Izvor: Politika, 09.Jan.2010, 23:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Južni tok izvodljiv i isplativ

Uprkos najavama iz „Srbijagasa” da bi to preduzeće moglo postati većinski ili bar ravnopravan partner u „Banatskom Dvoru”, iz „Gasproma” poručuju da ne očekuju izmene vlasničkih odnosa

Tek pošto bude završena detaljna analiza potencijalnih pravaca, znaće se da li će magistralni gasovod Južni tok u Srbiju ući kod Zaječara, ili ipak kod Niša, kaže u razgovoru za „Politiku” Sergej >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Kuprijanov, zvanični portparol „Gasproma”i ističe da će taj gasovod imati ključnu ulogu u snabdevanju Evrope.

Možete li sa sigurnošću reći da je izgradnja Južnog toka ekonomski isplativa ili ćete čekati da to bude utvrđeno studijama izvodljivosti?

Da, Južni tok je ekonomski isplativ. Tunašu procenu zasnivamo na činjenicama da je projekat,pre svega, motivisan pažljivim proračunima i dugoročnim predviđanjima energetske potražnje u Evropi. Iako je jasno da je trenutna finansijska kriza donekle otežala ulaganja, ne očekujemo finansijske poteškoće. Imamo dovoljan pristup stranom i domaćem kapitalu koji je potreban za naša ulaganja, a stručnjaci ukazuju na pozitivna kretanja u svetskoj ekonomiji. Sve srednjoročne procene tražnje gasa i cena energenata ukazuju na očekivani rast.

Ubeđeni smo da će se ovaj projekat isplatiti na obostranu korist,i „Gasproma” i njegovih evropskih partnera.

Da li je realno očekivati da u svim zemljama koje su uključene u gradnju gasovoda, odgovarajuće studije izvodljivosti budu završene do sredine sledeće godine?

Primamo pozitivne signale od naših partnera prema kojima će studije izvodljivosti u svakoj od država biti završene u skladu sa postavljenim rokom. Zapravo, napredujemo u razvijanju naše saradnje sa zemljama domaćinima.

Kada ćete definitivno započeti projekat „Banatski Dvor”, koliko novca planirate da uložite u ovo skladište gasa i ima li izgleda da „Srbijagas” postane većinski vlasnik skladišta otkupom deonica od vas, kako je najavio direktor „Srbijagasa”?

Gradnja podzemnog skladišta gasa je prioritet za „Gasprom”, s obzirom da su skladišni kapaciteti važno sredstvo za poboljšanje energetske sigurnosti, smanjenje tranzitnih rizika za isporuke ruskog gasa Evropi i poboljšanje upravljanja fleksibilnosti gasnih tokova. Zbog toga smo posvećeni „Banatskom Dvoru”, što će biti podrška isporukama za Srbiju, a možda i za širi region, sa pouzdanim isporukama gasa. Pretpostavlja se da će zajedničko preduzeće početi sa radom na podzemnom skladištu već 2010. godine.

Sporazum o „Banatskom Dvoru”, koji su „Srbijagas” i „Gasprom” finalizovali ranije, jasno definiše uloge učesnika u ovom projektu. Prema sporazumu, „Gasprom” će imati udeo od 51 odsto u novoj kompaniji, dok će „Srbijagas” kontrolisati preostalih 49. Trenutno ne očekujemo izmene ovog odnosa. Očekujemo da će ukupni troškovi dostići 50 miliona evra.

Hoće li se i ubuduće gas u Srbiju uvoziti preko „Jugorosgasa”, imajući u vidu prigovore na marže koje zaračunavata kompanija?

Kad je reč o tome, mora se izbeći konfuzija. „Jugorosgas” je osnovan prema međuvladinom sporazumu koji je potpisan 1996. godine. Njegov osnovni cilj nije ostvarivanje dobiti iz preprodaje ruskog gasa, već razvoj prenosnog sistema u južnoj Srbiji i obezbeđenje isporuka gasa za ovaj deo zemlje, uključujući i grad Niš. „Jugorosgas” je u najvećoj meri usredsređen na projektovanje, gradnju i rad gasovoda, kao i na prenos prirodnog gasa i marketing. Kako bi se ovo finansiralo, kompanija prodaje deo ruskog gasa namenjenog Srbiji krajnjim kupcima. Čitava dobit kompanije se troši za ostvarivanje tih ciljeva na korist Srbije i njenog naroda. Molimo vas da takođe imate u vidu da se gore pomenuta šema ne primenjuje isključivo u Srbiji, već predstavlja ustaljen način rada koji primenjujemo u drugim zemljama, Nemačkoj na primer.

Koji su sledeći koraci „Gasproma” i „Srbijagasa”, pošto je osnovano zajedničko preduzeće za izgradnju gasovoda u Švajcarskoj?

Projekat se uveliko ostvaruje. Zajedno sa kompanijom ENI verujemo da možemo još da ojačamo konzorcijum za deo gasovoda koji će ići podvodnim putem, tako što ćemo uspostaviti dogovor sa francuskom gasnom kompanijom EDF o njenom učešću u projektu. Istovremeno, osnivanje zajedničkih kompanija u svakoj od država kroz koje će prolaziti kopneni deo Južnog toka je u toku. Najvažniji korak biće završetak studije izvodljivosti. U zavisnosti od ishoda, donećemo konačnu odluku o ulaganju i početi rad sa lokalnim vlastima i Evropskom unijom da bismo dobili sve potrebne dozvole za izgradnju. Sigurni smo da će projekat gasovoda biti implementiran brzo i bez komplikacija.

Da li ste okončali sporazume sa Slovenijom i Austrijom u vezi sa njihovim priključenjem projektu?

Potpisali smo međudržavni sporazum sa Slovenijom, a trenutno pregovaramo sa Austrijom.

Da li je projektovan kapacitet Južnog toka kroz Srbiju poznat i zbog čega je pravac gasovoda promenjen. Naime, umesto kod Niša iz pravca Bugarske, gasovod će sada ulaziti u Srbiju kod Zaječara?

Još testiramo nekoliko opcija za pravac gasovoda Južni tok, uključujući i potencijalan ulaz kod Zaječara. Nakon uspešnog osnivanja zajedničkog preduzeća „Južni tok Srbija", ruski i srpski stručnjaci će raditi na detaljnoj analizi potencijalnih pravaca.Iako je jasno da će ukupni kapacitet dela Južnog toka koji se proteže van kopna biti 63 milijarde kubnih metara u završnoj fazi, još nije odlučeno kako će se ovi kapaciteti rasporediti. Ova odluka će u velikoj meri zavisiti od kapaciteta preuzimanja gasa u različitim zemljama i od pitanja kako Južni tok može da odgovori ovom zahtevu na najefikasniji način.Za Srbiju se može predvideti da će ukupan kapacitet biti 36 do 41 milijardu kubnih metara godišnje.Gas predviđen za projekat Južni tok isporučivaće se preko jedinstvenog gasnog sistema Rusije, koji uključuje gas različitog porekla.

Jasna Petrović

-----------------------------------------------------------

Ne očekujemo komplikacije

Kako komentarišete poslednje pritiske Sjedinjenih Američkih Država na Bugarsku da prekine svaki vid saradnje sa Rusijom na projektu Južni tok? Da li to može da ugrozi plan da Južni tok prolazi kroz Bugarsku i da umesto toga prođe kroz Rumuniju?

Bugarska vlada je ta koja mora da donese odluku i upravo zbog toga nema mesta spekulacijama u vezi sa mogućim spoljnim pritiscima. Bugarski partneri su se već pridružili energetskom sporazumu i mi ne očekujemo komplikacije u budućnosti. Nova bugarska vlada je izjavila da žele da pregledaju postojeći energetski sporazum i dali su nam uverenja da ne žele da ga raskinu. Južni tok je prilika koja se javlja jednom u životu, a bugarska vlada će doneti mudru odluku u vezi sa ovim projektom, bar se nadamo.

U međuvremenu, mi se nalazimo u procesu finalizacije planirane rute, koja još treba da se utvrdi. Što se tiče učešća Rumunije u ovom projektu, to umnogome zavisi od Rumuna. Imali smo korisne susrete sa njima o tome, a rumunska vlada je poslala jasne signale da je zainteresovana.

[objavljeno: 10/01/2010]

Nastavak na Politika...

TimockeVesti.net: Južni tok izvodljiv i isplativ

Vesti-online.com: Kuprijanov: "Banatski Dvor" je prioritet

TimockeVesti.net: Gasovod kroz Zaječar ili Niš?!