Izvor: RTS, 10.Jan.2010, 05:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (10. 01. 2010.)
Politika: Južni tok izvodljiv i isplativ, Novosti: Sada se narod pita, Press: Izmene Zakona o porodici: Tata, u ćošak!, Blic: Od kladionica slaba vajda, pišu beogradski dnevnici
Južni tok izvodljiv i isplativ
Pravac kojim će gasovod "Južni tok" ulaziti u Srbiju, kod Zaječara ili Niša, znaće se pošto bude završena detaljna analiza potencijalnih pravaca, izjavio je zvanični portparol "Gasproma" Sergej Kuprijanov.
On je dodao da kada >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je reč o kapacitetu za Srbiju se "može predvideti da će ukupan kapacitet biti 36 do 41 milijardu kubnih metara godišnje".
Projekat "Banatski Dvor" je prioritet za "Gasprom", a rad na podzemnom skladištu očekuje se već 2010. godine.
"Gradnja podzemnog skladišta gasa je prioritet za 'Gasprom', s obzirom na to da su skladišni kapaciteti važno sredstvo za poboljšanje energetske sigurnosti, smanjenje tranzitnih rizika za isporuke ruskog gasa Evropi i poboljšanje upravljanja fleksibilnosti gasnih tokova", kazao je Kuprijanov u intervjuu "Politici".
"Zbog toga smo posvećeni 'Banatskom Dvoru', što će biti podrška isporukama za Srbiju, a možda i za širi region, sa pouzdanim isporukama gasa", rekao je on .
Uprkos najavama iz "Srbijagasa" da bi to preduzeće moglo postati većinski ili ravnopravan partner u "Banatskom Dvoru", Kuprijanov je kazao da u "Gaspromu" ne očekuju izmene postojećeg sporazuma, prema kome će ruska kompanija imati udeo od 51 odsto u novoj kompaniji, dok će "Srbijagas" kontrolisati preostalih 49.
Komentarišući pritiske SAD na Bugarsku da prekine svaki vid saradnje sa Rusijom na projektu gasovoda "Južni tok", čiju je izgradnju ocenio kao ekonomski isplativu, Kuprijanov je rekao da je na bugarskoj vladi da donese odluku i upravo zbog toga nema mesta spekulacijama u vezi sa mogućim spoljnim pritiscima.
"'Južni tok' je prilika koja se javlja jednom u životu, a bugarska vlada će doneti mudru odluku u vezi sa ovim projektom, bar se nadamo", rekao je Kuprijanov.
Sada se narod pita
Premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik najavio je da će RS u prvoj polovini godine održati referendum.
Dodik je rekao da su visokom predstavniku međunarodne zajednice u BiH Valentinu Incku u proteklim mesecima poručili da će, ukoliko nastavi da nameće odluke i zakone na koje nema pravo, biti prisiljeni da organizuju referendum.
"Ušli smo u fazu izrade potrebnog zakona i već u drugoj polovini januara predložićemo Skupštini zakon o referendumu prilagođen ovom vremenu", kazao je premijer RS.
"Posle službene objave zakona, donećemo odluku o raspisivanju referenduma na kojem ćemo pitati naš narod podržava li Dejton i protivi li se nametanju odluka i zakona visokog predstavnika. RS će u prvoj polovini godine održati referendum", najavio je Dodik u intervjuu sutrašnjim "Večernjim novostima".
List navodi da je odluka o Incka o produžetku mandata stranim sudijama i tužiocima kap koja je prelila čašu. Vlada i Skupština RS odbile su da je prihvate. Rešile su da za to zatraže podršku naroda na referendumu.
Dodik je dodao da je sasvim sigurno da će RS ovako obezbediti normativne uslove i sve mehanizme da RS jednog dana, ako bude potrebno, organizuje i referendum o statusu.
On je demantovao tvrdnje da ovim potezom ruši Dejtonski sporazum.
"Kako mogu biti optužen da rušim Dejtonski sporazum ako postavim pitanje: 'Da li ste za očuvanje 'Dejtona'?"
Dodik je rekao da je pre nekoliko dana pozvao Incka da mu tačno citira odredbe Sporazuma, bilo koje rezolucije UN, bilo koje tačke "bonskih ovlašćenja" po kojima može da nameće odluke.
"Nije ih našao. On vara javnost. Ta prava nema", rekao je Dodik.
On je istakao da mu je cilj da legalizuje pravo RS da iskaže svoju volju i da dokaže da može odlučivati o svom statusu.
"Referendum o tome da li ovaj narod želi da živi u Bosni ili izvan Bosne, sasvim sigurno će doći na red", kazao je Dodik.
Na pitanje da li ima rešenje u slučaju da Incko pokuša da ga smeni, Dodik je odgovorio da je spreman za sve njihove avanture, ali ne zna koliko su oni spremni.
"Šta ako ja ne prihvatim odluku? I ako je ne prihvate Vlada i Skupština? Šta će da urade? Da dovedu tenkove da mi zabrane da uđem u zgradu Vlade?", zapito je on.
"Pa, ne moram ni da uđem u zgradu, mogu da sazovem sednicu u privatnoj kući i da kažem da su oni okupatori. Status je teško pitanje, rešava se sporo. Ali, sa ponosom. Ponosan sam na činjenicu da ćemo održati referendum", rekao je Dodik.
Upitan da li je namera samo da se utvrdi pitanje statusa RS u odnosu na BiH ili postoje želje za pripajanjem Srbiji, Dodik je odgovorio da je to stvarno hipotetičko pitanje za Srbe u RS.
"Ponekad i ne razumemo zašto postoji ovolika ljubav ovog naroda prema Srbiji, nekad i na našu štetu. Ali, to je tako i tako treba razumeti", dodao je on.
Dodik je naglasio da RS ceni stav Srbije o potrebi očuvanja Dejtonskog sporazuma i insistiranju na principu da je uslov svakog dogovora u BiH glas sva tri naroda.
Izmene Zakona o porodici: Tata, u ćošak!
Roditelji koji fizički kažnjavaju svoju decu uskoro bi mogli i da ostanu bez njih! Izmene Zakona o porodici predviđaju da država može da zabrani nasilnom roditelju da priđe detetu, da on može da bude izbačen iz kuće, pa čak i da mu se dete oduzme ako svoju ulogu ne obavlja na pravi način. Tako će i Srbija od ove godine primeniti mere koje važe u mnogim zemljama sveta, kao što su, recimo, Kanada ili Novi Zeland.
Nove odredbe zakona prate usklađivanje sa zakonodavstvom Evropske unije i Konvencijom o pravima deteta, koji strogo zabranjuju fizičko kažnjavanje. Već 20 država članica EU uvelo je zabranu fizičkog kažnjavanja dece, a još sedam se na to obavezalo. Većina stručnjaka slaže se da treba menjati mišljenje „da je batina iz raja izašla" s obzirom na to da ova izreka ima i svoj nastavak - „jer joj tamo i nije bilo mesto". Batine ne bi trebalo da budu vaspitna mera, ali ne treba izjednačavati obično „lupkanje po guzi" sa ekstremnim oblicima zlostavljanja.
Slavica Tozev, vaspitačica sa dugogodišnjim iskustvom, kaže da u Srbiji još ima primera brutalnog kažnjavanja - kaišem, varjačom, konopcem, lenjirom, pa čak i klečanja na kukuruzu! S druge strane, vaspitači su dužni da prijave kada uoče neobične modrice i tragove udaraca na telu deteta. Fizički zlostavljano dete se prepoznaje i po tome što uvek stavlja ruke iznad glave kada povisite ton ili ga ljutito pogledate.
- Naše vaspitne metode su odavno zastarele, pa zato podržavam izmene zakona. Ne kažem da decu ne treba kažnjavati, ali ih ne smemo zlostavljati. Skloni smo da sve shvatamo bukvalno, pa će neko misliti da dete ubuduće neće smeti čak ni da pipne. Ne smatram, međutim, da je fizičko kažnjavanje ako dete dva-tri puta lupite po guzi, pogotovo ako nosi pelenu, ili ga šljepite po ruci. Štaviše, kod 90 odsto dece čak ni to nije potrebno, pod uslovom da je roditelj dosledan u tome šta je dozvoljeno, a šta nije - objašnjava Slavica Tozev.
Od kladionica slaba vajda
Budžet Srbije je svake godine „lakši" za milione evra samo zato što kladionice u Srbiji plaćaju gotovo najniži porez na klađenje u okruženju, a često i kriju stvarnu zaradu, pošto ne postoji efikasna finansijska kontrola!
Koliki je to gubitak za budžet, posebno u uslovima globalne ekonomske krize, dovoljno pokazuje podatak da je naša država prošle godine od naknada za klađenje zaradila desetak miliona, dok je u Hrvatskoj u istom periodu prikupljeno tridesetak miliona evra! Dakle, tri puta više novca, iako je sistem oporezivanja u dve države bio gotovo identičan: u Hrvatskoj su tada na ime poreza naplaćivali pet odsto sume koja je ostajala kladionici nakon isplate dobitaka, dok je u Srbiji naknada za klađenje bila ista kao i danas: 100 evra za dozvolu plus pet odsto na osnovicu koju čini ostvarena uplata, s tim što iznos ove naknade ne može biti manji od 500 evra mesečno po uplatnom mestu.
U Upravi za igre na sreću pri Ministarstvu finansija Srbije, međutim, nisu umeli da nam objasne ovu disproporciju.
- Ne znam zašto je to tako - rekao nam je Mile Simojlović, načelnik Odeljenja za poslove izdavanja odobrenja i saglasnosti i prekršajni postupak u Upravi za igre na sreću, i dodao - verovatno se Hrvati više klade.
Ipak, kada smo načelniku predočili da, prema istraživanjima koja su rađena u zemljama nekadašnje Jugoslavije, sreću u Hrvatskoj, kao i Srbiji, iskušava oko 60 odsto odraslog stanovništva, pri čemu naša zemlja ima tri miliona stanovnika više od Hrvatske, te da na oko 50.000 hrvatskih dolazi najmanje 200.000 srpskih patoloških kockara, Simojlović je rekao da ne zna odgovor na naše pitanje.
Inače, prema podacima Uprave za igre na sreću, u Srbiji trenutno ima 1.336 kladionica.
Utisak je, pak, da vlasnici srpskih kladionica zarađuju više od kolega iz bivših jugoslovenskih republika. Ovo i nije toliko neobično, pošto je javna tajna da naše kladionice obično vode dva računa - jedan za inspekciju, a drugi za internu upotrebu. Od bivših radnika kladionica s kojima smo razgovarali saznali smo da se tako prikriva i do 80 odsto uplata.
Indikativno je da su se sporadične najave da će svaka kladionica morati da Ministarstvu finansija omogući direktno povezivanje na svoj centralni server, kako bi se vršila kontrola prometa u realnom vremenu, završile na rečima. U Hrvatskoj, međutim, ova obaveza vlasnika kladionica propisana je zakonom, a u BiH uveliko rade na tome da takvu odredbu unesu u svoje propise. Naš sagovornik iz Uprave za igre na sreću nije negirao ove navode.
U Poreskoj upravi, pak, nisu mogli da nam daju podatke o kontrolama i broju krivičnih prijava protiv kladionica zbog finansijskih malverzacija jer su imali problema sa centralnim registrom poreskih obveznika, koji je trebalo da predstave javnosti krajem decembra!?
Blagonaklon odnos države prema vlasnicima domaćih kladionica vidljiv je i po tome što je naknada koju plaćaju državi, a koja, prema Simojloviću, čini 99 odsto prihoda države od klađenja, među najnižima u regionu. Od naših, jedino su niže naknade u BiH, gde se plaća 500 evra po uplatnom mestu, mada će se i tamo, po svemu sudeći, situacija uskoro promeniti.
Ko su vlasnici najvećih kladionica u Srbiji, takođe je tajna i u njoj možda treba tražiti i odgovor na to zašto je ova vrsta kocke van ozbiljne državne kontrole.
Pogledaj vesti o: Zaječar
