Izvor: eKlinika.rs, 06.Mar.2024, 20:02

Bipolarni poremećaj: Pokretači koji mogu dovesti do bipolarne epizode

Određene životne navike i faktori životne sredine, između ostalog, mogu izazvati ili pogoršati ekstremne uspone i padove, poznate kao bipolarne epizode, koje su obeležje bipolarnog poremećaja. Bipolarni poremećaj je stanje mentalnog zdravlja koje pogađa milione ljudi. Postoji nekoliko tipova bipolarnog poremećaja, koji se karakterišu kao ekstremne promene raspoloženja, energije i nivoa aktivnosti. Ovo stanje može uticati na sposobnost da jasno razmišljamo, a težina i tipovi >> Pročitaj celu vest na sajtu eKlinika.rs << simptoma mogu se razlikovati od osobe do osobe. Iako je tačan uzrok bipolarnog poremećaja nepoznat, istraživanja su u toku. Kako navodi Nacionalna alijansa za mentalne bolesti (NAMI), nekoliko ključnih faktora rizika, kao što su geni, struktura i funkcija mozga, kao i izloženost ozbiljnom stresu, mogu biti značajni za učestalost, ozbiljnost i trajanje simptoma.
Vrste bipolarnih epizoda Glavna razlika između bipolarnog poremećaja i stanja kao što je unipolarna depresija jeste mogućnost doživljavanja preterano uzbuđenog stanja zvanog manija, kaže dr Amit Anand, profesor na Harvardskom medicinskom fakultetu u Bostonu i vodeći istraživač poremećaja raspoloženja i bihevioralnog zdravlja.
Ljudi koji doživljavaju maničnu epizodu imaju niz simptoma, koji mogu da budu neobično povišeno ili izuzetno razdražljivo raspoloženje, smanjena potreba za snom, brz govor i trkačke misli, preterano interesovanje za ugodne aktivnosti ili osećaj preterane važnosti i moći.
Nasuprot tome, tokom depresivnih epizoda, pojedinci mogu doživeti depresivno raspoloženje, intenzivnu tugu ili gubitak interesovanja ili zadovoljstva za aktivnosti, poremećaj sna, umor i probleme sa koncentracijom, i mogu se osećati beznadežno ili bezvredno, sa mislima o smrti ili samoubistvu.
Primetno je da u teškim epizodama manije ili depresije, osoba može da ima i psihotične simptome.
Situacija se komplikuje zato što je moguće da se istovremeno imaju i simptomi manije i depresije: ovo je poznato kao bipolarna epizoda sa mešovitim karakteristikama. Kada se to dogodi, osoba može da se oseća preterano energično, a istovremeno izuzetno razdražljivo, tužno, beznadežno ili prazno.
Osoba ne mora da doživi maniju da bi imala bipolarni poremećaj. Neki ljudi mogu doživeti manje ozbiljan oblik manije, poznat kao hipomanija. Pošto su simptomi hipomanije manje izraženi, možda neće izazvati toliko ozbiljnih problema. Zbog toga ljudi koji doživljavaju hipomaniju možda neće primetiti da nešto nije u redu, što otežava bipolarnu dijagnozu.
Razumevanje i upravljanje bipolarnim pokretačima Bipolarne epizode mogu biti izazvane životnim navikama i faktorima okoline. Prepoznavanje pokretača i njihovo izbegavanje, kaže dr Anand, često je ključ za upravljanje bipolarnim poremećajem i može biti važno za lečenje.
Faktori koji mogu pogoršati bipolarne simptome ili pokrenuti epizodu su sledeći:
1. Stres
U mnogim slučajevima, velika životna promena ili stresni događaj, kao što je gubitak voljene osobe ili ozbiljni finansijski problemi, mogu izazvati bipolarnu epizodu. Način na koji se pojedinac nosi sa stresom takođe može uticati na to kako napreduje bipolarni poremećaj.
Prema meta-analizi objavljenoj 2017. godine, ljudi sa bipolarnim poremećajem koji su imali recidiv svog stanja prijavili su da doživljavaju stresnije životne događaje u poređenju sa onima koji su bili u fazi stabilnijeg raspoloženja. Istraživači su zaključili da osobe sa bipolarnim poremećajem imaju tendenciju da budu osetljivije na stresore, sugerišući da su psihosocijalni tretmani važna komponenta uspešnog upravljanja ovim stanjem i da ih treba koristiti pored lekova za stabilizaciju raspoloženja koje propisuje psihijatar. Psihosocijalni tretmani uključuju psihoterapiju i grupe za podršku, a edukacija u vezi sa stanjem pojedinca, kao i voljenih važna je kako bi ljudi mogli da uoče znake recidiva, navodi National Alliance on Mental Illness (NAMI).
2. Nedostatak sna
Nedostatak sna čest je okidač bipolarnih epizoda raspoloženja, kaže dr Anand. Loš san ili poremećaj normalnih obrazaca spavanja, uključujući džetleg, mogu izazvati ove intenzivne promene raspoloženja. Ali postoje dokazi da može da pomogne povećana svest o ovom povećanom riziku u kombinaciji sa psihološkim tretmanom.
U studiji objavljenoj 2015. godine, istraživači su polovinu od 58 učesnika studije sa bipolarnim poremećajem i nesanicom tretirali modifikovanim oblikom kognitivne bihevioralne terapije (CBT), koji je uključivao dobre navike spavanja, opuštanje i prigušeno svetlo pre spavanja, i smanjenje anksioznosti zbog spavanja i uvođenje u svakodnevne rutine. Drugoj polovini učesnika studije date su informacije o tome kako su san, stres, ishrana, vežbanje i raspoloženje povezani jedni s drugima, ali im nije dat plan niti im je pružena pomoć u osmišljavanju promene ponašanja.
Šest meseci nakon ovih intervencija, učesnici koji su imali CBT pristup doživeli su samo 3,3 dana provedena u bipolarnoj epizodi u poređenju sa 25,5 dana za one kojima su davani samo obrazovni materijali. CBT grupa takođe je imala nižu stopu recidiva i manje tešku nesanicu.
3. Sezonske promene
Za neke ljude sa bipolarnim poremećajem, postoji sezonski obrazac epizoda raspoloženja. Dr Anand kaže da postoje dokazi da se više manija javlja tokom prolećnih i letnjih meseci, dok se više epizoda depresije dešava u jesen i zimu. Međutim, neki ljudi doživljavaju suprotno, a izgleda da je i pol značajan.
U studiji iz 2013, koja je pratila 452 učesnika sa bipolarnim poremećajem, istraživači su izvestili da je 23 odsto učesnika pokazalo sezonski obrazac u svojim bipolarnim epizodama – značajan procenat koji je bio u skladu sa nalazima ranijih istraživanja. Autori su takođe primetili da su učesnici sa sezonskim obrascima imali značajno veći broj velikih depresivnih epizoda, kao i da su postojale razlike u tipovima i vremenu epizoda na osnovu pola. Zbog ovih nalaza – da 1 od 4 osobe sa bipolarnim poremećajem pokazuje sezonske obrasce i da može biti i u opasnosti od ozbiljnijih epizoda – istraživači su zaključili da bi redovni skrining za sezonske obrasce trebalo da bude važan deo lečenja.
Novija studija iz 2019. godine ispitala je podatke o preko 60.000 ljudi koji su primljeni u bolnicu zbog manične, depresivne ili mešovite epizode između 2001. i 2014. Autori su izvestili da su sezonski obrasci u stopama hospitalizacije tokom maničnih epizoda bili evidentni i za muškarce i za žene: žene su češće doživljavale manične epizode u leto i jesen, depresivne epizode zimi i mešovite karakteristike leti; dok je kod muškaraca veća verovatnoća bila da će doživeti manične epizode tokom leta. Žene mlađe od 35 godina takođe su češće imale ovaj sezonski obrazac u maničnim i mešovitim epizodama.
4. Lekovi
Lečenje bipolarnog poremećaja uključuje psihotropne lekove, kao što su stabilizatori raspoloženja, antipsihotici i antidepresivi, navodi NAMI. Ali određene vrste nekih antidepresiva, kao što su SSRI kao što su fluoksetin i sertralin, mogu pogoršati simptome bipolarnog poremećaja i možda čak izazvati maničnu epizodu kod onih sa nedijagnostikovanim bipolarnim poremećajem. Osobe koje imaju bipolarni poremećaj, ne bi trebalo da uzimaju antidepresiv bez uzimanja stabilizatora raspoloženja ili antipsihotika, kaže dr Anand. Pored toga, stimulansi – klasa lekova koji se koriste za lečenje stanja kao što je poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD) – takođe mogu izazvati maničnu epizodu.
Postoje i druge vrste lekova, kao što su kortikosteroidi ili lekovi za štitnu žlezdu, koji se propisuju za nepsihijatrijska stanja, ali mogu dovesti i do hipomaničnih ili maničnih simptoma, baš kao što drugi lekovi mogu pogoršati simptome depresije.
5. Upotreba droga i alkohola
Zloupotreba supstanci uobičajena je među ljudima sa mentalnim zdravstvenim problemima kao komorbidno stanje ili kao način da se izbore sa simptomima. U stvari, 30 do 50 procenata ljudi sa bipolarnim poremećajem razviće poremećaj upotrebe supstanci, primećuje Substance Abuse and Mental Health Services Administration (SAMHSA).
Dr Anand upozorava da se ne koriste droge ili alkohol za „lečenje” simptoma ovog stanja. Konzumiranje alkohola ili droga, kaže on, može pogoršati bipolarne promene raspoloženja i dovesti do povećanja samoubilačkih misli ili ponašanja. Kao što SAMHSA napominje, upotreba supstanci ili odvikavanje može izazvati simptome koji se pripisuju bipolarnom poremećaju, uključujući uznemirenost, anksioznost, paranoju, maniju ili depresiju.
Konzumiranje alkohola posebno može ometati metabolizam lekova, što smanjuje verovatnoću da ćete reagovati na propisani tretman i može povećati rizik od psihijatrijske hospitalizacije.
6. Kofein
Važno je napomenuti da se kofein takođe smatra drogom i stimulansom. Kao takav, može poremetiti san, promeniti obrasce spavanja i izazvati hipomanične ili manične epizode. Takođe može uticati na način na koji telo razlaže lekove koji se uzimaju za lečenje stanja (kao što je litijum), što može da izazove hipomanične ili manične epizode, navodi se u pregledu 17 relevantnih studija iz 2021.
7. Porođaj
Veza između porođaja i bipolarnog poremećaja je dobro dokumentovana u brojnim naučnim studijama. Sistematski pregled devet radova iz 2016. godine otkrio je da se rizik od epizoda poremećaja raspoloženja povećava i tokom i nakon trudnoće, a rizik je posebno visok u vremenu nakon porođaja (postpartalni period) kod žena sa bipolarnim poremećajem. Žene sa istorijom bipolarnog poremećaja u posebno su visokom riziku od postporođajne psihoze, prema istraživanju objavljenom 2021. Istraživači su primetili da je skoro 50 procenata žena sa bipolarnim poremećajem doživelo najmanje jednu „epizodu raspoloženja” – na primer, maničnu, hipomaničnu ili depresivnu epizodu – tokom trudnoće ili u roku od 12 meseci nakon porođaja. Hormonske promene povezane sa trudnoćom i periodom posle porođaja kod žena takođe povećavaju rizik od epizoda raspoloženja. Situaciju dodatno komplikuje to što žene često imaju prekid psihijatrijskog lečenja i lekova nakon rođenja deteta.
Takođe je vredno napomenuti da i muškarci i žene sa bipolarnim poremećajem mogu imati epizode izazvane stresom oko rođenja deteta, zajedno sa potencijalno ozbiljno poremećenim snom. Iako postoji veoma ograničeno istraživanje koje ispituje efekte nove bebe na muškarce, studija iz 2017. godine pokazala je da neki dokazi sugerišu da očevi sa bipolarnim poremećajem mogu imati povećan rizik od hipomaničnih epizoda nakon što im se dete rodi.
Iako je važno prepoznati potencijalne okidače za bipolarnu epizodu, takođe je bitno imati na umu da se epizode mogu pojaviti čak i bez okidača.
– Bipolarne epizode mogu doći iz vedra neba – napominje dr Anand.
Članak Bipolarni poremećaj: Pokretači koji mogu dovesti do bipolarne epizode se pojavljuje prvo na eKlinika.

Nastavak na eKlinika.rs...