravo sa materijalnim bogatstvom. Istorija pamti mnogo dobitnika loto-premija koji su u jednom trenutku, jer su preko noći postali bogataši – smatrani srećnicima, da bi ubrzo, iako okruženi avionima i kamionima, postali nesrećnici. Neki od njih su u rekordnom vremenskom periodu spiskali sve pare po sistemu "kako došlo, tako i otišlo", neki su zbog bogatstva ubijeni, a mnogo je onih koji su se propili ili postali narkomani. Istraživanja su dokazala da se lutrijski milioneri često odaju porocima. Psiholog Endrju Klark, koji je proučavao živote 8.000 Britanaca koji su od 1994. do 2005. godine dobili velike premije na lotu, rekao je: "Oni koji više dobiju više puše i češće piju." Vilijam Kari iz Bostona nije imao ni tu priliku. On je, shvativši da je dobio 3,6 miliona dolara, umro od – sreće.
Ako izvor sreće nije u novcu, a kažu da na nju veliki uticaj nemaju ni moć ili lepota, gde ga onda tražiti? U sebi i svojim navikama. Na sreći treba raditi, a britanski psiholog Dejvid Liken je pojasnio i kako – usvajanjem navika srećnih ljudi. Srećni ljudi, naime, imaju aktivan i kreativan um. Dakle, uposlite svoj um! Oni su optimisti, što znači da umesto da kao pesimisti potonu kada naiđu na problem, odmah se usredsređuju na njegovo rešavanje. Oni se smeše, uvek i svuda. Takođe, uspevaju da zamišljanjem prevare mozak i da pozitivnim mislima podižu nivo serotonina. Oni svaku toksičnu misao pretvaraju u pozitivnu i na taj način uspevaju da izbegnu psihofizičke tegobe, depresivna stanja i apatičnost. Oni, zatim, uvek imaju na umu da i posle najtragičnijeg događaja u roku od šest meseci do godinu dana sledi oporavak. Ljudi koje nazivamo srećnima rade ono što vole i bave se malim stvarima koje ih usrećuju. Srećni ljudi se okružuju pozitivnim osobama, a izbegavaju one koje non-stop kukaju. Na važnost okruženja ukazao je i Nikolas Kristakis, sociolog sa Harvarda, koji je sproveo istraživanje u kojem je učestvovalo nekoliko hiljada ljudi - međusobnih prijatelja, rođaka, komšija i kolega. Praćene su njihove navike i sklonosti.
"Nije nikakva novost da su ljudi koji imaju mnogo prijatelja srećniji, ali najvažnije je jesu li ti prijatelji srećni. Ako vaš dobar prijatelj, koji živi kilometrima daleko, iznenada postane srećan, to za čak 60 odsto povećava šansu da i vi postanete srećni. Kada je reč o srećnom komšiji, ta šansa iznosi 30 odsto, dok vas sreća brata ili sestre može usrećiti samo za 15 odsto", kaže Kristakis.
Rezultate ovog istraživanja moguće je objasniti činjenicom da prijateljske odnose negujemo brižljivije nego porodične zbog njihove prolaznosti i čestog udaljavanja prijatelja, dok je porodica uvek tu. Formula za sreću mogla bi, dakle, glasiti: "Okružite se pravim ljudima."
Bez obzira na demografske faktore, ekonomsko stanje, socijalni status, starosno doba i stepen obrazovanja, sreća je u svetu podjednako raspoređena. Do tog zaključka došli su naučnici koji su testirali nekoliko hiljada ljudi širom sveta. Pitali su ih da li su i koliko srećni i zadovoljni svojim životom. I, rezultati su pokazali da su srećniji nego što se to na prvi pogled čini. Ne postoji posebno životno doba kada je čovek više ili manje srećan. Sreća nema veze ni sa etničkim poreklom. Čak ni sa tim koliko novca imamo, jer – iako recimo Amerikanci danas u proseku zarađuju duplo više nego pre 40 godina, za nijansu su manje srećni nego ranije. A da li su ljudi u bogatim zemljama srećniji od onih u siromašnim? Neznatno. Recimo, u Portugalu je jedna od deset osoba izjavila da je vrlo srećna, dok su u bogatijoj Holandiji to rekla četiri ispitanika. Valja, međutim, znati da kada se ovakvi podaci analiziraju na nacionalnom nivou tada u obzir treba uzeti pismenost, demokratsku tradiciju, tip vlade... Nesporno je da tekovine zapadne civilizacije doprinose da se ljudi osećaju sigurnijima u sebe. Srećni ljudi smatraju da su etičniji, inteligentniji, umereniji, pomirljiviji i zdraviji. Imaju manje šansi da umru prevremeno. Odlikuje ih i optimizam, nenasilnost, ekstrovertnost, izražen osećaj samokontrole.
A, zbog čega su, zapravo, srećni? To je individualno. Nekoga usrećuje izlazak sa prijateljima, jer se najbolje osećaju u velikom društvu, a i imaju potrebu da budu prihvaćeni i voljeni. Nekim ljudima su najvažniji sigurnost, toplina i mir, pa su najsrećniji kada su sami, leže u svom krevetu i čitaju ili se osame na pecanju.
Romantične osobe pronalaze najveću sreću u zagrljaju voljene osobe. Mnogi sreću vide u povišici plate i unapređenju na poslu. Često su te stvari isprepletane, pa se tako događa da neko ima sreće u poslu, ali ne u ljubavi. Drugi imaju i bogatstvo i ljubav, ali nemaju decu. U tom lavirintu, satkanom putevima od sreće do nesreće, od radosti do tuge, čovek se menja. Nesporno je, međutim, to da od sreće i čežnje za njom nikada ne odustaje.
Jedna arapska poslovica poručuje: "Da bi uspeo u životu, čovek mora da ima dve stvari – sreću, odnosno povoljnu priliku, i pamet da tu priliku lako iskoristi".
VRSTE SREĆE
U knjizi "Šta je sreća" Dezmond Moris naveo je nekoliko vrsta sreće. Ciljana sreća uslovljena je postavljanjem ciljeva prilagođenih našim sposobnostima. Ako sebi postavimo prevelike ciljeve u odnosu na talente koje posedujemo, stalno ćemo biti nesrećni.
Kompetitivna sreća vezana je za pobedu, ali uvek u odnosu na suparnike, za razliku od ciljane koja zavisi od postizanja ličnih ciljeva.
Kooperativna sreća – direktno je vezana za sva dobrotvorna dela, odnosno usrećuje nas pomaganje drugima.
Genetska sreća jedan je od najintenzivnijih oblika sreće, a podrazumeva zaljubljivanje, rađanje, uspešno odgajanje dece, ljubav prema partneru ili detetu...
Sve te životne faze stvaraju talase sreće. Senzualna sreća u direktnoj je vezi sa hedonizmom. Usrećuju nas ukusni obroci ili neki drugi telesni užici.
Misaona sreća podrazumeva da nas usrećuju misaone igre koje igramo sa samim sobom (kartaške, kompjuterske, rešavanje ukrštenih reči, šah, velika naučna istraživanja).
Vrsta sreće povezana sa plesom, pevanjem, sviranjem, aerobikom, odnosno aktivnostima u kojima je važan ritam, naziva se ritmičnom srećom. Znak jednakosti može se povući između opasne sreće i odvažnog ponašanja (recimo, kockanje je opasno za bankovni račun, a ekstremni sportovi za telo).
Kada je reč o sreći u spokoju, tu je cilj postizanje unutrašnjeg mira. Duboko religiozne osobe tvrde da najveći osećaj sreće mogu pronaći u pobožnim trenucima. Tada govorimo o posvećenoj sreći. Ankete pokazuju da među izrazito religioznim ljudima ima duplo više veoma srećnih u poređenju sa ateistima. Studija obavljena u 16 zemalja pokazala je da sreća i zadovoljstvo životom rastu s porastom religioznosti i sa učestalim prisustvovanjem religioznim obredima.
Izvor: Novosti
.jpg)
