Izvor: Politika, 07.Nov.2010, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Naleti (ne)sigurnosti
Zaređali su bezbednosni izazovi na bar sedam polja…
Dok su mu učvršćivanje sna još remetili ostaci globalne nedoumice, koliko će izborna promena snaga u Americi uticati na svet pa i na nas, beogradski analitičar je osetio da mu se ljulja– krevet. U prvi mah je, bunovan, pomislio da je na delu rastuća globalna međuzavisnost, da se tamošnji potresi šire čak do okoline Kalenićeve pijace.
Na javi, stvari su se ispostavile drugačije. Kao– koincidencija >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << između stradanja „kraljevstva” Baraka Obame i našeg Kraljeva. Između ovdašnjeg pravog i tamošnjeg političkog zemljotresa u kome je više glasova dato partiji koja je prouzrokovala krizu nego stranci koja nije uspela da u kratkom roku nađe izlaz iz nasleđenog dugoročnog košmara.
U slučajnosti je, ipak, bilo izvesne pravilnosti. Oba, krajnje različita, događaja potvrđivala su isto: da živimo u vremenima– pojačane nesigurnosti tla i vlasti, iako su cele ove decenije proglašavane vanredne mere za bezbednost i društvenog i prirodnog poretka.
Bezbednosni izazovi rasprostrli su se na bar sedam polja. Globalno: još se traži saglasnost o prioritetima za suzbijanje opštih opasnosti, kao što su teroristički, mafijaški i klimatski udari, dok opstaju nesaglasnosti o ishodu premeštanja težišta, pogotovu finansijskih, aktivnosti sa Atlantika na Pacifik. Regionalno: kako susedske odnose prilagoditi nadmetanjima za premoć u okruženju? Nacionalno: koliko suvereniteta prepustiti nadnacionalnom grupisanju? Lokalno, kako se decentralizovati bez podrivanja zajedništva? Kompanijski: kako protumačiti basnoslovna primanja nadređenih pri masovnom otpuštanju podređenih i poslovnim gubicima? Porodično: na koji način decu izvesti na „pravi put” kad su putokazi protivrečni u rasponu od „neisplativog” poštovanja do „isplativog” kršenja zakona? Individualno: da li sebe poistovetiti sa istrajnim masovnim idealima ili se izuzeti od gotovo neizbežnih većinskih razočaranja?
Odgovori na ta pitanja povećali su i nerede i mere reda. Zaređali su štrajkovi, protesti zbog otežanih zapošljavanja i sticanja uslova za penziju, rastu zazori prema imigrantima, huligani razaraju gradska tkiva. Gotovo svakog dana policija masovno pa i žestoko interveniše.
Uzavrela je i međunarodna bezbednosna scena. Učestale su pretnje eksplozivima avionskom transportu, državnicima (nemačkoj kancelarki Angeli Merkel) i nizu diplomatskih predstavništava u Atini. Opet je Irak izložen masakrima kao i Indonezija nemilostima vulkana i cunamija. Zapodenut je „rat monetarnih kurseva” kojim se podriva princip slobode tržišta. Predsednik Francuske je s premijerom Britanije, kao jedinom još zapadnoevropskom nuklearnom silom, postigao dogovor o oružanoj uzdržanosti i kooperaciji (koja ne osporava suverenitete), ubrzo posle sastanka s liderima Nemačke i Rusije iz čijih je strateških prožimanja bio izostavljen London. Moskva je pristala, javlja se, da učestvuje na lisabonskom samitu NATO-a koji planira „novu strategiju”, iako se ona zalaže za drugačiju „novu bezbednosnu arhitekturu”. Pariz i Berlin, kao osovine evropskog objedinjavanja, održavaju nesaglasnosti oko američkog raketnog štita, dok pobijaju optužbe da, svaki na svoj način, teže bezbednosnom osamostaljivanju Evrope od Amerike, što autor u engleskom „Gardijanu” tumači kao sklonost ka odbrambenim aranžmanima sa Rusijom i Turskom.
Odnosi među okruzima, u firmama i porodici, kao i lično „snalaženje”– podložniji su još većim iskušenjima. Težnja za dostizanjem podesnog stepena bezbednosti u tim oblastima izgleda, mestimično, nedostižna. Pogotovu zbog ustaljenih: vladajućih ekskluzivnosti, ili partijskih, korupcionaških, nasilnih, ekstremističkih i drugih kriminalnih ponašanja pod izgovorom da opšti interes „nije jasan” ili da „nije u skladu sa običajima i navikama”…
Bezbednost je ispoljila karakteristike i standardne i robe bez presedana. Cena joj, klasično, skače kad je nema dovoljno da zadovolji tražnju (o nasušnim potrebama da ne govorimo), a povećanom ponudom originalno dokazuje da nam– u nacionalnim i internacionalnim razmerama– ponestaju mnoge druge bitne stvari, kao što su solidarnost sa ojađenima i uvažavanje razloga za njihov bunt.
Pojačane mere bezbednosti, upozoravaju hroničari, povremeno ugrožavaju i ono što u demokratijama brane– građanske slobode. Prekomerno se šire prisluškivanja, presretanja internetskih komunikacija i drugi službeni upadi u privatna opštenja. Zanemaruju se poruke evropskog filozofa Karla Popera da „samo sloboda sigurnost čini sigurnom”. Neretko se, međutim, i zvanično hvali međunarodna saradnja bezbednosnih operativaca, uz upozorenje da je ona „čak bolja nego među političarima”…
Momčilo Pantelić
objavljeno: 07/11/2010
Pogledaj vesti o: Zemljotres u Kraljevu, Izbori, Seizmološki Zavod Srbije
