Izvor: Blic, 24.Nov.2005, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravih mangupa više nema
Pravih mangupa više nema
Posle svega što se dešavalo na beogradskim ulicama od 1989, kada je bila premijera 'Poslednjeg kruga u Monci', pa do danas kada se snima nastavak tog kultnog filma o beogradskim kriminalcima starog kova, Draganu Nikoliću, baš kao što reče Dušan Prelević, priča iz prve 'Monce' deluje čak romantično, a njegov lik Urke poput Petra Pana.
- Jeste. Tačno je to da tih mangupa više nema. Ali, kad kažem 'mangup', ne želim da to zazvuči >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pejorativno. Jer, cela ta Preletova i moja generacija, i ona pre naše, zna da je mangup nekada u Beogradu bila kategorija. To je maltene bio čin. Danas toga nema. Dakle, i tu se nešto izvitoperilo i promenilo. Mangup je uvek znao gde mu je mesto; postojala je neka etika, neki kodeks ponašanja. Vremena su se izmenila i mangupa više nema. Vi ste zaista poznavali te ljude. Žiku Živca, opevanog u pesmi Bore Čorbe, i tu ekipu...
- Kako da ne. Znao sam i ove beogradske i one pariske mangupe. Ali, nikada se nisam mešao u ono čime se oni bave. To su bili ljudi, što kaže Prele, ne sa asfalta već sa kaldrme. Ljudi koji su znali odakle su i gde su im koreni. Život ih je bacio u neke avanture a da nisu ni bili svesni koliko su ušli u sve to... Mislim i na Stevicu Markovića i ostale pariske desperadose, a mislim i na mnoge odavde. Svi mi potičemo... Mi! (smeh) Evo, sad i sebe ubrajam... Ali, s pravom, jer i ja sam tu neki hroničar. Svi mi smo bili Beograd. Beograd u Parizu, Beograd u Njujorku... Da li su zaista ti stari mangupi u odnosu na ove nove, kao što se priča, bili gospoda kriminalci?
- Odrednici kriminalac ne može baš takav opisni pridev da se pripiše. Ja jesam poznavao mnoge mangupe, ali nisam poznavao nijednog kriminalca. Prosto, kriminal je pitanje policije, suda... Znao sam neke normalne ljude koji su govorili: 'Eto, mi tamo, po inostranstvu obijamo banke, a te pare trošimo u našoj zemlji!'
Patriotizam?! (smeh)
- Pa, jeste... Neka patriotska misija jeste (smeh). E, sad to, naravno nije za edukaciju mladih, ali ima neke, ako smem da kažem, etike u svemu tome. Mislite, neki drugi su krali ovde, a novac odnosili u švajcarske i kiparske banke?
- Ti drugi, nećemo da ih pominjemo, jesu iz sfera bližih politici. I nisu gospoda kriminalci?
- I nisu. Pretpostavljam da vam je druženje s tim mangupima pomoglo da kreirate lik Urketa.
- Druženje je malo obavezujuća stvar. Ne mogu da kažem da sam bio prijatelj s njima. Prosto sam ih poznavao. Ovo sad ne govorim da bih opravdao sebe i svoj način života, već da stavimo stvari na svoje mesto. Bilo je to društvo iz kraja; iz kafića, noćnih klubova... Ja sam čovek koji voli da živi i volim sve one koji prepoznaju život. U nastavku, Urke postaje biznismen. Izgleda da su svi kriminalci koji 90-ih nisu završili u čitulji, danas biznismeni.
- Urke je ipak filmski lik. Ali, dobro... Ima i takvih koji su danas zaista postali biznismeni. Ja poznajem neke ljude, uglavnom iz pariskog miljea, jer sam tamo živeo i radio, koji su harali Parizom... U stvari, nisu harali, ali su osvajali korak po korak i sticali pozicije. Mislim da je u svemu tome čak bilo neke romantike. Ne kriminala, onog definitivnog, krajnjeg, koji je došao kasnije. Simonida Stanković
