Izvor: eKlinika.rs, 19.Apr.2025, 17:01
Kokošje jaje, tumor i lek: Kako je proteomika otkrila slabost raka kod dece
Proteomika i kokošja jaja je novorazvijeni način kanadskog tima za brzo pronalaženje personalizovanih tretmana za decu koja imaju rak. Naučnici su razvili metodu po kojoj se tumor mladih pacijenata uzgaja u kokošjim jajima, a zatim se iz tog uzgoja analiziraju proteini.
Proteomika je dragocena dopuna ustanovljenoj studiji gena u terapijama raka
Tim naučnika, predvođen istraživačima sa University of British Columbia i sa BC Children’s Hospital Research Institute >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << , prvi je u Kanadi koji je kombinovao ove dve tehnike da identifikuje i testira lek za tumor mladog pacijenta na vreme kako bi se omogućilo njihovo lečenje. Njihov uspeh u pronalaženju novog leka za pacijente, opisan u EMBO Molecular Medicine, pokazuje kako proučavanje proteina, poznato kao proteomika, može da bude dragocena dopuna ustanovljenoj studiji gena (genomika) u terapijama raka u realnom vremenu.
Naučni rad bio je zajednički napor PROFYLE (PRecision Oncology For Young peopLE) i ključne inicijative kanadske pedijatrijske mreže za rak ACCESS (Advancing Childhood Cancer Experience, Science and Survivorship) koja okuplja više od 30 istraživačkih i finansijskih organizacija i više od 100 istraživača mladih iz cele Kanade. Studija koju su vodili autori fokusirala se na neimenovanog pacijenta sa dijagnozom retkog pdeijatrijskog karcinoma, koji nije dobro reagovao na konvencionalne tretmane.
Naučnici se zapitali da li bi proteomika mogla da otkrije skrivene slabosti u tumorima
Proteomika je izučavanje proteina velikih razmera sa fokusom na njihovu strukturu i funkcije. Dok geni nose uputstva za stvaranje proteina, sami proteini su funkcionalni gradivni blokovi naših ćelija i tkiva. Većina lekova funkcioniše tako što menja aktivnost proteina, pa se tim naučnika zapitao da li bi proteomika mogla da otkrije skrivene slabosti u tumorima koje bi samo genetsko testiranje moglo da propusti.
Nakon što je standardna hemoterapija bila neuspešna i tumor je postao otporan na lek koji je odabran genomikom, daljim genetskim testiranjem nisu se pojavili jasni kandidati za lek. Ali, umesto da se tamo zaustavi, tim naučnika se okrenuo proteomici i otkrio da se metabolizam tumora u velikoj meri oslanja na enzim poznat kao SHMT2.
– Sa genomikom nismo mogli da pronađemo jasnu opciju lečenja. Ali, gledajući proteine tumora, pronašli smo kritičnu metaboličku slabost na koju bismo mogli da ciljamo već odobrenim lekom – objašnjava dr Philipp Lange, istraživači u Michael Cuccione Childhood Cancer Research Program na BC Children’s Hospital Research Institute, navodeći da je strategija istraživača bila da koriste sertralin – uobičajeni antidepresiv, kako bi podstakli SHMT2 enzim i prekinuli pristup tumoru ključnom izvoru energije.
Komad tumora pacijenta uzgajan u kokošjem jajetu
Kako bi testirao svoju ideju, naučni tim je koristio metodu koja uključuje uzgoj malog komada tumora pacijenta na kokošjem jajetu, koji služi kao avatar (klon) za tumor. Uzgajanje identičnog tumora van pacijenta dalo im je način da testiraju personalizovane odgovore na lekove za nekoliko nedelja.
– Ova tehnika ubrzava proces procene opcije lečenja na način koji jednostavno ne bi bio moguć tradicionalnim metodama. Mogli bismo brzo da potvrdimo da li lek koji smo identifikovali kroz proteomiku zaista može da deluje na tumor pacijenta – ističe dr Lim.
Klon sa kokošijim jajima deo su inicijative BRAvE initiative (Better Responses through Avatars and Evidence) u BC Children’s Hospital Research Institute, koja povezuje klinike sa istraživačkim laboratorijama u bolnici. Rezultati naučnika predstavljeni su na panelu stručnjaka koji je osnovao PROFYLE, gde je predočeno da je sertralin najbolja opcija lečenja za pacijenta u tom trenutku.
„Rezultati jesu ohrabrujući, ali još treba dosta da se uradi”
Rezultati su bili obećavajući, ali ne i lek. Nakon početka lečenja sertralinom, rast tumora pacijenta je usporen, ali nije nestao, što znači da je i dalje bilo potrebno dodatno lečenje.
– Iako ima još posla koji treba da se uradi, ova studija pokazuje da naš pristup može da da personalizovane preporuke za lečenje dovoljno brzo i da zaista pomogne pacijentima sa retkim rakom koji se teško leči. Sada se nadamo da ćemo proširiti ovu metodu na drugu decu kako bismo brže identifikovali efikasne tretmane za sve – naglašava dr Lange.
Članak Kokošje jaje, tumor i lek: Kako je proteomika otkrila slabost raka kod dece se pojavljuje prvo na eKlinika.
