Izvor: Glas javnosti, 10.Jun.2011, 07:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Protiv NATO dve trećine Srba
BEOGRAD - Podrška građana Srbije članstvu u Evropskoj uniji je u opadanju i najniža je od kada se rade istraživanja na tu temu, što se objašnjava ekonomskim i socijalnim razočarenjima u politiku Vlade Srbije.
Prema istraživanju koje je Cesid u aprilu i maju sproveo na uzorku od 1.200 građana u Beogradu, Zaječaru, Somboru i Valjevu, za potrebe Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP), 59 odsto >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ispitanika se izjasnilo da Srbija treba da postane članica EU.
Ukoliko bi Srbija u skorije vreme dobila status kandidata podrška članstvu bi mogla da bude veća, rečeno je danas na konferenciji za novinare BCBP u Beogradu.
Više od polovine ispitanika ocenjuje da će ukoliko Srbija postane članica EU to značiti i da će zemlja morati da se odrekne Kosova i Metohije. Dve trećine ispitanika je i protiv ulaska zemlje u NATO i može se pretpostaviti da je ta podrška opala zbog aktuelne NATO operacije u Libiji čime je građanima osveženo sećanje na dešavanja iz 1999. Velika većina građana smatra da je vojna neutralnost politika kojom Srbija najbolje štiti svoju nacionalnu bezbednost.
Na pitanje šta bi ulazak u NATO govorio o Srbima kao narodu, 22 odsto ispitanika je kazalo "da kratko pamtimo", a 17,2 odsto se izjasnilo za odgovor "da smo izdali svoje pretke i svoju istoriju".
Proglašenje nezavisnosti Kosova u februaru 2008. za 36 odsto ispitanika predstavlja pretnju po bezbednost Srbije, dok 65 odsto građana smatra da nezavisnost Kosova vlasti u Srbiji ne treba da priznaju ni po koju cenu.
Kada je reč o ličnoj bezbednosti tri četvrtine građana se oseća potpuno ili uglavnom bezbedno. Među onima koji se osećaju "u potpunosti bezbedno" najveći je broj onih bez škole ili koji imaju završenu samo osnovnu školu dok su se obrazovaniji građani uglavnom opredeljivali za odgovor da se u zemlji osećaju "uglavnom bezbedno".
U pogledu lične bezbednosti građani Srbije se najviše pouzdaju u sebe (50 odsto ispitanika), dok se u policiju pouzda oko 20 procenata a u prijatelje 8,4 odsto.
Svaki peti građanin je verske ustanove i vojsku ocenio najvišom, odličnom ocenom a najmanju ocenu su dobili sudstvo (u proseku 2,4), Vlada Srbije (2,26). Narodna Skupština je dobila ocenu 2,07 a političke partije ocenu dovoljan dva.
Mladi i obrazovaniji građani sa višim prihodima misle pozitivno o ukidanju vojnog roka, a stariji građani i poljoprivrednici veruju da je prelazak na profesionalnu vojsku na štetu nacionalne bezbednosti. Za profesionalnu vojsku izjasnilo se 35 odsto ispitanika.
Na pitanje šta iznutra ugrožava bezbednost Srbije građani koji imaju mesečni prihod do 40.000 dinara su kazali da su to socijalni protesti i štrajkovi (njih 17,5 odsto), i finansijska prezaduženost zemlje, za šta se izjasnilo oko 30 odsto ispitanika iz te grupe.
Oni koji imaju primanja iznad 60.000 dinara mesečno se slažu i četvrtina smatra da protesti ugrožavaju bezbednost zemlje, dok 31,2 odsto iz te grupe ispitanika prigovara i zbog prezaduženosti Srbije.
Kada je reč o pitanjima koja se tiču bezbednosti nacije, građani srpske nacionalnosti kao najveći problem vide "belu kugu", odnosno pad prirodnog priraštaja srpske populacije (39 odsto), a pripadnici te nacije kao opasnost ocenjuju i otcepljenje Kosova i Metohije (17,6 odsto).
Veoma nizak procenat građana smatra da je bezbednost nacionalnih manjina u Srbiji ugrožena (14,4 odsto), dok je broj onih koji smatraju da je ugrožena bezbednost većinskog stanovništva skoro duplo veći (26,6 odsto).
Isptitivanje je obavljeno u šest fokus grupa, četiri grupe su bili takozvani gubitnici tranzicije, a dve građani od 30 do 60 godina. Deo ispitanika je bio uzrasta od 18 do 30 godina.
Direktorka BCBP Sonja Stojanović je, komentarišući rezultate ankete, istakla da obrazovaniji građani imaju više informacija, kritičniji su u oceni rada ustanova ili odbijaju odgovor.
Inače, kako je kazala, u vojsku građani veruju ali ne veruju da je dovoljno brojna i dovoljno opremljena.
.jpg)
