Izvor: Politika, 24.Dec.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Privatizacija potopila timočku poljoprivredu
Propast farmi i pogona za preradu uslovila je drastičan pad primarne poljoprivredne proizvodnje, koja je tako izgubila oslonac
Zaječar – Zaječarska mlekara „Impaz" (sa unikatnim „impamilom" za odojčad) više gotovo i ne postoji, a mleko zaječarskih seljaka svakodnevno se odvozi u Beograd na preradu i pakovanje, a otuda se vraća u zaječarske prodavnice u ambalaži „Imleka". >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Praktično, jedna od pet najvećih mlekara u bivšoj Jugoslaviji – koja je dnevno prerađivala i do 100.000 litara mleka, i unapređivala timočko stočarstvo – više ne postoji. A sve je krenulo nizbrdo posle privatizacije i ulaska „Impaza" u „Salford", a zatim u „Imlek". Više savremenih mašina otpremljeno je iz Zaječara u Beograd, zaposleni su ostali bez posla, a mleko se svakodnevno – „voza". Ko je tu na dobitku, nije poznato, ali je sasvim jasno da su zvaničnici izneverili timočke stočare.
Kako za „Politiku" kaže nekadašnji direktor Agroindustrijskog kombinata „Zaječar" Aleksandar Simić, propast farmi i pogona za preradu imala je za posledicu i drastičan pad primarne poljoprivredne proizvodnje, koja je izubila oslonac. Naš sagovornik ističe da odavno ne radi ni ovdašnja klanica „Timok", koja je izvozila meso i mesne prerađevine i za američku vojsku u Nemačkoj, dok posle privatizacije tavore i nekada moćna poljoprivredna dobra „Salaš" u istoimenom selu i „Zaječar".
– Gotovo ništa nije ostalo od uzornog „Salaša", najuspešnijeg poljoprivrednog dobra u Srbiji, posle PKB „Beograd". A davale su njegove farme i do 8.000 utovljenih bikova, 5.000 jagnjadi i dva miliona tovljenih pilića godišnje. Imao je „Salaš" i 5.000 hektara sopstvene zemlje i sistem za navodnjavanje na 900 hektara oranica, pune silose i mlinove, voćnjak na pet hektara, 600 zaposlenih, i nekoliko hiljada kooperanata u 15 okolnih sela. Samo od izvoza mesa u Italiju i Grčku ovo dobro zarađivalo je godišnje i do 25 miliona maraka. Danas su farme „Salaša" prazne, kao i silosi, potpuno je zapušten voćnjak, a ne radi ni sistem za navodnjavanje – zaključuje Aleksandar Simić, poslednji uspešni direktor „Salaša", dodajući da su novi rukovodioci, koji su došli posle petooktobarskih promena, preduzeće prodali za samo 120 miliona dinara. A vredeo je „Salaš" zvanično, dok je bio uzorno dobro, i više od četiri milijarde dinara. Tada je zaječarska opština imala 4.000 vagona tržnih viškova pšenice, 15.000 utovljenih junadi na farmama i kod seljaka i 100.000 jagnjadi godišnje. Sada retko ko bilo šta proizvodi za tržište.
Nekadašnji direktor „Zaječarske pivare" Milun Knežević za naš list kaže da bi voleo da nadležni daju odgovor na pitanje šta se događa sa tim preduzećem, koje je pre nekoliko godina prodato turskom „Efesu". Sada je u pivari četiri puta manje zaposlenih a za toliko je smanjena i nekadašnja proizvodnja od 900.000 hektolitara.
I Simić i Knežević kažu da danas poljoprivrednici nisu motivisani. Nema garantovanih cena, nema povoljnih kredita, nema mladih na selu. Aktuelne stimulativne mere države nisu dovoljne da se obnovi uništeno i zapušteno. Naši sagovornici strahuju da će mlekara, pivara i klanica uskoro biti pretvorene u distributivne centre za prodaju uvoznih mlečnih proizvoda, uvoznog piva i mesa.
Stojan Todorović
-----------------------------------------------------------
Strmoglav pad zaposlenosti
Nema posla na selu, još manje u gradu. Do pre dvadeset godina zaječarska opština imala je gotovo 30.000 zaposlenih, a danas jedva 3.000.
-----------------------------------------------------------
Zaječarsko mleko najskuplje u Zaječaru
Litar zaječarskog kratkotrajnog mleka u „Imlekovoj" ambalaži prodaje se sada, kad se „provoza" od Zaječara do Beograda i natrag, za 60 do 65 dinara. Zaječarsko mleko skuplje je u Zaječaru i do deset dinara od šabačkog, niškog, somborskog"
[objavljeno: 25/12/2008]
.jpg)
