Izvor: Politika, Tanjug, 19.Maj.2009, 00:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Južni tok ulazi kod Zaječara a izlazi kod Subotice

„Srbijagas” i „Gasprom” osnivaju zajedničku banku. – Gradnja gasovoda preko Srbije koštaće najmanje 700 miliona evra

Gasovod Južni tok ulaziće u Srbiju kod Zaječara, glavno čvorište će biti kod Beograda, a od Batajnice će se jedan krak odvajati za Republiku Srpsku. Cevi će iz Srbije izlaziti kod Subotice. Drugi krak gasovoda vodiće od Paraćina ka jugu Srbije, rekao je juče na konferenciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za novinare Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”.

Izgradnja gasovoda kroz Srbiju obavljaće se projektnim finansiranjem i kreditnim zaduženjem zajedničkog preduzeća „Srbijagasa” i „Gasproma”, koji planiraju da osnuju zajedničku banku koja bi umnogome olakšala finansiranje zajedničkih poslova u Srbiji, rekao je Bajatović, ne želeći da iznosi detalje o planovima za osnivanje te banke.

Izgradnja gasovoda Južni tok kroz Srbiju koštaće najmanje 700 miliona evra, rekao je Bajatović i dodao da, iako će sedište zajedničke srpsko-ruske firme biti u Švajcarskoj, nijedna važna odluka neće moći da se donese bez saglasnosti srpske strane.

Bajatović je istakao da će, prolaskom Južnog toka kroz Srbiju, naša zemlja biti u znatno boljoj geopolitičkoj situaciji, što će joj, uz veću proizvodnju struje, omogućiti da bude regionalno čvorište za distribuciju gasa i električne energije.

Gradnjom Južnog toka biće adekvatno snabdeveni gasom najveći srpski gradovi: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, a time se otvara i mogućnost za izgradnju gasnih elektrana kogenerativnog tipa kapaciteta od oko 450 megavata.

Prema Bajatovićevim rečima, rok za konačnu investicionu odluku o gradnji gasovoda kroz Srbiju je 24 meseca od dana potpisivanja ugovora, dok je rok za kompletnu izgradnju 31. decembar 2015. godine.

Na energetskom samitu, koji će početkom juna biti održan u Sankt Peterburgu, „Srbijagas” će s predstavnicima „Gasproma” razgovarati o skladištenju komercijalnih količina gasa u Banatskom Dvoru, a ovaj susret će se iskoristiti i za razgovor o izgradnji još jednog skladišta u Srbiji većeg kapaciteta od „Banatskog Dvora”, o čemu Bajatović nije hteo više da kaže.

U Sankt Peterburgu će biti reči i o eventualnom vraćanju većinskog učešća koje je „Srbijagas” imao u „Jugorosgasu” koji je na volšeban način pripao ruskoj strani.

Bajatović je rekao da će svi tenderi za „Banatski Dvor” biti završeni u toku ove nedelje i da će to skladište kapaciteta oko 300 miliona metara kubnih biti spremno od novembra, odnosno od sledeće grejne sezone, napominjući i da će ključni gasovod Gospođinci–Banatski Dvor biti završen do zime.

J. Petrović

-----------------------------------------------------------

Moguće pojeftinjenje gasa

Da li će i za koliko gas pojeftiniti znaće se do 1. jula, do kada bi Dušan Bajatović trebalo da razgovara s predstavnicima vlade. On kaže da je bilo dogovoreno da neće biti pojeftinjenja gasa, ali da ipak mora da se nađe neki kompromis kako bi se uskladile potrebe „Srbijagasa”, njegovih dugovanja i interesa potrošača.

-----------------------------------------------------------

Konuzin: Gasovod u interesu svih država kroz koje prolazi

Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin izjavio je juče da je projekat gasovoda Južni tok u interesu Rusije, ali i svih zemalja kroz koje će gasovod prolaziti i dodao da se radi na studiji o izvodljivosti za izgradnju gasovoda.

On je istakao da je predviđeno da projekat bude završen 2015. godine.

„Zadovoljan sam zbog potpisivanja sporazuma i od samog početka projekta Južni tok mi smo bili potpuno posvećeni tome i apsolutno sam siguran da će sve obaveze koje je Rusija preuzela biti ispunjene”, rekao je ambasador Konuzin u pauzi međunarodnog skupa „Srbija i EU”.

B. Č.

-----------------------------------------------------------

Biće završen pre „Nabuka”

Moskva – Ruski ministar za energetiku Sergej Šmatko izjavio je juče da će projekt gasovoda Južni tok biti završen pre nego alternativni gasovod „Nabuko”.

Šmatko je rekao da je realizacija projekta „Nabuko” još pod znakom pitanja, za razliku od Južnog toka, u čijoj gradnji osim Rusije treba da učestvuju Bugarska, Srbija, Grčka i Italija. „Ključni dokumenti za izgradnju Južnog toka su potpisani i u najskorije vreme će se pristupiti realizaciji tog projekta”, kazao je Šmatko.

On je dodao da oko „Nabuka” ima još dosta nejasnoća, uključujući i problem nedovoljne količine prirodnog gasa za transport tim gasovodom, kao i pitanje cene te sirovine za krajnje potrošače.

Moskva se nada, kako je u intervjuu listu „Nezavisima gazeta” izjavio stalni predstavnik Rusije u Evropskoj uniji Vladimir Čižov, da će 27-člani blok država dati prioritetni status energetskom projektu Južni tok.

Čižov je ukazao na nameru Moskve da najnovije predloge u oblasti energije razmotri na predstojećem samitu Rusija – EU u Habarovsku, izrazivši istovremeno očekivanje da će Unija pridati Južnom toku vrhunski značaj, kao što je to već učinila sa gasovodom Severni tok.

Takav status gasovoda Južni tok podrazumeva, prema rečima Čižova, usvajanje odgovarajućih dokumenata u institucijama EU.

Gasovod Južni tok bi krajem 2015. godine trebalo da obezbedi transport oko 64 milijarde kubnih metara prirodnog gasa cevovodom po dnu Crnog mora do Bugarske, a zatim u dva odvojena dela dalje prema Srbiji, Grčkoj i Italiji.

Zvaničnici ruskog „Gasproma” tvrde da će izgradnja Južnog toka koštati oko 8,7 milijardi dolara, dok „Nezavisima gazeta” navodi, pozivajući se na mišljenje stručnjaka, da će gradnja tog gasovoda koštati trostruko više.

Međunarodni gasovod „Nabuko”, dužine od 3,3 hiljade kilometara, trebalo bi da se izgradi na prostoru od srednje Azije i bio bi, prema prvobitnoj zamisli, prvenstveno namenjen tržištu Nemačke i Austrije, sa godišnjim kapacitetom od 26 do 32 milijarde kubika gasa.

Početna cena izgradnje „Nabuka”, koji bi u potpunosti trebalo da zaobiđe teritoriju Rusije, iznosi 7,9 milijardi evra (oko 10,5 milijardi dolara). Neke zapadne zemlje, a pre svega SAD, insistiraju na izgradnji tog gasovoda, „s ciljem diverzifikacije energetskih izvora” i smanjenja zavisnosti EU od ruskog gasa.

Tanjug

[objavljeno: 19/05/2009]

Nastavak na Politika...

Economy.rs: Juzni tok donosi Srbiji nove ekonomske i politicke mogucnosti