Izvor: N1 televizija, 25.Sep.2018, 11:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Gavrilović: Poruke protiv nasilja nad ženama i sa stadiona

Ako svaki četvrti mladić misli da šamar nije fizičko nasilje, a to misli i svaka deseta devojka, očigledno je da imamo problem, smatra savetnica potpredsednice Vlade za rodnu ravnopravnost Gordana Gavrilović. Ona kaže da nasilje nije privatni problem i da ga ima svude, te stoga i akcija da se poruka protiv nasilja nad ženama uputi i sa stadiona.

Na utakmici prvog kola Uefine lige šampiona u Beogradu između Crvene zvezde i Napolija pojavio se transparent "Stop nasilju nad >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << žеnama". To je dogovor i zajednička akcija Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije i FK Crvena zvezda, koji se i ove godine priključio akciji borbe protiv nasilja nad ženama.

"Nasilje je toliki društveni problem, svi smo svesni da to nije privatna stvar. I kada na jednom fudbalskom meču imate 50.000 navijača koji su uglavnom muškarci, došli smo na ideju i to predložili Fudbalskom klubu Crvena zvezda, zahvalnost njima za to, da baš sa stadiona pošaljemo ovu poruku", rekla je Gavrilović u Novom danu.

Kako je rekla, prvi put je ta poruka poslata prošle godine, na utakmici Lige Evropa.

"Tu poruku nije videlo samo 50.000 navijača na stadionu, a važno je da muškarci čuju tu poruku, već nekoliko miliona ljudi kraj TV ekrana", dodala je gošća N1.

Ove godine je taj broj premašen, jer se, kako je rekla, igrala utakmica Lige šampiona.

Na utakmici prvog kola Uefine lige šampiona u Beogradu između Crvene zvezde i Napolija pojavio se transparent "Stop nasilju nad žеnama". To je dogovor i zajednička akcija Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Vlade Srbije i FK Crvena zvezda

 Cilj kampanja za borbu protiv nasilja nad ženama, kaže Gavrilović, ima edukativni i karakter za podizanje svesti.

"O problemu nasilja nad ženama se ne razmišlja u muškom društvu. Kada imate istraživanje koje kaže da svaki četvrti mladić misli da jedan šamar nije nasilje i svaka 10. devojka...Ili pak da svaka treća mlada osoba, bilo žena ili muškarac, misli da je devojka koja je obukla usku suknju sama kriva ako bude napadnuta, to su nam ozbiljni signali", kazala je Gavrilović.

Država je tu suzbija takva mišljenja, ali i svi kao društvo moramo da podignemo svest o tome da nasilje nije privatna stvar, smatra gošća N1.

Na poslednjih 10 godina u Srbiji je ubijeno 350 žena. Od početka ove godine 24 žene su stradale.

"Država je tu da radi na tom instutucionalnom okviru. Mi smo ratifikovali Istanbulsku konvenciju, a vidimo da je u Hrvatskoj, recimo to još uvek problem...Srbija je predala prvi izveštaj GREVIO (Grupa ekspertkinja i eksperata za akcije protiv nasilja protiv žena i nasilja u porodici), ulazimo u proces s njima, njihovi stručnjaci će nas obilaziti, pa ćemo dobiti i njihove preporuke...Usvojili smo Zakon o suzbijanju nasilja u porodici...", kazala je Gavrilović.

Broj ubijenih žena, dodaje, jeste visoka brojka.

"Ali, za godinu dana primene zakona 45 - 50.000 prijava je registrovano, policija je sprovela oko 28.000 hitnih mera udaljenja nasilnika iz porodice. Taj zakon je konačno doneo grupe za koordinaciju, sve sada moramo da spustimo na lokalni nivo", rekla je Gavrilović.

Ona je dodala da Koordinaciono telo Vlade Srbije za rodnu ravnopravnost uspešno sarađuje sa civilnim sektorom i nevladinim organizacijama koje su, dok se država nije bavila ovom temom, nosile breme borbe protiv nasilja, naglasila je gošća N1.

Na pitanje da li se "vrtimo u krug", jer brojke ne pokazuju nikakav pomak, Gavrilović kaže da "s brojkama treba biti oprezan".

"Treba biti oprezan u tumačenju brojeva. Često čujemo da je nasilje povećano, da je stepen nasilja povećan, ja pre mislim da su žene danas ohrabrene da nasilje prijave, ali sa druge strane, na tužilastvu i institucijama je da kroz grupe za koordinaciju rade procenu da li to nasilje koje se dogodilo zahteva hitnu meru", kazala je Gavrilović.

I dalje bez nacionalnog SOS telefona

O tome zašto se toliko kasni sa nacionalnim SOS telefonom za prijavu nasilja, Gavrilović kaže da Koordinaciono telo "već dve godine zagovara tu ideju".

"Jedna smo od retkih zemalja u regionu koje nemaju SOS telefon. Taj projekat radi Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, tako da mi s vremena na vreme upućujemo inicijativu njima. Vidimo da je bilo nekih problema. Mi smo inicirali ideju i sproveli da se usvoji pravilnik o standardima, ali su svi dalji koraci na ministarstvu", kazala je Gavrilović.

Na pitanje šta u ministarstvu kažu zašto se devet meseci kasni sa uspostavljanjem nacionalnog SOS telefona, Gavrilović kaže: "Oni kažu da je 'u procesu pripreme'".

"Mi mislimo da SOS telefon treba uspostavit tako što ćemo uključiti NVO, a cilj je da imamo geografsku pokrivenost. Ne može kol centra iz Beograda da pokrije nasilje koje se desilo recimo, u Babušnici. Barem neka je neko iz tog regiona, ko će razumeti situaciju", rekla je gošća N1.

Kaže i da su dobili informaciju iz Ministarstva da je proces pri kraju, kao i da će se najpre uspostaviti pilot projekat.

Nestorov: Ženine potrebe u centru svih akcija

 Aleksandra Nestorov iz Autonomnog ženskog centra kaže da ne vidi razlog da se SOS telefon "pilotira".

"Usluga SOS postoji vec 25 godina, ženske grupe su pisale standarde za pružanje ove usluge. Pored toga, imamo SOS Vojvodinu, koja već šest godina radi i putem jedinstvenog broja pruža pomoć građanima. Ne vidimo nikakav razlog da sada nacionalni SOS broj ide kao pilot projekat", rekla je Nestorov.

Ni ona ne zna kada će nacionalni SOS telefon biti uspostavljen.

"Već dva poziva ministarstva za formiranje SOS telefona su povučena. Čujemo sada ponovo najave da će poziv biti putem konkursa, čto nije u skladu sa zakonom o socijloj zaštiti, koji kaže da usluge socijalne zaštite moraju biti nabavljene kroz postupak javne nabavke, odnosno tendera", kaže Nestorov.

O tome koliko je uspešan zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Nestorov kaže da centar prati situaciju, ali da na osnovu dosadašnjih podataka ne mogu još da daju celokupnu sliku.

"Na osnovu dosadašnjih podataka ne možemo dati kvalitativnu sliku, jer dobijamo samo kvantitativne podatke, ali skrećemo pažnju na dve stvari - lična mišljenje, stavovi i predrasude profesionalaca moraju biti stavljena u stranu i drugo - da u centru svih akcija instutucija koje treba da zaštite ženu, moraju biti ženine potrebe. Moramno da izađemo iz staromodnog razmišljanja da institucije znaju šta je najbolje za ženu", rekla je Nestorov.

Gordana Gavrilović kaže da nasilje nad ženama "ne postoji od juče" i da su razni uzroci koji dovode do njega.

"Nasilje postoji vekovima unazad, naravno da tome doprinose patrijarhalni obrasci, kao i ekonomska situacija, pre svega ekonomska zavisnost žena. Zbog toga žene moramo ekonomski da osnažimo. Ove godine smo 300.00 evra opredelili za projekte ekonomskog osnaživanja žena", kazala je.

Prema njenim rečima, ako je ekonomski nezavisna, žena je jača da se bori protiv nasilja.

"Veći broj ubijenih žena u ovoj godini nisu prijavile nasilje i to ume da bude problem. Zato su nama kampanje važne, da žene moraju da prijavljuju nasilje", zaključila je Gavrilović.

Pogledajte gostovanje u Novom danu:

Izvor: N1

Nastavak na N1 televizija...