Izvor: Magyar Szó, 23.Avg.2014, 15:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Volite „Mađar so“!
Volite „Mađar so“! Magyar Szó online
2014. augusztus 23., 14:37
0
„Mađar so”, koji ove godine slavi sedam decenija svog postojanja, jedan je od dobitnika značajnog državnog priznanja Mađarske, nagrade za mađare van matice (Külhoni Magyarságért Díj).
Nagradu dodeljuje premijer Mađarske,a u obrazloženju iste se navodi da je za redakciju dnevnika na prvom mestu uvek bila čitalačka publika. „Mađar so” izveštava o važnim događanjima >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << iz sfere politike, kulture, sporta i ostalih dešavanja iz sveta i iz Srbije, ali je za redakciju veoma važno da mađarska zajednica gradova i sela iz Vojvodine nađe u listu tekstove koji govore o njoj samoj.
„Za nas je najbitnije da od intelektualaca, preko srednje klase,pa sve do jednostavnih ljudi svi nađu sebe u novinama. Važno nam je da u reportažama, intervjuima prikažemo sudbinu, borbe, probleme vojvođanskih mađara, da novine pripremamo za svakoga, da predstavljamo interese svakoga. Naša je misija da služimo vojvođanskim mađarskim čitaocima” – izjavila je glavna urednica Marta Varju, koja je u utorak u ime redakcije primila priznanje od vicepremijera Žolta Šemjena.
U intervjuu datom za list „Mađar so”, Marta Varju naglašava: prethodnik lista „Mađar so”, „Sabad Vajdašag”,bratski list „Slobodne Vojvodine” objavljene na srpskom jeziku, se prvi put pojavio 24. decembra 1944 godine. „Sabad Vajdašag” nije osnovan sa ciljem da služi vojvođanskim mađarima i da ih drži na okupu, da prikazuje njihove vrednosti, nego da se stanovništvo informiše o svemu što se na frontovima dešava, odnosno da bi novoustoličena vlast pridobila mađarsku zajednicu, a postojale su i asimilacione namere. Ime „Mađar so” list je dobio tek 27. septembra 1945. Godine, a na dodeli priznanja dobili smo i pohvale za ime lista i njegovu privlačnost. Zanimljivo je da je ideja za ime našeg dnevnika došla od jednog srpskog političara. Redakcija lista „Mađar so” se, čim su to političke prilike dozvolile, trudila da bude verna doslovnom značenju imena lista: mađarska reč. „Mađar so” ima misiju i slobodno mogu da kažem da većina novinara i urednika iz dana u dan priprema sva izdanja ovog lista sa velikom odanošću. Ovakva vrsta posla se i može raditi isključivo na sledeći način: služeći nacionalnoj zajednici mađara 24 časa dnevno, iako plate nisu na zavidnom nivou, a neretko, nažalost, i naše porodice trpe” – naglašava Marta Varju.
Glavna urednica nam je, podsećajući na same početke, ispričala anegdotu kako su četiri osnivača lista, Mihalj Majtenji, Laslo Gal, Endre Levai i prvi glavni urednik Žigmond Kek iz Subotice teretnim vozom putovali puna 24 sata, u sred zime u Novi Sad, gde su osnovali redakciju, a prvi broj lista je objavljen za katolički Božić. „Te četiri stranice lista su pripremali punih nedelju dana. Današnji tempo rada je ubitačno brz u poređenju sa tim vremenima. No, kada već pričamo o prošlosti, napomenimo i da je sredinom pedesetih godina prošlog veka redakcija osetila da treba da se približi čitaocima, koliko je to već partijska direktiva tada dozvoljavala, i saradnici su počeli da obilaze teren, dospevali su čak i do mesta gde ni novine nisu stizale, a gde su živeli mađari, i iz tih sela su naši novinari donosili veoma dobre reportaže i članke sa putovanja. Razvoj je od tada bio stalan, nezaustavljiv, a vrhunac je dostigao krajem šezdesetih i za vreme sedamdesetih godina prošlog veka”.
Marta Varju napominje da je sve što je u to vreme „Mađar so” objavio bilo važno i merodavno; članke iz tih novina su citirali dnevnici u matici, a pojedine tekstove su prevodili na više svetskih jezika. Tiraž je u sedamdesetim godinama dostizao 75 hiljada primeraka, čak je i Jugoslovenska narodna armija bila pretplatnik lista i novine slala u svaku kasarnu gde su služili vojnici mađarske nacionalnosti. „Tokom osamdesetih godina se u celoj državi osetila slobodnija atmosfera, pa je i „Mađar so” bio sve liberalniji. List je postajao sve bolji, naročito u drugoj polovini osamdesetih godina – ređali su se članci o stvarima koje su zanimale i širu javnost. „Mađar so” se od početka protivio Miloševićevom preuzimanju vlasti; redakcija se istrajno borila protiv miloševićevske diktature, dizala glas protiv bezumlja rata, protiv nasilne mobilizacije, protiv ugrožavanja manjinskih prava. „Mađar so” je bio jedan od malobrojnih opozicionih listova. Naša redakcija je bila prva koja je 1990-91 godine otvoreno pisala o zločinima počinjenim nad mađarskim stanovništvom 1944-45 godine: naši novinari su potražili rođake žrtava, očevice koji su svedočili o stradanjima, a sakupljali smo i važne dokumente o tim tragičnim vremenima. O golgoti vojvođanskih mađara koji su preživeli Goli otok, se prvi put pojavila serija reportaža u nedeljnom dodatku našeg lista „Hetvege”. Moramo pomenuti i rubriku „Pitanja naše sudbine” (Sorskérdéseink) u kojoj su vrsni intelektualci pisali o svom viđenju budućnosti zajednice vojvođanskih mađara i o tome šta bi trebalo učiniti da naša sudbina bude bolja.
Glavna urednica ne krije da se redakcija više puta morala boriti i za sam opstanak. „Kada smo za vreme vladavine Miloševića javno iznosili opozicione stavove, prvo su svake godine hteli da smene aktuelnog glavnog urednika, pretili nam sa svim i svačim i kada već nisu imali drugog oružja protiv nas, drastično su nam smanjili donaciju. U prvoj polovini devedesetih je postojala jedna jedina fabrika roto-papira, a nama nisu davali taj papir. Zbog toga je bilo perioda kada je „Mađar so” objavljivan na jednoj jedinoj stranici, a bilo je vremena kada je list izlazio dvaput nedeljno na smanjenom broju strana. Ali su čitaoci i u tim vremenima istrajavali, ostali su verni listu. Za vreme nasilne mobilizacije se dešavalo da članovi porodica mobilisanih nisu verovali nikome, samo onome što je objavio „Mađar so”. Obraćali su nam se, a mi smo obilazili teren, i pisali o svemu pošteno, otvoreno da bi pomogli onima koje je sustigla nesreća da budu mobilisani. Bili smo jedan od malobrojnih opozicionih listova, vlast nas je kažnjavala materijalno, ali je dozvoljavala da pišemo. Možda su mislili da će ovi članci biti neka vrsta ventila. U to vreme, kada su nam drastično smanjili donaciju,” Mađar so” bi pokleknuo da redakcija nije dobila pomoć od Mađarske: matica nam je dala i roto-papir i drugu pomoć. Posle promena 2000. godine smo se nadali da će sve krenuti boljim putem, jer novinari i urednici nikada nisu bili preplaćeni. Tokom dvehiljaditih godina nad nama je vrebala opasnost da će list biti privatizovan i da nećemo dobijati donaciju od države. Ali osnovan je Nacionalni savet mađara, koji je 2004. godine preuzeo osnivačka prava a mi smo na sreću, i dalje dobijali donaciju od pokrajine. Pre nekoliko nedelja, kada je u Skupštini Srbije na dnevnom redu bio set medijskih zakona, opet se povela reč o eventualnoj privatizaciji lista „Mađar so”. Veoma dobro znamo kakva sudbina očekuje manjinski list posle privatizacije. Na sreću, zahvaljujući našim mađarskim poslanicima, zakonom je utvrđeno da naš osnivač ostaje Nacionalni savet mađara i da ćemo i dalje dobijati donaciju” – naglašava glavna urednica.
O budućnosti Marta Varju kaže da veruje u štampane listove. „Živimo od prodaje štampanog lista, internet izdanje nas ne bi moglo održati. Naravno, moramo konstantno razvijati i internet izdanje, ali ne smemo dozvoliti da ove sadržaje čitaoci besplatno dobijaju, jer bismo time izgubili naš dnevni list. Čitaoci vole „Mađar so”, ubeđena sam da je nedeljom popodne u većini mađarskih porodica na stolu naš list. Ljudi imaju običaj da nedeljom pre podne odu u crkvu, posle se odmaraju kod kuće, kuva se ručak, a posle ručka se list deli po stranicama među članovima porodice… Zbog toga mislim da je bila velika greška spajanje subotnjeg i nedeljnog broja našeg lista sredinom dvehiljaditih godina, ali sada se više ne može natrag. Za nas je bitno da svako pronađe nešto za sebe u novinama jer će se onda list kupovati. Ako objavimo reportažu sa sela, taj će broj kupiti meštani tog sela. Ako se bavimo pitanjima važnim za stanovnike gradova, onda će i oni kupiti „Mađar so”. Zamolila bih svakoga da voli naš list, list koji postoji za zajednicu vojvođanskih mađara” – naglašava Marta Varju.
Glavna urednica dodaje da su predstavnike redakcije u Budimpešti primili jako lepo,da se videlo koliko se tamo voli i poštuje „Mađar so”. „Bilo je lepo videti da su sa našim listom upoznati ne samo vicepremijer Žolt Šemjen i državni sekretar Arpad Potapi, nego da su i ostali dobitnici nagrade, poput mađara iz Švedske čuli za nas. Inače, za sedam decenija izlaženja lista „Mađar so”, ovo je prva nagrada koju je redakcija dobila od matice. Smatram da je to zasluga celog kolektiva, dokaz da izvršavamo našu misiju” – zaključila je Marta Varju.
Értékelem a cikket:
0 - Tetszik a cikk 0 - Nem tetszik a cikk
