Izvor: Politika, 27.Mar.2011, 23:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cenite život
… poručuje japanski umetnik Kazuto Kuroki. – Iako sam bio pridošlica u vašoj kulturi, osećao sam se sasvim uklopljeno, kaže ovaj Japanac za „Politiku”
U galeriji Kluba studenata tehnike otvorena je izložba japanskog umetnika Kazutoa Kurokija, a celokupan prihod od prodaje slika biće poslat narodu Japana, kao gest empatije naše zemlje povodom katastrofalnog zemljotresa koji je zadesio ovu dalekoistočnu zemlju.
Od organizatora izložbe saznali smo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da je početkom godine umetnik Kuroki boravio u Srbiji, kao i da se trenutno nalazi u Japanu. Ne znajući da li je u prilici da otvara svoje mejlove, ipak smo mu poslali nekoliko pitanja o trenutnoj situaciji u njegovoj zemlji, izložbi, kao i nedavnom boravku u Beogradu. Mejl smo poslali u četvrtak u 15.08, Kazuto je odgovorio u 18.56! Poslovična marljivost, tačnost i preciznost ljudi iz Japana, u koju smo se po ko zna koji put uverili gledajući slike koje su obišle svet, pokazala se i u ovim okolnostima kada su se tiho organizovali u svojoj nesreći, ali i u Kurokijevom brzom odgovoru koji je tom prilikom poslao poruku Beogradu, i ljudima spremnim da im pomognu.
„Zemljotres i cunami koji su zadesili Japan 11. marta uništili su naše gradove i ljude na pacifičkoj obali. Na hiljade ljudi je poginulo a mnogo njih je nestalo. Imajući to u vidu, katastrofa koja je usledila u nuklearki Fukušima dodatno je naterala naš narod da se evakuiše iz tog područja. Bez dovoljnih sredstava, evakuisani su još uvek izmešteni u privremena i neodgovarajuća skloništa, a osnovne potrebe, kao što su grejanje, hrana i lekovi, brzo se troše”, napisao nam je Kuroki i dodao da narodu mnogo znači podrška i pomoć koja stiže iz ostatka sveta. Japanci su, kaže, dirnuti brzim reagovanjem internacionalne javnosti, i apeluje da je svaki mogući prilog dobrodošao u cilju njihovog oporavka.
O izložbi u Beogradu, koja uz podršku Crvenog krsta traje dve nedelje, kaže:
„Moji radovi na izložbi ’Dekonstrukcija kaveza’ istražuju vezu ljudi i njihovog okruženja. Često zaboravljamo koliko su važna mesta na kojima živimo. Samo kada promenimo okruženje vidimo koliko je ono uticalo na naš identitet. Novo prebivalište deluje na nas kao svojevrsni kulturni kavez. Amerikanci u Tokiju osećaju se kao u kavezu, isto je sa Japancima kad se nađu u Beogradu. U svojim radovima ljude sam označio kao ptice a kulture kao kaveze”.
Nisu neobična ovakva Kurokijeva razmišljanja. Njegov otac je Japanac, majka Amerikanka, familiju ima u obe zemlje. Rođen je u Tokiju, odrastao u Minesoti, slikarstvo diplomirao na univerzitetu u Vinskonsinu, studirao i u Kaliforniji. Srbiju je prvi put posetio u decembru 2010. godine. Skoro dva meseca ovde je stvarao inspirisan temom kulturnog identiteta, a za srpsku Novu godinu radovi su mu bili izloženi u beogradskom baru „Ventil”.
„Volim Beograd. Došao sam u vaš grad zbog ljubavi, da bih video svoju devojku koju sam upoznao u SAD. Nisam mnogo znao o ovom gradu i nisam imao nikakva očekivanja. Kada uporedim vaš i moj grad, nalazim da Tokio odlikuje ogromna radna energija – on je nalik kompleksnoj mašini. Efikasnost je ukorenjena u japansku kulturu, što je dragoceno, ali ponekad može biti i previše rigidno. Beograd ima ogromnu energiju ali je mnogo haotičniji od Tokija, na jedan dobar način. Globalna slika Srbije i Japana je u kontrastu, ali obe države imaju veoma izražen onaj suštinski, humani element. Iako sam bio pridošlica u vašoj kulturi, osećao sam se sasvim uklopljeno, neusiljeno i prirodno”, kaže umetnik.
Poruka koju bi uputio Beograđanima sadržana je u rečima „cenite život”.
„Važno je da uvek imate na pameti da sekunde mogu da promene vaš život. Prirodne katastrofe su neizbežne, ali vremena kao što su ova teraju vas da preispitate svoje prioritete. Ljudi na ovoj planeti troše život na to hoće li dobiti svoju bitku, a potrebnije no ikad je da se udružimo. Niko nema odgovore na sva pitanja, i ne možete uspeti sami. Cenite život. Jednostavno postojite”, poručuje Kuroki.
Mirjana Sretenović
objavljeno: 28.03.2011
Pogledaj vesti o: Zemljotres, Zemljotres u Kraljevu
