Izvor: B92, 26.Sep.2014, 08:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gubitak stečenih znanja i veština
Svaka sedma osoba starije životne dobi, odnosno svaka druga osoba iznad 85 godina, boluje od Alchajmerove bolesti. Procenjuje se da u Srbiji ima oko 200.000 pacijenata koji pate od ovog oblika demencije.
- Alchajmerova bolest je najčešća forma demencije koja podrazumeva gubitak ranije stečenih znanja i veština. To je oboljenje koje dovodi do degeneracije nervnih ćelija i do propadanja pamćenja i drugih psihičkih funkcija - kaže za Danas dr Slavica Golubović, psihijatar >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Gerontološkog centra „Beograd“.
Prema njenim rečima, bolest je veoma sporo napredujuća, zbog čega se često dešava da se simptomi previđaju, odnosno zanemare.
- Najranije se javlja problem upamćivanja novih, nedavnih događaja, dok su sećanja na neke radnje iz prošlosti dobro očuvana. Prisećanje naziva pojedinih predmeta i osoba i vremenska dezorijentacija takođe se javljaju kao „kočnice“ u funkcionisanju i razmišljanju - ističe Golubovićeva i dodaje da što je bolest progresivnija to se javljaju veći problemi kao što su gubitak predstave o prostoru, poremećaji ponašanja, agresivnost i obilje drugih simptoma.
Kao uzročnike pojave Alchajmerove bolesti, doktorka navodi pre svega genetiku, ali češće su u pitanju kombinacije i drugih faktora koji nisu dovoljno definisani.
Oko 40 miliona obolelih u svetu
U svetu od Alchajmerove bolesti boluje oko 40 miliona ljudi, a procenjuje se da će se taj broj udvostručiti u narednih deset godina. Utvrđeno je i da na svih sedam sekundi jedna osoba oboli od ovog oblika demencije.
- Kod oko deset odsto obolelih poznati su genetski faktori koji uzrokuju ovo oboljenje i u tom slučaju se uglavnom radi o pojavi bolesti u nešto mlađem životnom dobu, kada je tok brži i agresivniji. Kod ostalih bolesnika se radi o kombinaciji genetskih delova i drugih uzročnika koji nisu do kraja utvrđeni. Bolest se karakteriše nagomilavanjem patoloških proteina u mozgu koji dovode do propadanja nervnih ćelija koje imaju svoju prepoznatljivu evoluciju - ističe Golubovićeva.
Iako medicina još uvek ne raspolaže lekom za izlečenje Alchajmerove bolesti, postojeća terapija značajno usporava napredovanje bolesti, a takođe ublažava poremećaj ponašanja koji u najvećoj meri komplikuje zbrinjavanje obolelih osoba.
- Poremećaji spavanja, uznemirenje, agresija, halucinacije, ideje potkradanja i lutanje, samo su neki od razloga da se teže vodi briga o pacijentima. Pravom dijagnostikom i terapijom Alchajmerove bolesti bave se specijalisti neurologije i psihijatrije koji su obučeni za rad sa ovom kategorijom obolelih, ali nažalost u našoj zemlji ih nema u dovoljnom broju - kaže Golubovićeva i dodaje da je u toku priprema obuke gerontonegovateljica za rad i sa ovom kategorijom bolesnika.
Izvor: Danas
Foto: Deb Stgo / Flickr.com
