Izvor: eKlinika.rs, 10.Apr.2025, 07:03
Opasnosti hipertenzije potcenjujemo, lekove često ne pijemo, ne odričemo se slanih i obilnih obroka ni po cenu zdravlja, kaže dr Simić
Visok krvni pritisak i dalje je najmasovniji „tihi ubica” u Srbiji. Loše životne navike i slabo kontrolisan stres mogu polako, ali sigurno da oštete krvne sudove, na kraju dovedu do bolesti koja može da se završi srčanim ili moždanim udarom. Problem je i što se mnogi pacijenti ne pridržavaju postulata lečenja, jedan broj uopšte ne uzima terapiju ili je primenjuje na neodgovarajući način. Uz sve to u neumerenim obrocima se uživa i po cenu zdravlja, dosta se puši, a fizička >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << aktivnost, kod većeg broja odraslih osoba, skoro de postoji.
Nismo u dovoljnoj meri svesni svih opasnosti koje visok krvni pritisak sa sobom nosi
Medicinski termin adherenca, nema odgovarajuću reč u našem jeziku, preuzet je iz engleskog jezika i označava saglasnost, vernost pacijenta u poštovanju preporuka o lečenju koje su dali lekar i farmaceut. Na primer, redovna upotreba leka u tačnoj dozi, prema uputstvu medicinskog radnika. Ovaj termin odnosi se i na pridržavanje higijensko – dijetetskog režima, a lekari kažu i da pored svih napora, kod nas još slaba adherenca kada je u pitanju jedan od najrasprostranjenijih zdravstvenih problema – visok krvni pritisak.
– I pored toga što se dosta priča na ovu temu, uvek nedostaju informacije o tome koliko je visok krvni pritisak opasan. Nismo dovoljno svesni koliko brzo dijabetes razara krvne sudove, kako asimptomatski viski nivoi masnoća mogu da naprave problem na krvnim sudovima. Iako imamo lekove kao i na evropskom tržištu i nastojimo da podignemo kvalitet lečenja, pojedini pacijenti ne uzimaju lekove po uputstvu. U Srbiji samo 23 odsto pacijenata, sa propisanom u terapijom, ima adekvatnu kontrolu krvnog pritiska. Ljudi nisu u dovoljnoj meri svesni opasnosti, ne odriču se soli i dosoljavanja hrane, niti obilnih obroka, neće da malo smršaju, prestanu sa pušenjem, niti da počnu da se bave fizičkom aktivnošću – kaže za portal eKlinika prof. dr Dragan Simić, predsednik Udruženja kardiologa Srbije.
10 odsto pacijenata nikada ne kupi lekove za krvni pritisak
Dodatni je problem i što pojedini pacijenti uzimaju lekove, ali ne na dobar način. U pojedinim situacijama se iz raznih razloga i prorede redovni kontrolni pregledi.
– Oko 10 odsto pacijenata sa hipertenzijom, kada im date izveštaj i recepte, nikada ne odu u apoteku i nikada ne uzmu propisane lekove. Oko 30 odsto kupi lekove, ali ako dobije 2 ili 3 leka, prepolovi dozu, ili uzima samo 1 do 2 leka. Imamo i populaciju od 50 odsto pacijenata koji uzimaju lekove, ali od tih 50 odsto samo polovina je dobro kontrolisana, jer je nekada bitno da pacijent dođe ponovo na pregled, kako bi se terapija možda korigovala. Potrebno je možda da lekar ponovo preporuči takozvane nefarmakološke mere, jer nije sve u tabletama i hemiji već i u našem načinu života – objašnjava profesor Simić.
Pacijent mora da bude jako mudar i pametan
Povišene vrednosti šećera i masnoća u krvi, visok krvni pritisak, mogu, ako se ne leče, da budu opasne i neprijatne bolesti. Prof. Simić podseća da su moguće komplikacije koje vode u ubrzanu aterosklerozu, i čak ka tome da čovek u šestoj ili sedmom deceniji života sigurno dobije infarkt ili šlog. Dr Simić napominje da sve ovo i otvoreno kaže pacijentima.
– Ja snosim odgovornost za lečenje pacijenta. Moram da mu jasno i glasno kažem da će se u jednom momentu sigurno desiti komplikacije, ako se ne pridržava propisane terapije, ne kontroliše šećer, niti telesnu težinu, ako su holesterol i pritisak visoki. Potrebno je da bude jako mudar i pametan da bi se sačuvao i kako ne bi i u mlađim godinama, petoj ili šestoj deceniji života, dobio razoran infarkt ili šlog – naglašava prof. Simić.
Da li li su pacijenti svesni da je lek za hipertenziju doživotna terapija?
– Moguće je da mlađi čovek, od 40 i nešto godina ima povišene vrednosti krvnog pritiska, ali ako koriguje telesnu težinu, povede više računa o zdravim navikama, o ishrani, ako se dovoljno kreće, ne pije, ne puši, smanji stres, postoji šansa da se u jednom momentu terapija za pritisak smanji ili skroz i isključi. Ipak, kod najvećeg broj pacijenata jednom utvrđena hipertenzija je doživotna dijagnoza i moraće da uzimaju lekove do kraja života. Sve ovo nije „smak sveta“, jer uz odgovarajuću terapiju možete normalno da živite i držite sve faktore rizika pod kontrolom – naglašava prof. dr Dragan Simić.
Ima i dosta oscilacija pritiska
Profesor Simić u razgovoru za portal eKlinika, potvrđuje i da zbog vremenskih prilika, naglog zahlađenja, pa otopljenja, ima i dosta oscilacija krvnog pritiska. Objašnjava da su ove oscilacije pritiska na dnevnom nivou normalne i kod zdravih osoba, ali savetuje pacijentima sa hipertenzijom merenje krvnog pritiska i u kućnim uslovima.
– Ima i dosta oscilacija krvnog pritiska, zato je bitno da se vrednosti kontrolišu i u kućnim uslovima, da se vodi dnevnik krvnog pritiska. Kao što pacijent sa dijabetesom mora da kontroliše šećer i da zna koliko insulina može da uzme, tako je i za pritisak. Ukoliko je uveče pritisak nizak, možda i ne treba da uzima večernju dozu leka. Ipak potrebno je da se pacijent za ovo edukuje tokom svake posete lekaru. Terapija je individualna i svakodnevna, zavisi od mnogo parametara. Bitno je i da stiče određena znanja o svojoj bolesti, kako bi znao kako i u kojem momentu da reaguje. Nekada mora da „gricka“ tabletu, jer se iznervirao i skočio je pritisak, nekada je pritisak nizak i onda mora da smanji doze lekova, kako pritisak ne bi bio suviše nizak. Vremenske prilike apsolutno utiču na ove varijacije krvnog pritiska – kaže prof. dr Simić.
Šta možemo već danas da uradimo za svoje bolje zdravlje?
Lekari ističu i da neke jednostavne mere, uz malo truda, mogu da daju dobre rezultate kada je u pitanju kontrola hipertenzije. Redukcija prekomerne telesne težine za 4 kilograma, može da snizi gornji pritisak za 10 mmGh. Slično deluje i kontrola unosa kuhinjske soli na 2, 4 grama dnevno. Jedna ravna kuhinjska kašičica ima 5 grama soli.
Šetnja samo 30 minuta dnevno snižava povišen šećer i krvni pritisak. Sve ove mere i adekvatna ishrana umanjuju mogućnost od srčanog ili moždanog udara, srčane slabosti. Veliki je problem i što dosta pacijenata, skoro 50 odsto, ne zna da ima povišen krvni pritisak, pa je preporuka stručnjaka da proverimo vrednosti krvnog pritiska, ako je moguće već danas.
Članak Opasnosti hipertenzije potcenjujemo, lekove često ne pijemo, ne odričemo se slanih i obilnih obroka ni po cenu zdravlja, kaže dr Simić se pojavljuje prvo na eKlinika.
