Izvor: Lepota i zdravlje, 19.Sep.2018, 16:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Duda Alapača: Moram da prekinem
Sretnem ovu jednu moju pre neki dan. Šta radiš, pitam je. Kaže – udajem se. Pa to je baš lepo, velim. Šta – lepo, poludeću dok sve ne prođe, moja Dudo! Juče vozim, naravno mobilni mi zazvoni, ko bi drugi nego majka moja, zove me milion puta, za svaku sitnicu. Javim se, šta ću, znam – zvaće dok me ne dobije. I probam ja brzinski da skratim priču, kao – mama, sasvim je svejedno da li će biti kale ili orhideje, nemam pojma, ti si birala cveće… E, moram da prekinem… policija >> Pročitaj celu vest na sajtu Lepota i zdravlje << će me zaust… Ama kako to rekoh, tako on ispruži onu palicu. E mislim se, sjajno, samo mi je još to trebalo. Autor teksta: Duda Alapača ”Dobar dan…” – kaže, a sav smrknut, znaš već kako oni umeju da budu ozbiljni… Pita ”Da li znate da je upotreba mobilnih telefona tokom upravljanja motornim vozilom najstrože zabranjena…?” ”Znam”, kažem ”Ali kad biste samo znali šta se meni sve desilo od jutros… I krenem ja tu priču… Znate, druže, udajem se za dva dana. Venčanica mi je tesna, nervozna sam, jedem sve na nervnoj bazi, i sad moram nekako da stignem do šnajderke da mi ubaci široki paspul sa obe strane… Ali pre toga moram i u poslastičarnicu, ja naručila tortu s malinama, malopre me zovu – kažu, vaša švarcvald torta je spremna. A švarcald torta je s višnjama. Vele, ne brinite, niko to neće ni primetiti. Nije nego! A restoran što smo našli, prima dvesta gostiju. Kad smo se presabrali, vidimo da će bar pedeset više. I kako sad ti to sve da sastaviš a da se ne guraju i ne skaču jedno drugom u tanjir? I ni to nije najgore, jer da je to normalna familija, pa i nekako, ali ne… Petroviće nikako blizu Nikića jer ne govore deset godina, zbog one njive što se moja mama odrekla u korist brata… To ti je kod nas sve budiboksnama… A mala Jelena, sestra od strica od mog muža budućeg, e pa ona se sve nadala da ćemo je zvati da kiti pa da tako zaradi neki dinar. A lepo smo rekli – nema kićenja na ovu krizu, pa najbolje još da ljudi i za to daju pare. Onda, ovaj moj me zove jutros, kaže – ne može da nađe košulju. On je, znate, malo poveći u ramenima, eto tako nekako vaše građe, ne može baš da uđe u ove današnje modele. I tu naravno poludim, pa stvarno – ako si znao da ne možeš da nađeš košulju, što nisi lepo sašio na vreme, a ne – on čeka dva dana pred venčanje… i uvek tako odlaže sve za poslednji čas, pa posle jma moram da spašavam stvar… Ni cipele nije kupio, kaže ima neke od prošle godine. Molim vas lepo, ko se još ženi u starim cipelama…? Ko? I uopšte nisam sigurna da li treba da se udajem za njega…
Nastavak na Lepota i zdravlje...
