Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 30.Dec.2015, 05:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Najvažniji događaji u ekonomiji u Srbiji u 2015.

Donosimo listu od deset najvažnijih događaja u ekonomiji u Srbiji u 2015. godini, po izboru Novinske agencije Beta.

1. NOVI ARANŽMAN SRBIJE I MMF - Bord direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) odobrio je u februaru Srbiji trogodišnji aranžman iz predostrožnosti, u vrednosti od oko milijardu evra. Tokom godine obavljene su tri revizije tog aranžmana koje su dobile pozitivnu ocenu rukovodstva MMF-a. Po tom sporazumu Srbija je obavezna da sporovodi ekonomski program koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << obezbeđuje konsolidovanje javnih finansija, odnosno smanjenje budžetskog deficita i javnog duga, kao i reformu javnog sektora. Srbija je u poslednjih 15 godina imala tri sporazuma sa MMF-om: od 2001. do 2004. stend-baj aranžman i 2009. aranžman iz predostrožnosti. Poslednji aranžman Srbije i MMF-a sklopljen je krajem septembra 2011. godine, a zamrznut februara naredne godine, jer je budžet za 2012. odstupio od dogovorenog fiskalnog programa.

2. SRBIJA IZAŠLA IZ RECESIJE - U 2015. godini budžetski deficit države smanjen je za oko 2,4 odsto, na četiri procenta bruto domaćeg proizvoda (BDP) i Srbija je izašla iz recesije jer je rast BDP oko jedan odsto, a prošle godine je pad bio 1,8 odsto. Procene su da će tek 2016. rast BDP dostići pretkrizni nivo od oko dva odsto, ali to će i dalje biti najniži rast u zemljama centralno-istočne Evrope. Strane direktne investucije u Srbiji su 2015. povećene za 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu i iznosile su oko 1,5 milijardi evra, što je oko pet odsto BDP-a, odnosno trećina deficita tekućeg računa. Izvoz iz Srbije porastao je oko devet odsto, a uvoz za 2,3 odsto, tako da je pokrivenost uvoza izvozom dostigla 76 odsto, što je znato više nego prethodnih godina.

3. ŽELEZARA SMEDEREVO DOBILA NOVU UPRAVU - Vlada Srbije je u martu potpisala ugovor sa holandskom kompanijom HPK inženjering o upravljanju Železarom Smederevo nakon neuspešnog drugog tendera za prodaju te kompanije. To je prvi ugovor o ustupanju upravljanja stranoj kompaniji u državnom preduzeću, sa ciljem da se postignu dobri poslovni rezultati i kompanija pripremi za prodaju. Za Železaru je zainteresovana kompanija HBIS, najveća čeličana u Kini i druga u svetu, čije je rukovodstvo nekoliko puta ove godine posetilo fabriku. Železara je u vlasništvu države od januara 2012. godine kada je fabriku napustio američki Ju es stil jer je pravio gubitke. Železara zapošljava oko 5.000 ljudi, njeni proizvodni kapaciteti oko 2,2 miliona tona čelika godišnje a trenutno nisu ni upola ikorišćeni.

4. IZGRADNJA PRUGE BEOGRAD-BUDIMPEŠTA - U aprilu je potpisan prvi ugovor o izgradnji pruge Beograd-Budimpešta koji se odnosio na izradu prostornog plana za realizaciju tog projekta koji su decembra 2014. godine u Beogradu na Samitu Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope dogovorile Srbija, Mađarska i Kina. U novembru ove godine je u Kini na novom Samitu potpisan okvirni sporazum o tom trenutno najvećem projektu u regionu ukupne vrednosti 1,1 milijarda evra, a koji će delom biti finansiran kineskim kreditom. Radovi bi, kako je najavljeno trebalo da počnu u prvim mecima naredne godine i da traju dve godine, a vozovi bi se prugom od Beograda do Budimpešte kretali brzinom 200 kilometara na sat.

5. POČELA REALIZACIJA PROJEKTA BEOGRAD NA VODI - Ugovor o projektu Beograd na vodi, koji će biti realizovan u roku od 30 godina, krajem aprila potpisali su Vlada Srbije i kompanija Igl hils iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a radovi su počeli krajem septembra. Vrednost projekta je 3,5 milijardi evra, a prvoj fazi biće uzgrađene dve stambene kule. Projektom je predviđeno da se na površini od oko 177 hektara na desnoj obali Save izgradi više od milion kvadratnih metara stambenog prostora, oko 750.000 kvadrata poslovnog i komercijalnog prostora, više od 62.000 kvadrata javnih sadržaja kao što su vrtići, škole, ustanove kulture, socijalne i zdravstvene zaštite i oko 242.000 kvadrata novih zelenih površina. O tom projektu su podeljena mišljenja stručnjaka jer su zamerke da je inostrani investitor dobio povlašćene uslove, jer nije bilo tendera za izbog najpovoljnije ponude, a sporenja su i o tome da li država treba da izdvaja novac za projekat koji nije prioritetan. Odgovor vlasti je da će Beograd na vodi pokrenuti građevinsku industriju, dovesti nove inevstitore u Srbiju i turiste.

6. POVEĆANE PENZIJE I PLATE U JAVNOM SEKTORU - Vlada Srbije je odlučila da od januara 2016. godine budu povećane sve penzije za 1,25 odsto i plate dela zaposlenih u javnom sektoru za dva do četiri odsto. Penzije i plate su umanjenje od novembra 2014. godine i ta mera budžetske štednje, kakva nije primenjivana od promene režima u Srbiji, trebalo je da traje do kraja 2017. godine. U dogovoru sa Međunarodnim monetarnim fondom Vlada je prevremeno odmrzla te isplate jer je procenjeno da su u prvoj godini fiskalne konsolidacije postignuti dobri rezultati i da u budžetu ima novca da se bar simbolično povećaju prenzije i plate zaposlenih u zdravstvu, prosveti, policiji, a da u državnoj administraciji ostanu iste zarade, kao i funkcionerima. Takođe, zaposleni u prosveti su dobili jednokratnu isplatu od 7.000 dinara.

7. SRBIJA NAPREDOVALA NA LISTI SVETSKE BANKE - Svetska banka je krajem oktobra objavila Duing biznis listu na kojoj se rangiranjem 189 zemalja po uslovima poslovanja Srbija našla na 59. poziciji, što je za 32 mesta bolje nego u 2014. godini. Ipak, Srbija se, iako je najviše napredovala od svih rangiranih zemalja, realno pomerila unapred za devet mesta jer je promenjen način ocenjivanja. Napredovanje na toj listi je uglavnom rezultat primene novih propisa o planiranju i izgradnji, što su odavno tražili investitori, kao i lakoće plaćanja poreza.

8. POVEĆAN KREDITNI REJTING SRBIJE - Agencija Fič (Fitch Ratings) popravila je u decembru ocenu kreditnog rejtinga Srbije za dugoročno zaduživanje u domaćoj i stranoj valuti sa stabilnog na pozitivan, na nivou B plus. Popravljanju izgleda za poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije doprineli su, pre svega, brži privredni rast od očekivanog, dosledno sprovođenje plana fiskalne konsolidacije i smanjenje deficita platnog bilansa. Rejting agencija Fič je revidirala projekciju rasta BDP-a Srbije za 2015. naviše, sa nule na 0,7 odsto, dok se u 2016. očekuje rast od 1,7 odsto. Takva procena posledica je bržeg rasta investicija i manjeg pada potrošnje.

9. ZAVRŠETAK PRIVATIZACIJE DRUŠTVENE IMOVINE - U 2015. godini u Srbiji će posle više od dve decenije biti okončana privatizacija društvene imovine. Firme za koje do kraja decembra ne bude raspisan tender za prodaju ići će u stečaj, a za 17 preduzeća u restrukturiranju koja su od strateškog značaja rok za privatizaciju je kraj maja. Privatizacija u Srbiji je tako dugo trajala jer su prvo prodata najbolja preduzeća i najvažniji kriterijum je bio ponuđena cena, pa je raskinut veliki broj kupoprodajnih ugovora i postupak je ponavljan u nekim slučajevima i više puta, a za lošije firme nije bilo zainteresovanih kupaca. Agencija za privatizaciju, osnovana 2001. godine, biće ugašena 1. februara 2016. godine, a započete postupke prodaje preduzeća okončaće Ministarstvo privrede.

10. DRUGA NEUSPEŠNA PRODAJA TELEKOMA - Pokušaj prodaje Telekoma Srbije u decembru ove godine neuspešno je završen, drugi put za poslednjih pet godina, jer ni najveća ponuđena cena za 58 odsto kapitala te kompanije nije zadovoljila Vladu Srbije. Na tender je stiglo šest obavezujućih ponuda, uglavnom investicionih fondova. Ovoga puta nije saopšteno koliko je iznosila najbolja cena, ali je rečeno da bi, da je bila za 100 do 200 miliona veća, Telekom verovatno bio prodat. Na prethodnom tenderu, 2011. godine, na prodaju je nuđeno 51 odsto akcija Telekoma, a jedini ponuđač, austrijski Telekom je nudio 1,1 milijardu evra. Procene su da Telekom trenutno vredi oko 2,3 milijarde evra. Privatizacioni savetnik Telekoma bila je francuska kompanija Lazard koja je dobila naknadu od 683.000 dolara, a ugovorila je proviziju od 0,3 odsto od visine transakcije. Ako je, kako se spekuliše u javnosti, za kupovinu 58 odsto udela u Telekomu ponuđeno 1,3 milijarde evra to bi značilo da bi provizija iznosila oko 3,9 miliona evra.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Radio Televizija Vojvodine: Skandali i uspesi u svetskom sportu 2015.