Izvor: Dzungla.org, 11.Mar.2014, 23:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Miler: “Južni tok“ neće stati
ZA manje od dve godine, u Evropu će novom maršrutom, zaštićenom od tranzitnih rizika, poteći prvi gas – najavio je u utorak Aleksej Miler, prvi čovek ruskog „Gasproma“.Do kraja marta kompanija „Saut strim transport“, operater projekta izgradnje podvodnog dela gasovoda „Južni tok“, potpisaće ugovor o polaganju cevi prve linije, kao i za snabdevanje cevima druge linije gasovoda. To pokazuje da, bez obzira na sve prepreke i „kočenja“ jedne od najvećih investicija >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << u energetici, „Južni tok“ se teško može zaustaviti. Njegov značaj, više nego očigledno, nema samo energetski, već i finansijski značaj za ceo Stari kontinent.Kako prenose ruski mediji, potpisivanje ugovora o početku radova ispod Crnog mora na sastanku Nadzornog odbora kompanije „Saut strim“ je odobrio šef „Gasproma“ Aleksej Miler. Ugovor za postavljanje prve linije uključuje radove na uređenju izlaza na obalu i izgradnju tehnoloških postrojenja za četiri linije morskog gasovoda na obalama u Rusiji i Bugarskoj.- Projekat „Južni tok“ sigurno se kreće napred. Do kraja marta ove godine biće potpisani ugovori za postavljanja prve linije i isporuku cevi za drugu liniju – istakao je Miler, naglašavajući da će već za manje od dve godine novom maršrtutom u Evropu poteći prvi gas.Ruska državna agencija Itar Tas prenosi da su ruske kompanije već dobile narudžbine, vredne 500 miliona evra za isporuku cevi za prvu liniju gasovoda „Južni tok“.ISPOD CRNOG MORA MORSKI deo gasovoda „Južni tok“ sastojaće će od četiri linije, položene na jednom koridoru po dnu Crnog mora, na dubini većoj od 2.200 metara. Dužina svake linije biće veća od 930 kilometara.- „Južni tok“ je ekonomski, bezbednosni i energetski interes Evrope – kaže, za „Novosti“, Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa“. – Bez obzira na to koja će od evropskih zemalja učestvovati u ovom velikom investicionom projektu, njegova izgradnja biće nastavljena. Ovaj gasovod nema alternativu, i to zna i Evropa.U Evropskoj komisiji tvrde da su sporazumi koje je Rusija potpisala s nekoliko zemalja, uključujući Srbiju, o izgradnji „Južnog toka“ protivni propisima EU. S druge strane, Rusija naglašava da su ugovori za „Južni tok“ sa aspekta međunarodnog prava isti kao sporazum koji je EU sklopila s Rusijom o gasovodu „Severni tok“, koji snabdeva Nemačku ruskim gasom.Revizija bilateralnih sporazuma s Rusijom oko „Južnog toka“, koju Brisel zahteva od svojih članica, pre svega zbog poštovanja principa konkurencije, ne odnosi se u ovom trenutku direktno na Srbiju, s obzirom na to da naša zemlja još nije član EU. Obaveze naše zemlje, međutim, proizlaze iz članstva u Energetskoj zajednici. To pitanje će, uostalom, svakako biti pokrenuto i tokom pristupnih pregovora, jer će Beograd u svemu, pa i u ovome, morati da se usaglasi se evropskim pravilima.* * * * * * * * * * * * * * * * *EU GOTOVO SIGURNO NEĆE ZABRANITI IZGRADNjU GASOVODA „JUŽNI TOK“NASTAVLjAJU SE TEHNIČKI PREGOVORIUKRAJINSKA kriza uselila se i na energetski plan. Posle izjave evorpskog komesara za energetiku Gintera Etingera da zbog situacije na Krimu namerava da uspori pregovore s Rusijom o „Južnom toku“, u Briselu sada pokušavaju da spuste loptu.- Tehnički razgovori Radne grupe za „Južni tok“ će se nastaviti. Sastanak radne grupe na čisto tehničkom planu o „Južnom toku“ je trenuto predviđen za mart. Komesar za energetiku Ginter Etinger je jednostavno istakao u intervjuu da pregovori na političkom nivou neće biti ubrzani – istakli su, u utorak, za „Novosti“, u Etingerovoj službi za odnose s javnošću.Evropska komisija nije promenila svoj stav prema ovom projektu.- „Južni tok“ nije naš prioritet – naglašavaju u Briselu.U Komisiji ipak dodaju da ne nameravaju da zaustave „Južni tok,“ ali da žele da se uvere da je sve urađeno po evropskim pravilima, kada je reč o državama koje ulaze u sastav Evropske unije.- EU ne zabranjuje bilo kojoj svojoj zemlji članici da učestvuje u bilo kom projektu. Projekat samo mora da prati pravni okvir EU. A poznato je da međuvladini sporazumi između Ruske Federacije i Mađarske, i između Ruske Federacije i Bugarske, nisu u saglasnosti s evropskim zakonodavstvom – odgovorio je direktor Sekretarijata Energetske zajednice Janez Kopač, na pitanje „Novosti“ da li EU može da zabrani svojim članicama učešće u ovom projektu, sada, posle izbijanja ukrajinske krize.Kopač je dodao da Evropska komisija ima jake instrumente da primora članice EU da se pri sklapanju ugovora usaglase s evropskim pravnim okvirom, ako odluči da to uradi.Za Brisel je trenutno neprihvatljivo da jedna kompanija proizvodi gas, transportuje ga i određuje cene. Sve je, ipak, dovedeno u vezu s ukrajinskom krizom, jer politički pregovori po ovom pitanju sada „neće biti ubrzani“. (G. Č.) OpširnijeVečernje Novosti
