Izvor: Dzungla.org, 02.Feb.2014, 12:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
BG priče: Kako je malim prestoničkim terenima harao Živorad Vujičić
POSTOJE igrači koji ne dobiju zasluženu medijsku pažnju jer nisu dovoljno glasni i ne guraju svoj kvalitet u prvi plan. Jedan od takvih je Živorad Vujičić (1947), mnogo poznatiji kao Vujke. Potekao iz Boleča, gde je loptu počeo da šutira 1961. u podmlatku Dunavca, da bi već u septembru iste godine došao u Polet i ostao punih 16 leta. Karijeru je završio – a gde bi drugo – u svom Boleču. Godine u Poletu obeležio je golovima. Odigrao je oko 1.000 utakmica, a ni sam ne zna >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << koliko se puta upisao u listu strelaca. Kaže, postigao je „između 300 i 400 pogodaka“. I ponosno ističe da nikada nije dobio ni žuti ni crveni karton! Kada mu kažemo da u ono vreme, bar u početku, kartona nije ni bilo, Vujke spremno ističe da je bilo upisivanja. I, onda, opet kaže da je fenomen i po činjenici da nikada nije bio teže povređen. Išao je u školu GSP, gde je čuveni Pera Đorđević, tadašnji predsednik Poleta, bio direktor. Jasno je i zašto je njegov put bio „ograđen“ krugom „dvojke“. Mlađima verovatno ne znače mnogo imena Nikole Jockovića, Pere Vlahovića, braće Bjelić, Vite Ilića, Tuje Malušića, Bore Ristanovića… Sve veliki igrači malog beogradskog fudbala. Uz njih je rastao i Vujke. Vrlo brzo je dobio nadimak Gerd Miler s Dorćola, jer je sa svojih 165 centimetara lagano, poput nemačkog asa, matirao golmane u Beogradskoj ligi, koja je tada bila jaka kao zemlja. ZASPAO U TOALETU, PA DAO GOL MNOGO je kozerija iz tog vremena. Evo jedne: – Igrali smo protiv Sinđelića, a prethodnu noć slavio sam rođendan. Onako, tek došao iz kafane, odem u toalet i zaspim. Neko me zaključa, pa kad sam se probudio nekako izađem kroz prozor. Napolju, svi na terenu, nema samo mene, kapitena. Ipak, stignem na početak, dam gol i pobedimo s 2:1 – seća se Vujke. Nema tog golmana koga Vujke nije savladao, ali će ostati zapisano za sva vremena da su mu novinari dali „desetku“ kada je tri puta savladao Dragana Pantelića, kasnije standardnog reprezentativca Jugoslavije, koji je tada branio za Grafičar. Polet je pobedio s 4:1, a Vujičić se tri puta radovao. Poredili su ga i sa Tomašom Tomaševićem, pričali da gradi loptu kao Kule Aćimović, ali je ipak najviše ličio na slavnog Milera. Uostalom, prema Vujketovoj evidenciji tek je tridesetak golova dao s distance, a sve ostale iz kaznenog prostora. Ne krije da mu je najteže bilo kada su ga čuvali Saša Marković i Sreja Đukić. Valjda jedino protiv njih nije postigao gol, a kaže da je odličan centarhalf bio i Ratko Jovanović. Tvrdi i da se nikada više neće igrati tako lep fudbal kao u tadašnjoj Beogradskoj zoni, pamti Dorćol s Lauderom, Radisavljevićem i Vekićem, u superlativu priča o Koliću, Helcu, Pophristovskom, Vagiću…ZAKAZAO PRED VASKETOMBIO je Vujke na meti i velikih. Jednom prilikom došao je da ga gleda lično Velibor Vasović. – Bio sam u naponu forme, tresao mreže kao od šale, a protivnik BSK iz Batajnice, poslednji na tabeli. Ne znam šta mi se tada desilo, umesto da im napunim mrežu, ja ni gol nisam postigao. Vasović došao i otišao, nije imao šta da vidi, a nas dvojica se više nikada nismo sreli – kaže Vujke. Ne zaboravlja Vujke ni Krlju Radovića, golgetera Železnika, Beograda, kasnije i Rijeke. Sećanje na sezonu 1972/1973. je nezaboravno… – Te godine smo Krlja i ja bili golgeteri Zone sa po 27 golova, ali smo se pre poslednjeg kola dogovorili da ni on ni ja ne postignemo gol. Krlja to reče i poreče, pa se protiv Trudbenika upro iz petnih žila da pogodi. Ali, neće pa neće, prečka, stativa, kraj… Mi smo igrali kasnije protiv Dorćola, a ja kao neću da zatresem mrežu, a trudio sam se kao nikad. I gola nema. Tako smo obojica „ispoštovali“ dogovor – seća se Vujičić. Pamti i zanimljivu priču kada su Nikola Jocković i Aca Fintaš kupili jagnje da se ekipa počasti. Bilo je to pred meč s Grafičarom, a on i Žuća Kekić pojedu maltene celo pečenje, pa pobegnu u šumu. Kasnije, Vujke bude strelac pa Jocke poruči da će stalno kupovati jagnje ako „Miler“ uvek posle gozbe bude davao golove. Mnogi su smatrali da je trebalo da se oproba bar u drugoligaškim vodama. Prva liga je tada bila misaona imenica, ali on je zavoleo Polet i nije mu padalo na pamet da ode s Dorćola. Ostaće zapisano da je Vujičić 1962. igrao za pionirsku selekciju Beograda, dve godine kasnije i za omladinsku, a 1973. je nosio dres amaterske reprezentacije glavnog grada. Malo li je… OpširnijeVečernje Novosti
.jpg)
