Izvor: eKlinika.rs, 28.Nov.2023, 14:02

Šta je mizofonija, koji su njeni simptomi i kako se leči

Mizofonija je senzorno stanje koje uzrokuje ekstremnu osetljivost na određene zvukove ili stimulanse, inače poznate kao okidači. Kada čuje zvuke koji deluju kao okidači, osoba sa ovim stanjem može doživeti intenzivne emocionalne, fiziološke i bihevioralne reakcije. Ova osećanja mogu da variraju od osobe do osobe, ali mogu uključivati bes, iritaciju, gađenje ili anksioznost. Iako okidači mogu da budu različiti, uobičajeni zvuci okidači su žvakanje hrane, >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << disanje, gutanje ili kuckanje.
Tačan uzrok mizofonije nije poznat, ali verovatno da je uključena kombinacija neuroloških (povezanih sa mozgom), genetskih i psiholoških faktora koji na nju utiču. Mizofonija se često razvija u detinjstvu ili adolescenciji i uglavnom traje tokom celog života. Istraživači su tek nedavno počeli da istražuju mizofoniju, tako da ne možemo tačno da znamo koliko je ovo stanje uobičajeno. Međutim, rana istraživanja sugerišu da čak 20 odsto odraslih može živeti sa ovim stanjem, koje može da varira od blagog do teškog.
U ovom trenutku ne postoji lek za mizofoniju. Međutim, određene terapije i strategije suočavanja mogu pomoći da se bolje upravlja simptomima i smanji efekat okidača.
Simptomi mizofonije Simptomi mizofonije uključuju intenzivan emocionalni i fiziološki odgovor na specifične okidače. Ti zvuci okidači mogu se razlikovati od osobe do osobe, ali su to obično žvakanje, disanje, šmrkanje, gutanje, tapkanje, puckanje, srkanje i mljackanje.
Simptomi takođe mogu da variraju od blagih (npr. niska tolerancija na određene zvuke) do ozbiljnih (na primer, želja da se obrušite na osobu ili predmet koji proizvodi zvuk). Za neke ljude sa mizofonijom, okidači mogu biti povezani sa jednom određenom osobom (npr. mamino žvakanje ili bratovo disanje).
Kada su izloženi zvucima okidačima, ljudi sa mizofonijom mogu da dožive:
snažne emocionalne reakcije: ljutnju, razdražljivost, bes, gađenje ili anksioznost. Ovi emocionalni odgovori mogu biti intenzivni i mogu dovesti do želje za bekstvom ili izbegavanjem situacije ili zvuka koji ih izazivaju fiziološke promene: zvuci okidači mogu da aktiviraju odgovor tela „bori se ili beži” na stres, što može da izazove ubrzan rad srca, znojenje, napetost mišića ili povećanu budnost negativan uticaj na svakodnevni život: mizofonija može značajno uticati na svakodnevno funkcionisanje i kvalitet života osobe; to može dovesti do društvenog povlačenja, poteškoća u odnosima ili izbegavanja određenih situacija, ljudi ili okruženja u kojima mogu biti prisutni okidači Uzroci mizofonije Tačni uzroci mizofonije nisu u potpunosti shvaćeni, a istraživanja u ovoj oblasti i dalje su u toku. Uz to, neki istraživači razvili su nekoliko teorija o tome zašto se javlja mizofonija, uključujući:
promene u mozgu: istraživanja sugerišu na to da prednji insularni korteks (AIC) može da ima uticaja kod mizofonije. AIC je deo mozga koji je odgovoran za emocionalnu obradu i interocepciju – proces koji uključuje opažanje i tumačenje senzacija u telu; studije koje koriste skeniranje neuroimidžinga otkrile su abnormalnu aktivnost u AIC ljudi sa mizofonijom kada su bili izloženi zvucima okidača; ovo sugeriše da AIC može biti uključen u intenzivne emocionalne i fiziološke reakcije koje doživljavaju ljudi sa ovim stanjem genetika: mizofonija se često javlja u porodicama, što sugeriše na to da se stanje može preneti genetski; rano istraživanje pokazuje da je genetski marker u blizini gena TENM2, koji je uključen u razvoj mozga, povezan sa osećajem besa kada osoba čuje zvuke okidače Faktori rizika za razvoj mizofonije Faktori rizika za razvoj mizofonije nisu dobro definisani. Međutim, određeni uslovi povezani su sa povećanim rizikom od mizofonije:
tinitus opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD) anksiozni poremećaji Turetov sindrom Dijagnoza mizofonije Ako sumnjate na mizofoniju, najbolje je da posetite svog lekara ili stručnjaka za mentalno zdravlje radi pravilne dijagnoze. Da biste dobili dijagnozu stanja, verovatno ćete proći temeljnu procenu vaših simptoma i medicinske istorije. Međutim, za mizofoniju ne postoje utvrđeni dijagnostički kriterijumi, koji mogu otežati uspostavljanje dijagnoze.
Neki istraživači smatraju da je mizofonija stanje mentalnog zdravlja koje spada u spektar opsesivno-kompulzivnih poremećaja. Oni predlažu korišćenje sledećih dijagnostičkih kriterijuma za uspostavljanje dijagnoze za mizofoniju:
doživljavanje jakih emocionalnih reakcija kao što su bes, iritacija, gađenje ili anksioznost kada osoba čuje zvuke okidače osećaj da može da se desi fizički ispad kao rezultat emocionalnih reakcija izbegavanje određenih okruženja, situacija ili ljudi koji mogu biti povezani sa zvucima okidačima doživljavanje značajnog uzbuđenja kada osoba čuje okidače koji mogu ometati svakodnevni život i odnose Treba imati na umu da istraživači takođe navode da za dobijanje tačne dijagnoze mizofonije simptomi ne bi trebalo da budu posledica nekog drugog zdravstvenog ili mentalnog stanja.
Iako ne postoji zvaničan način da se dijagnostikuje mizofonija, lekari mogu da vode detaljne razgovore kako bi razumeli simptome, okidače i efekat koji simptomi imaju na svakodnevni život osobe. Stručnjaci za mentalno zdravlje mogu da koriste standardizovane upitnike za procenu emocionalnih i psiholoških odgovora da bi pokrenuli zvuke i procenili intenzitet i prirodu simptoma mizofonije.
U drugim slučajevima, lekar će koristiti određene testove da bi isključio druga povezana stanja. Na primer, audiološki (slušni) pregled može da proceni slušne sposobnosti kako bi se isključili problemi u vezi sa sluhom, kao što je tinitus, koji mogu doprineti simptomima mizofonije.
Lečenje mizofonije Trenutno ne postoje tretmani koji su eksplicitno osmišljeni da izleče mizofoniju. Međutim, cilj lečenja jeste da pomogne ljudima sa ovim stanjem da se izbore sa okidačima, smanje stres i upravljaju efektima života sa povećanom osetljivošću na zvuk. Individualni plan lečenja biće prilagođen simptomima i ozbiljnosti stanja, ali može uključivati:
kognitivno bihevioralnu terapiju (CBT): oblik terapije razgovorom koji može pomoći ljudima da preoblikuju svoje misli i emocije u vezi sa zvucima okidačima; tokom sesija, terapeuti takođe osobi mogu da pomognu da razradi strategije suočavanja i da promeni način na koji reaguje na okidače; CBT se koristi za razne mentalne zdravstvene probleme, a jedno istraživanje pokazalo je da je skoro 50 odsto ljudi sa mizofonijom doživelo manje simptoma kada su koristili CBT kao oblik lečenja terapiju ponovne obuke tinitusa (TRT): ima za cilj da ponovo obuči odgovor mozga na zvuke okidače kombinovanjem zvučne terapije i tehnika savetovanja; za mizofoniju, zvučna terapija uključuje korišćenje pozadinskih zvukova niskog nivoa ili neutralnih zvukova (npr. beli šum, nežna muzika) koji mogu pomoći u smanjenju izraženosti zvukova okidača; savetovanje pomaže ljudima da nauče da koriste tehnike opuštanja kako bi minimizirali intenzivne reakcije kada su izloženi okidačima lekove: neki lekari mogu da predlože psihijatarske lekove koji leče uobičajena stanja koja se javljaju (kao što su anksioznost i depresija) kako bi smanjili simptome mizofonije i emocionalne reakcije Kako sprečiti mizofoniju Pošto tačni uzroci mizofonije nisu u potpunosti shvaćeni, ne postoji garantovan način da se ona spreči. Međutim, tehnike opuštanja i strategije suočavanja mogu pomoći u sprečavanju ili minimiziranju uticaja okidača na život:
stvaranje tihog i mirnog životnog ili radnog okruženja smanjenjem nepotrebne pozadinske buke korišćenje slušalica sa poništavanjem buke ili čepova za uši kada je osoba izložena zvucima okidačima vežbanje tehnika za smanjenje stresa kao što su svesnost, vežbe dubokog disanja ili angažovanje u redovnim fizičkim vežbama da bi se pomoglo u upravljanju emocionalnim odgovorima davanje prioriteta aktivnostima samopomoći, kao što su adekvatan san, održavanje zdrave ishrane i angažovanje u aktivnostima koje promovišu opuštanje identifikovanje specifičnih okidača i pokušaj da se minimizira izloženost zvucima kad god je to moguće planiranje unapred kako bi se izbegli ili smanjili izloženost okidačima u društvenim situacijama ili javnim okruženjima Povezana zdravstvena stanja Mizofonija se često javlja zajedno sa drugim mentalnim i zdravstvenim stanjima, uključujući:
anksiozne poremećaje: mizofonija je često povezana sa anksioznim poremećajima, kao što su generalizovani anksiozni poremećaj, socijalni anksiozni poremećaj ili panični poremećaj; iskustvo intenzivnog emocionalnog stresa i iščekivanje susreta sa zvucima okidačima mogu doprineti povećanju nivoa anksioznosti opsesivno-kompulzivni poremećaj (OCD): mizofonija je česta kod ljudi sa OKP, što je stanje koje uzrokuje nametljive misli i ponavljajuće ponašanje; opsesivna priroda mizofoničnih simptoma, gde pojedinci mogu opsesivno izbegavati ili se fiksirati na zvuke okidača, može se preklapati sa nekim simptomima OKP poremećaje senzorne obrade: ljudi sa mizofonijom mogu imati povećanu osetljivost na senzorne stimulanse (ili stvari koje aktiviraju pet čula) izvan zvukova okidača; poremećaji senzorne obrade, kao što su preosetljivost na svetlost, dodir ili teksture, mogu koegzistirati sa mizofonijom i doprineti opštim senzornim izazovima tinitus: tinitus je stanje koje izaziva percepciju zvukova zvona ili zujanja u telu, a da se ti zvuci spolja ne čuju; dokazi sugerišu da ljudi sa mizofonijom imaju veću stopu tinitusa od onih bez mizofonije Život sa mizofonijom Mizofonija može uticati na svaki aspekt života, uključujući odnose, školu i posao. Kada neko živi sa mizofonijom, čak i jednostavni zadaci kao što su kupovina namirnica ili zajednički obrok sa prijateljima mogu brzo postati bolni ako je izložen zvuku okidaču.
Dok je mizofonija trenutno slabo shvaćena, sve više ljudi stiče saznanja o ovom stanju zahvaljujući novim istraživanjima. Ako imate mizofoniju ili mislite da je imate, trebalo bi da to kažete svojim bliskim osobama, jer bi tako mogli da vode računa i ne prave određene zvuke. Na taj način pružili bi vam podršku dok naučite da upravljate okidačima.
Pored toga, pronalaženje efikasnih strategija suočavanja može zahtevati pokušaje i greške. Za to vreme budite strpljivi sa sobom ili sa svojom voljenom osobom. U svemu ovome, stručna pomoć terapeuta ili savetnika specijalizovanih za mizofoniju ili senzorna stanja može da bude veoma korisna. Uz odgovarajuću podršku i strategije, moguće je upravljati izazovima mizofonije i živeti ispunjen i produktivan život.
Članak Šta je mizofonija, koji su njeni simptomi i kako se leči se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...