Izvor: Lepota i zdravlje, 30.Mar.2021, 12:43

Najvažnije lekcije o ishrani koje sam naučila tokom poslednjih dvadeset godina

Proslava jubileja inspirisala me je da se zapitam: Šta sam naučila o ishrani otkako sam prvi put ušla u redakciju Lepote i zdravlja? Piše: Jasmina Ubiparip 1. Od “dijeta” do “režima ishrane” Koliko god nam to danas zvučalo čudno, pre dvadesetak godina, “ishrana” i “zdravlje” nisu dovođeni u vezu na način kako se to danas opravdano čini. Medicina se smatrala ozbiljnom naukom, a ishrana se najčešće nije (dovoljno) uzimala u obzir kao mogući uzrok oboljenja ili poboljšanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << određenih stanja. Zato su i saveti u vezi s ishranom bili dobrim delom usmereni ne toliko na zdravlje, koliko na mršavljenje. Veoma su popularni bili restriktivni planovi ishrane, s naslovima, poput: “Kupus dijeta: Jelovnik za nedelju dana” ili “Smršajte 7 kg do Nove godine”. U međuvremenu, nauka o ishrani mnogo je napredovala pa, srećom, danas znamo bolje: Važnije je da razmišljamo o kvalitetu ishrane nego o kvantitetu; o zdravlju nego o kilogramima; o dugoročnim, održivim principima koji pozitivno utiču na organizam nego o kratkoročnim dijetama kojima gubimo nekoliko kilograma da bismo ih ubrzo ponovo vratili. I, da – ishrana je jedan od ključnih činilaca našeg zdravlja. 2. Na kraju smo (ponovo) uzeli u obzir i sopstvenu intuiciju Tokom godina, na tronu najpopularnijeg, smenjivali su se različiti režimi ishrane (pogledajte “Vremeplov” ispod), sa veoma često čak i dijametralno suprotnim savetima. Učili smo o makro i mikronutrijentima, o njihovoj kombinaciji, optimalnom vremenu unosa hrane… Na kraju su mnogi od nas shvatili da su toliko zbunjeni informacijskim overloadom da je vreme da prosto – ono što znaju – zanemare, i počnu ponovo da osluškuju sopstveno telo, poštujući pravilo umerenosti. 3. Ipak: Ishrana koju smo voleli od prvog dana Ima jedan režim ishrane čije su se zdravstvene prednosti isticale i pre dvadesetak godina, a to se nije promenilo do danas. Štaviše, u međuvremenu su samo pristizala nova naučna istraživanja koja su potvrđivala benefite. Pogađate li? Da, u pitanju je mediteranska ishrana. Ukratko? Jedite više: povrća, voća, mahunarki, orašastih plodova, žitarica celog zrna, začinskog bilja, ribe i plodova mora, maslinovog ulja. Jedite umereno: piletinu, jaja, sir i jogurt. Jedite tek ponekad: crveno meso. Izbegavajte: deserte i pića sa dodatim šećerima, visokoprocesuirane mesne prerađevine, rafinisane žitarice, hidrogenizovane masnoće… Pročtajte i… Beleške iz kuhinje: Zašto sam stalno gladna? Vremeplov 2001 – 2021. 2001: Mikrobiolog Džošua Lederberg, koji se bavio ekologijom mikroba, skovao je termin mikrobiom. Ipak, pojam je tek kasnije ušao u široku upotrebu da bi opisao mikroorganizme (mikrobiotu) koji žive na našoj koži, u ustima i najvećim delom, u probavnom sistemu. 2002: Guru “low carb” ishrane, dr Robert Atkins, objavio je knjigu “Dr. Atkins’ New Diet Revolution” i ponovo započeo pomamu za ishranom sa minimumom ugljenih hidrata. Kasnije su se iz ovih korena razvile LCHF, paleo, keto i hrono ishrana. 2004: Pojavio se Facebook, koji nam je omogućio da podelimo fotografiju svog doručka ili ručka sa nekoliko stotina ili hiljada “najbližih prijatelja”, a trend je eksplodirao nakon pojave Instagrama 2011. 2006: Izašla je knjiga “The Omnivore’s Dilemma“ Majkla Polana koja je skrenula pažnju na pitanje: šta je zapravo zapakovano u industrijskoj hrani. 2009: Počinje da se pominje “gluten-free” ishrana. 2011. U zvaničnim američkim nutritivnim preporukama dotadašnja piramida ishrane, čiju su osnovu činile žitarice – zamenjena je vizuelnim prikazom tanjira na kojem najveći prostor zauzimaju povrće i voće. 2013. Veganski pokret dobija na popularnosti nakon što je Bijonsi najavila 22-dnevni veganski izazov. 2017. Sve češće se pominju periodični post i autofagija. 2018. Ekspodirala je prodaja različitih vrsta biljnog mleka, a trend i dalje samo nastavlja da raste. 2019. Komisija “EAT-Lancet“ objavila je izveštaj u kojem je povezala konzumaciju mesa sa klimatskim promenama, i preporučila da se okrenemo pretežno biljnoj ishrani. Termin “plant-based” ulazi u našu svakodnevicu. 2020. Pandemija virusa kovid-19 hranu pripremljenu kod kuće ponovo je vratila u centar pažnje, a 2021. nastavljamo u tom pravcu. lepotaizdravlje.rsivan101, markOfshell, NiseriN / iStock via Getty ImagesThe post Najvažnije lekcije o ishrani koje sam naučila tokom poslednjih dvadeset godina appeared first on Lepota i zdravlje.

Nastavak na Lepota i zdravlje...