Izvor: Dzungla.org, 21.Sep.2013, 11:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Od vežbi bistriji um
U današnjem svetu preplavljenom informacijama, memorija je stalno na ispitu. I najmanji momenat zaboravnosti više se primećuje. Ali naš mozak ima mnogo veći kapacitet za pamćenje nego što mi koristimo, kaže Geri Smol, direktor Istraživačkog centra za memoriju i starenje UKLA univerziteta. Istraživanja pokazuju da se vežbanjem i usmeravanjem memorija može poboljšati i održavati i sa starenjem. Smol savetuje na koji način može da se poveća kapacitet za pamćenje. * Ponavljajte >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << zadatke. „Uzmi vitamine, zaključaj vrata“, svi ti zadaci koje obavljamo mehanički bolje će se urezati u našu memoriju ako ih izgovorimo glasno. To važi, na primer za pamćenje imena osobe pri upoznavanju, šansa da ga upamtite višestruko je veća ako glasno ponovite ime osobe. * Dajte rečima dodatno značenje. Kada treba da zapamtite neki pojam, povežite ga sa odgovarajućom asocijacijom, na primer ime sa nekom pesmom, broj sa nekim važnim datumom i slično. * Spajajte zadatke. Naš mozak može da primi samo nekoliko zahteva odjednom, zato treba uvek da ih grupišemo. Ako treba na primer, da upamtimo broj 4328, lakše je da zapamtimo 43 i 28, jer na taj način pamtimo samo dva broja, umesto četiri. * Napravite malo verovatne veze. Na primer, jedna mama iz Masačusetsa se dosetila da pomeri sat na drugu ruku kada treba nešto da upamti. Upadljivost promene uobičajenog mesta sata upozorava je da treba nečeg da se seti. * Ne trudite se previše da se setite. Ako ne možete da se setite imena nekog glumca to će samo umanjiti šanse da vaš mozak „izvuče“ potrebnu informaciju. Anksioznost zbog nemogućnosti prisećanja smanjuje šansu da se setite, ali duboko disanje i razmišljanje o nečem prijatnom može da pomogne. * Odspavajte. Svako ko je imao bebu zna da ako provede besanu noć sledećeg dana teško da će išta upamtiti. Različiti delovi mozga odgovorni su za različite delove memorije. Ali san je ono što ih povezuje, kažu istraživači iz Centra za ispitivanje poremećaja spavanja u bolnici „Henri Ford“ u Detroitu. Istraživanja su pokazala da ako se ljudima da spisak reči koje treba zapamtiti, mnogo bolje rezultate imaju oni koji su naspavani od onih koji nisu dovoljno spavali. * Čuvajte se stresa. Što ste više pod stresom, vaš organizam luči više kortizola, hormona koji može negativno da utiče na centar za učenje i memoriju. S godinama, kumulativno dejstvo stresa na pamćenje se povećava. * Nahranite mozak. Namirnice koje su zdrave za srce, takođe su dobre i za mozak. Riba je bogata omega-3 masnim kiselinama, isto važi i za orahe. Borovnice i ribizle su pune antocijanina, moćnog antioksidansa koji štiti ćelije, uključujući i ćelije mozga. Borovnice imaju moć da učvršćuju sinapse, i stvaraju nove veze u mozgu, koje s godinama imaju tendenciju da propadaju, kažu istraživači sa Tafts univerziteta. * Prošetajte. Šetnja i fizička aktivnost takođe vežbaju mozak, pokazuje studija Univerziteta u Ilinoisu. Kod onih koji su fizički aktivniji, hiopokampus, deo mozga zadužen za memoriju je veći. Što je ovaj deo mozga veći, raste sposobnost da se memoriše. Nije potrebno da „živite“ u teretani, dovoljno je da šetate nekoliko puta nedeljno po sat. * Igrajte „mozgalice“. Praktikovanje stvari koje su mentalno zahtevne od slaganja pazli, rešavanja ukrštenih reči do učenja nekog instrumenta stvara nove veze u mozgu. U stvari možete da stvorite nove ćelije u hipokampusu, tvrdi Peter Snajder, profesor kliničke neurologije. Te nove ćelije stvaraju „kognitivnu rezervu“, koja je važna za pamćenje i može da bude značajna u borbi protiv gubitka pamćenja, čak i demencije. OpširnijeVečernje Novosti
