Izvor: eKlinika.rs, 18.Jan.2021, 09:03

Ne čistite uši štapićima, prof. dr Dušan Milisavljević objašnjava i zašto

Ne čistite uši štapićima, prof. dr Dušan Milisavljević objašnjava i zašto

Uklanjanje ušne masti, cerumena, štapićima za čišćenje uha i drugim predmetima je veoma opasno, jer se na taj način ušna mast potiskuje u unutrašnjost ušnog kanala i stvara prostor za infekcije i povrede uha koje nekada mogu dovesti i do pucanja bubne opne, rupture. U razgovoru za eKliniku direktor ORL Klinike Kliničkog centra u Nišu profesor dr Dušan Milisavljević, specijalista otorinolaringologije sa dugogodišnjim iskustvom u lečenju pacijenata sa bolestima uha, grla i nosa, kaže >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << da su najčešće povrede uha nanete nekim predmetom.
Kod povreda uha  javlja se jak bol, jači nego kod zubobolje. Bilo je svega, povreda nanetih šibicama ili metalnim predmetima sve kako bi se očistio ušni kanal. Moj savet je da nikako ne koristite štapiće za čišćenje uha. Štapićima se ušna mast samo potiskuje u unutrašnjost ušnog kanala i stvara mogućnost formiranja čepa. Tako se povećava opasnost od povrede ušnog kanala, bubne opne i lanca slušnih koščica – kaže dr Milisavljević.
 Štapići za uši  razlog su zbog kojeg oko 12.500 dece svake godine završi u bolnici, pokazuje istraživanje objavljeno u časopisu „Journal of Pediatrics“.
Cerumen štiti Smatra sa da su ljudske uši – deo tela koji se sam čisti. Tokom kijanja, kašljanja ili žvakanja, naslage masti nastale u ušima, same se uklanjaju. Cerumen je mešavina sekreta lojnih ili sebacealnih žlezda, sasušenih ćelija kože, poneke dlačice. Izgleda nekada kao tečnost, a nekad liči na glinu ili grumenčić zemlje. Ima antigljivična i antibakterijska svojstva i nastaje lučenjem sitnih žlezda smeštenih u prolazu između spoljašnjeg, auris externa i unutrašnjeg uha, auris interna.
Cerumen sprečava zadržavanje vode u slušnom kanalu, zadržava prašinu i druge sitne čestice i onemogućava njihov prolazak u osetljivo područje uha.
Foto: Shutterstock

Ništa na svoju ruku Ponekad se dešava da se naslage, koje su se akumulirale u ušnom kanalu, pretvaraju u „čepove“.
– U takvim situacijama ne treba ništa raditi na svoju ruku. Potrebno je doći u ORL ambulantu da lekar utvrdi tačno o čemu se radi i preporuči da se pod lekarskim nadzorom isperu po potrebi uši – naglašava Milisavljević.
On podvlači da je dozvoljeno posle tuširanja blago očistiti spoljni deo uva peškirom, u slučajevima kad ima više cerumena u ušnom kanalu preporučuje se upotreba troprocentnog hidrogena.
Podvlačim troprocentni, nikako jači da ne bi došlo do opekotina. Hidrogen se čuva na sobnoj temperaturi, ukapa se nekoliko kapi, posle čega se oseti šuštanje ili penušanje u uvu. Kada se cerumen istopi ne čuje se više šuštanje i proces čišćenja je završen – objašnjava doktor Milisavljević.
Savet je kako dodaje da se pre odlaska na more uši ambulantno očiste.
– Tokom sezone kupanja postoji mogućnost da voda uđe u ušni kanal. Tada vidite ljude koji skakuću po plaži. Leti ima i najčešće infekcija koje su praćene jakim bolovima – upozorava dr Milisavljević.
Začarani krug „Doktore, svrbe me uši ja moram da ih očistim“ često čuju ORL lekari od pacijenata. Milisavljević objašnjava da do upornog svraba dolazi posle čestog čišćenja ušnog kanala.
Tako se stvara jedan začarani krug, uvo stalno svrbi, jer je došlo do iritacije ušnog kanala. Nestaje ona fina barijera koja štiti od infekcija. Nikako ne čačkati uvo – jasan je dr Milisavljević.
Količina lučenja cerumena varira od čoveka do čoveka. U praksi do perforacije bubne opne najčešće nastaje čačkanjem uva nekim predmetom, štapićem za čišćenje uha, olovkom, ključem, šnalom. I ne zaboravite da je organ čula sluha i ravnoteže smešten u uhu. Čulo sluha i ravnoteže su usko povezani ne samo u morfološkom, već i u funkcionalnom pogledu.
Gde završi oko 1, 2 miliona tona štapića za uši? ORL lekari upozoravaju i da nikako ne ispirate uho i ne koristite rastvore za omekšavanje cerumena ako ste imali prethodnu operaciju srednjeg uha ili perforaciju bubne opne, osim ako nisu prepisane od strane otohirurga. Zanimljivo je napomenuti i da prema nekim procenama, u kanalizacijskim odvodima, obalama i morima godišnje završi skoro oko 1,2 miliona tona štapića za čišćenje ušiju.
Zbog toga su pojedine zemlje, poput Francuske i Škotske, odlučile da zabrane ili delimično zabrane plastične štapiće za uši, a na sličan potez se obavezala i Nemačka.
 
Članak Ne čistite uši štapićima, prof. dr Dušan Milisavljević objašnjava i zašto se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta eKlinika.rs. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta eKlinika.rs. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.