Izvor: Press, 26.Dec.2014, 21:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stefan Milenković i Tango Copmas u SC
Beogradskoj publici omiljeni violinski virtuoz Stefan Milenković održaće koncert u rodnom gradu u nedelju, 28. decembra u Sava centru sa ansamblom "Tango Copmas".
Koncert organizuju Sava centar i Centar beogradskih festivala čiji je v.d direktor Milan Lazović rekao da Milenković neprekidno iznenađuje beogradsku publiku nečim novim.
"Deset godina je držao koncerte u Sava centru svirajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << klasični repertoar, onda se vratio na jedan čudan način sa Vlatkom Stefanovskim a sada nas iznenađuje novim tango projektom, ovakav žanrovski slalom se malo očekivao od njega", rekao je Lazović na konferenciji za novinare u restoranu Vapiano u Šsoping centru "Ušće".
On je dodao da je interesovanje publike veliko i da je Sava centar juče pustio u prodaju i balkon.
Novinarima su se obratili i u svetu priznati violinista koji je još kao dečak osvojio svetske koncertne scene Milenković i Marko Hatlak, harmonikaš, svestrani slovenački muzičar koji su nakon konfrencije za novinare u holu pred brojnom publikom kraćim nastupom najavili program koji će izvesti u Sava centru.
Sa pijanistom Markom Črnčecom i kontrabasistom Lukom Herman Gajzerom oni će izvesti tango muziku različitih autora u sopstvenim aranžmanima kao i obrade latino i džez muzike. Strastvena i temperamentna tango muzika spojila je muzičare različitog iskustva, iz različitih žanrova.
Milenković je u izjavi Tanjugu rekao da je počeo da pleše tango skoro pre pet godina, to je bio njegov prvi kontakt sa tangom. Posle je shvatio da može i da ga svira i odmah se pojavila želja da napravi neki projekat.
"Upoznao sam se sa Markom Hatlakom i iz toga se izrodila ideja "Tango Compas" koji sada predstavljamo i u Beogradu, to će biti koncert velike energije, strasti i pre svega uživanja za nas i publiku jer je tango univerzalan", rekao je Milenković.
U februaru su snimili i CD sa muzikom koja će biti na programu beogradskog koncerta a koju je već imala prilike da čuje publika na Ljubljanskom festivalu i Italiji.
"Imamo i goste Aleksandru Kovač, ona će otpevati neke pesme i parove plesne škole Tango Natural, tango na neki način sažima, obuhvata komunikaciju između ljudi na svakom nivou, intelektualnom, emotivnom i fizičkom, postoji izraz "potrebni su dvoje za tango", ako počnete da plešete tango i izučavate tango, shvatite i kakvi ste psihološki i kao karakter i upoznate druga ljudska bića kroz taj dodir, neverbalnu komunikaciju", rekao je beogradskoj publici omiljeni violinski virtuoz.
Strast, hobi i profesija kojom se bave okupila je četiri muzičara u "Tango Compas". Pionir harmonike i Pjacole, jedan od prvih koji je svirao tango na Balkanu, slovenački muzičar Hatlak koji kombinuje klasiku, tango i etno muziku, zatim Gajzerovi eksperimenti sa džezom i Črnčecove džez improvizacije, dovoljni su razlozi da Milenković iz Čikaga gde živi već 17 godina dođe u Evropu i zasvira tango.
Program beogardskog koncerta obuhvata ne samo moderni tango već i stare majstore, klasični tango repertoar Herarda Matosa Rodrigeza, Franciska Kanara, Huana Karlosa Kaseresa, Rišara Galijana i Astora Pjacole, kao i moderna vizija tanga kroz jedinstvenu interpretaciju muzike Pjacole i Galijana.
Prema Milenkovićevim rečima Compas znači ritam ali i više od toga, to je puls koji stoji iza svake muzike, koja je srž svake muzike a pogotovo tanga i španske muzike, naprimer flamenga bez koje ta muzika ne bi mogla da postoji
Cene ulaznica za koncert u SC je 800, 1000, 1200 i 1500 dinara.
Mladi violinista Milenković sa dugim izvođačkim stažom tokom jedinstvene karijere iskazao se izuzetnom kreativnošću i profesionalizmom, publici širom sveta predstavio se kao violinista različitih stilskih interesovanja. Nastupao je sa rok bendom "Gorilaz" na jednoj od najpriznatijih koncertnih scena, u Apolo teatru u Harlemu u Njujorku, sa lautistom Edinom Karamazovim, gitaristom Vlatkom Stefanovskim i njegovim triom.
Kao klasičar Milenković je sarađivao sa brojnim svetskim orkestrima među kojima su Simfonijski orkestar Indijanapolisa, Berlinski simfonijski orkestar, Helsinška filharmonija, Orkestar Francuskog radija, Orkestar Boljšoj teatra, Belgijski nacionalni orkestar, simfonijski orkestri Meksika, Sao Paola, Melburna i Kvinslenda.
Sarađivao je sa najvećim dirigentima kao što su Ser Nevil Mariner, Lorin Mazel, Vladimir Fedosejev, Danijel Oren i En Šao.
Posvećen je i pedagoškom radu u SAD na Univerzitetu Ilinois i Italiji gde rado boravi jer je njegov deda iz te zemlje.
