Izvor: JuznaSrbija.info, 28.Nov.2022, 23:32

U Vranju otvoren legat Vere Cenić

Legat Vere Cenić, profesorke književnosti, književne teoretičarke i književnice iz Vranja, usubotu 26. novembra - na dan njenog rođenja svečano je otvoren za javnost u prostorijama biblioteke “Bora Stanković“ u Vranju, u prisustvu članova porodice, prijatelja i mnogobrojnih poštovaoca njenog lika i dela.

U ime grada Vranja skupu se obratila gradska večnica Izabela Savić. „U svoje lično i u ime rukovodstva grada zahvaljujem se porodici na vrednoj >> Pročitaj celu vest na sajtu JuznaSrbija.info << zaostavštini koju ste ustupili biblioteci i time omogućili sadašnjim i budućim generacijama da koriste legat. Takođe, kroz ovaj legat živeće lik i delo Vere Cenić koja je ostavila dubok trag u istoriji grada, a pre svega u obrazovanju mladih generacija i kulturi", istakla je većnica Izabela Savić. Direktor vranjske biblioteke Zoran Najdić,  istakavši značaj Legata profesorke Vere Cenić, takođe se zahvalio njenim naslednicima što su svu njenu zaostavštinu poklonili biblioteci, a samim tim i gradu Vranju. „Legat sadrži 1.800 knjiga, monografija i publikacija, blizu 1.400 brojeva raznih časopisa, kao i lične predmete i kao takav predstavlja dragocenu zbirku za vranjsku Javnu biblioteku", istakao je Najdić. O legatima kao nezaobilaznim temeljima kulture jedne država i o Veri Cenić, kao jednoj od posebnih figura sa vranjske javne scene, govorio je dr Zoran Dimić. Posebno se osvrnuo na njene „Oglede o Bori Stankoviću", koji predstavljaju jedno sasvim drugačije čitanje dela i junaka najpoznatijeg Vranjanca, Bore Stankovića. Poseban pečat današnjem događaju dalo je izlaganje Sunčice Denić, dugogodišnje prijateljice porodice Cenić.

Kroz emotivno i nadahnuto kazivanje o Veri Cenić istakla je: „ Neka ova zaostavština u vidu legata Javnoj biblioteci „Bora Stanković" u Vranju donese veći broj čitalaca i zaljubljenika u književna dela Vere Cenić, zaljubljenike u mnoge tajne umetnosti i nauke, sa osobitom znatiželjom, što ostaje kao mogućnost da je svako od nas otkriva na svoj način". U ime porodice obratila se Jadranka Mitić. Ona je pročitala fragmente iz neobjavljene priče i dnevničkih beležaka pod nazivom „Ostaju daljine’’. „Ideja naše porodice je bila da svim ljubiteljima putovanja, pravih ili imaginarnih, učinimo dostupne sve ove knjige kako bi mogle kao i Veri Cenić da rasvetljavaju put, kao što je ona, naša tetka,čitajući ih, poput kandila obasjavala naše  živote. Zahvaljujemo se gospodinu Najdiću koji je prepoznao našu ideju i realizovao je i Aleksandri kroz čije ruke je svaka od ovih knjiga prošla’’, rekla je ona. Legat Vere Cenić zvanično je otvorila dr Dragana Milunović, zamenica upravnika i rukovodilac Sektora za bibliotečko – informacionu delatnost Narodne biblioteke Srbije. „

Činjenica je da smo se okupili ne samo zbog toga što je biblioteka dobila knjige koje su dragocene, već zbog toga što slavimo čoveka. Okupili smo se u slavu jedne žene koja je bila viđena u gradu, koja je iza sebe ostavila trag kao humanista i kao neko ko će u tom smislu nastaviti da živi i u biblioteci’’, naglasila je Dragana Milunović.

vranjenews.rs

Vera Cenić je rođena 26. novembra 1930. godine u Vranju, kao najstarija od četiri ćerke vranjske porodice Petković.

Magistrirala je i doktorirala na Filološkom fakultetu u Beogradu, na grupi za srpskohrvatski jezik i jugoslovensku književnost.

Kao profesor jezika i književnosti radila je trideset godina u osnovnoj i srednjoj školi, a poseban pečat ostavila na Pedagoškoj akademiji, današnjem Pedagoškom fakultetu u Vranju.

Generacije učenika i studenata Pedagoške akademije sa pijetetom pamte njene časove i danas nose u živom sećanju slikovito tumačenje književnih dela, trudeći se da u svom poslu primenjuju sličan metod.

Decenijama se bavila naučnim i književnim radom.

Eseje, oglede i studije, ponajviše o najpoznatijem Vranjancu, piscu Borisavu Stankoviću objavljivala je u mnogobrojnim listovima i časopisima.

Može se reći da je svojim angažmanom i delom kreirala osoben kulturni milje u Vranju, cenjen na širom prostoru srpskog nacionalnog bića.

Prof dr Vera Cenić bila je i prvi kustos - pedagog Muzej kuće Bore Stankovića u Vranju.

Napisala je "Vodić kroz muzej kuću Borisava Stankovića".

Urbana je legenda da je sačuvala piščevu rodnu kuću u Vranju od sigurnog, planiranog rušenja 1964. godine.

Književnica Slavica Goronja uvrstila ju je među deset najznačajnijih žena koje su ostavile pečat u srpskoj nacionalnoj baštini i predstavila u knjizi "Žene govore".

Godine 2013. dr Vera Cenić dobila je Specijalno javno priznanje grada Vranja "31. januar", za životno delo u nauci i književnom radu, 2017. Specijalnu povelju Pedagoškog fakulteta i mnoge druge nagrade.

Objavila je književnu studiju "Ogledi o Borisavu Stankoviću" (1988), knjige "Kanjec filjma" (1994), autobiografski roman o golootočkom iskustvu (pogledaj odlomak), "Retorika" (sa Sunčicom Denić) 1995, mnogobrojne eseje, oglede i tekstove o književnosti i Bori Stankoviću.

Posle 2013. godine, sa suprugom prim. dr Gradimirom Cenićem, čuvenim vranjskim hirurgom, doživela je poznu i zakasnelu sudsku rehabilitaciju po vlastitom zahtevu, a zbog neopravdanog suđenja i vremena provedenog na Golom otoku u vreme Rezolucije Informbiroa, u periodu 1950/51.
Pogledaj vesti o: Vranje

Nastavak na JuznaSrbija.info...