Događaji koji su obeležili 2015. godinu

1. MIGRANTSKA KRIZA PRODRMALA EU

Evropu je 2015. pogodila migrantska kriza nezabeleženih razmera, s očekivanih milion izbeglica koje teže bogatim zapadnim zemljama, dok u EU nema ni naznaka o efikasnom rešenju tog pitanja. Prema podacima Međunarodne organizacije za migracije, bežeći od rata ili siromaštva u Evropu je od januara do novembra došlo 920.000 izbeglica, u poređenju sa 280.000 zabeleženih u celoj 2014. Pojačani priliv izbeglica posebno se beleži od proleća, a nisu ga zaustavile ni pojačane granične kontrole, patrole i ograde.

Deo zemalja poput Mađarske i zemalja srednje Evrope protivi se obavezujućim kvotama, dok pobornici podele odgovornosti unutar EU poput Nemačke i Austrije pozivaju na odgovornost i čak prete smanjenjem EU fondova. Migrantska kriza je pokrenula i pitanje efikasnosti postojećih propisa o azilu u EU, a u jednom trenutku je dovela u pitanje i funkcionisanje šengenskog sistema slobode kretanja, ali je ponovno uvođenje kontrole na unutrašnjim granicama u Uniji kao privremeno rešenje ipak odbačeno.

2. TERORISTIČKI NAPADI U PARIZU

Uspon Islamske države, koja kontroliše velike delove Sirije i Iraka, zahvatio je ove godine i samu Evropu, pošto su islamski teroristi izveli dva velika napada u Parizu. Prvi se dogodio 7. januara kada su braća Said i Šerif Kuaši, povezani s ekstremistima, upali u redakciju satiričnog lista Šarli ebdo i ubili 12 osoba, među kojima su bili poznati novinari i karikaturisti.

Drugi, još veći napad, dogodio se 13. novembra. U nekoliko skoro simultanih napada ubijeno je 130 osoba a više od 350 ljudi je povređeno. Napadači koji su izvršili samoubistvo ili su ubijeni u policijskoj akciji, bili su povezani sa sunitskom ekstremističkom organizacijom Islamska država. Francuski predsednik Fransoa Oland zatražio je veću pomoć u borbi protiv terorizma i uveo je vanredno stanje u Francuskoj, što je veoma retka mera za tu zemlju. Svet je izrazio solidarnost s Francuskom natpisima "Ja sam Šarli" ( Je suis Charlie ) i "Ja sam Pariz" ( Je suis Paris ).

3. TURSKO OBARANJE RUSKOG AVIONA

Angažovanjem Rusije rat u Siriji koji traje četiri i po godine ušao je u novu fazu što se na najdramatičniji način pokazalo 24. novembra, kada su turske vazdušne snage oborile ruski avion "Su-24" za koji su navele da je narušio vazdušni prostor Turske. Time su potvrđene bojazni da bi kampanja, za koju Moskva navodi da je usmerena protiv islamskih ekstremista u Siriji, mogla na neki način doći u sukob s operacijama međunarodne koalicije koju predvode SAD.

Dok je u tenzijama između Rusije i Zapada došlo do izvesnog popuštanja kada je reč o Siriji, odnosi Ankare i Moskve su se urušili. Rusija tvrdi da avion njenih snaga nije narušio turske granice i zahteva izvinjenje i naknadu štete od Turske, što Anakara kategorično odbija. Do napretka u odnosima nije došlo ni na sastanku ministara spoljnih poslova Turske i Rusije na ministarskom sastanku OEBS-a u Beogradu. Pogoršanje diplomatskih odnosa prati i pad u ekonomskim vezama, što ima posledice i mimo te dve zemlje - Rusija je, između ostalog, prekinula projekat gasovoda Turski tok.

4. GLOBALNI SPORAZUM O KLIMATSKIM PROMENAMA

Predstavnici 195 zemalja usvojili su 12. decembra u Parizu globalni sporazum o klimi u cilju održavanja globalnog zagrevanja na ispod dva stepena, odnosno do 1,5 stepeni Celzijusa, kako su zatražile zemlje koje su najviše pogođene klimatskim promenama. Cilj sporazuma, postignutog posle četiri godine pregovaranja, predviđa i pomoć zemljama u razvoju koje bi trebalo da iznosi oko 100 milijardi dolara godišnje počev od 2020. godine, kada sporazum stupa na snagu.

Sporazum bi trebalo povoljno da utiče na preorijentisanje svetske privrede na druge izvore energije koje nisu fosilne, kao što ugalj, gas ili nafta, koje dominiraju kao energenti u celom svetu. Zemlje treba da smanje emisiju štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte, kao jedan od uzročnika globalnog zagrevanja. Revizija emisije tih gasova će se sprovoditi svakih pet godina, počev od 2025. UN su dva dana posle usvajanja sporazuma zatražile da sporazum o klimi bude potpisan u sedištu svetske organizacije na Dan planete Zemlje, 22. aprila 2016. godine.

5. NUKLEARNI SPORAZUM IRANA I ŠEST VELIKIH SILA

Iran i svetske sile okupljene u Grupi 5+1 - SAD, Francuska, Rusija, Kina, Velika Britanija i Nemačka, posle nekoliko meseci intenzivnih pregovora, postigli su 14. jula u Beču istorijski sporazum o iranskom nuklearnom programu. Sporazumom je ograničen nuklearni program Irana kako ne bi bio u mogućnosti da napravi atomsku bombu a zauzvrat je predviđeno ukidanje ekonomskih sankcija Teheranu. Iranski nuklearni sporazum koji će dozvoliti zemlji da izađe iz političke, diplomatske i ekonomske izolacije, pozdravio je veliki deo međunarodne zajednice, osim Izraela koji i dalje Iran smatra pretnjom.

Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) zatvorila je 15. decembra 12 godina dugu istragu iranskog nuklearnog programa. IAEA je zaključila da je Iran sprovodio istraživanja povezana s nuklearnim oružjem do 2003. i u manjoj meri do 2009, ali od tada nije pronašla dokaze o tome. Iran je od početka pregovora negirao da je u tajnosti sprovodio program nuklearnog naoružanja, insistirajući da taj program ima samo mirnodopske svrhe.

6. GREGZIT

Dužnička kriza koja drma Grčku već šest godina, ove godine je ozbiljno potresla i Evropsku uniju. Radikalna levičarska partija Siriza Aleksisa Ciprasa, koji je obećao da će ukinuti mere štednje na osnovu kojih je Grčka dobila dva paketa pomoći, došla je na vlast početkom godine. U pregovorima s evropskim kreditorima oko produženja pomoći ministar finansija Janis Varufakis uporno je odbijao da popusti pred njihovim zahtevima, koje je prevashodno predstavljao nemački ministar finansija Volfgang Šojble. Mučni razgovori ušli su u dramatičnu završnicu krajem juna, kada je izgledalo da je Grčka na ivici bankrota i izbacivanja iz evrozone.

Kasno uveče 26. juna, Cipras je objavio da prekida pregovore i da raspisuje referendum o uslovima koje su ponudili kreditori. Uvedena je kontrola kaptiala s mogućnošću da se dnevno iz banaka povuče najviše 60 evra, dok je berza u Atini bila zatvorena. Na referendumu 5. jula birači su ubedljivom većinom odbacili uslove, što je izazvalo strmoglav pad na svetskim berzama. Cipras je, međutim, opet napravio preokret - smenio je Varufakisa i nastavio pregovore s kreditorima. Dogovor je zaključen u avgustu, posle čega su, zbog pobune u redovima Sirize, u septembru održani novi izbori na kojima je opet trijumfovala Ciprasova Siriza.

7. BREGZIT

Ubedljivom pobedom konzervativaca u Velikoj Britaniji 7. maja, na dnevni red je stavljeno i članstvo te zemlje u Evropskoj uniji, takozvani Bregzit ( Brexit ). Posle konstituisanja vlade premijera Dejvida Kamerona, parlament je krajem maja usvojio zakon o referendumu o članstvu koji treba da bude održan do kraja 2017. Kameron kaže da želi da Velika Britanija ostane u Evropskoj uniji, ali zauzvrat traži temeljne reforme kojim bi se održao suverenitet članica. London traži da se čuvaju interesi zemalja koje ne koriste evro i koji neće još čvršću uniju, da se omogući veća ekonomska konkuretnost i da se ograniče socijalna davanja za migrante iz drugih članica EU.

Kameron je posle samita EU u decembru izrazio optimizam da će biti dogovora o reformama koje će omogućiti ostanak zemlje u EU, mada su njegovi zahtevi naišli na mlak ili čak negativan prijem. Neki evropski zvaničnici su britanske zahteve ocenili kao neprihvatljive i diskriminatorske, dok je nemačka kancelarka Angela Merkel rekla da želi da Velika Britanija ostane u EU, ali da se ne može razgovarati o elementarnim evropskim tekovinama kao što je sloboda kretanja.

8. PRIMIRJE U UKRAJINI

Sukobi u Ukrajini, koji su izbili u aprilu 2014, ove godine su se smirili posle više diplomatskih inicijativa, ali su odnosi Zapada i Rusije i dalje zategnuti. Primirje na istoku Ukrajine gde su se vodile borbe proruskih pobunjenika i ukrajinskih snaga, stupilo je na snagu 15. februara, posle potpisivanja sporazuma u glavnom gradu Belorusije. Sporazum je postignut 12. februara posle 16 sati maratonskih pregovora francuskog predsednika Fransoaa Olanda, nemačke kancelarke Angele Merkel s predsednicima Rusije i Ukrajine Vladimirom Putinom i Petrom Porošenkom.

Primirje je u početku prekršeno brojnim incidentima, ali se od 1. septembra uglavnom poštuje. Sporazum iz Minska predviđa povlačenje teškog naoružanja s prve linije fronta uz nadgledanje posmatrača iz Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju ( OEBS ). Sporazum predviđa i reforme u Ukrajini koje daju veću autonomiju za područja na istoku Ukrajine pod kontrolom proruskih pobunjenika. U tom sukobu, poginulo je više od 8.000 ljudi. Rusija, protiv koje su SAD i zapadne zemlje uvele sankcije zbog ukrajinske krize, od 1. januara će suspendovati sporazum o slobodnoj trgovini s Ukrajinom jer stupa na snagu zona slobodne trgovine između Ukrajine i EU.

9. SAD-KUBA

Posle više od 50 godina Amerikanci mogu legalno da puše čuvene kubanske cigare, dok Kubanci imaju priluku da koriste američke kompjutere. Posle najave predsednika SAD i Kube, Baraka Obame i Raula Kastra, u decembru prošle godine da će dva hladnoratovska rivala obnoviti odnose posle 50 godina prekida, Havana i Vašington su u jauanuru počeli pregovore o normalizaciji odnosa.

Odmah posle prvih kontakata na visokom diplomatskom nivou, u SAD su ublažena ograničenja za putovanja Amerikanaca na Kubu, dozvoljen je ograničen uvoz kubanskih cigara i ruma u SAD, kao i američkih kompjutera i telekomunikacione opreme na Kubu. Američka vlada je Kubu uklonila s liste "sponzora terorizma", što je bila jedna od najvećih prepreka za puno obnavljanje diplomatskih odnosa. Ambasade dve zemlje u Havani i Vašingtonu su ponovo otvorene u julu, čemu su prisustvovali i šefovi diplomatija dve zemlje.

10. SASTANAK LIDERA KINE I TAJVANA POSLE 66 GODINA

Predsednici Kine i Tajvana sastali su se prvi put otkako se 1949, tokom kineskog građanskog rata, Tajvan odvojio od Kine. Na sastanku na neutralnoj teritoriji, u Singapuru, 7. novembra Si Đinping i Ma Jing-jeo rukovali su se uz osmeh, a njihov susret ocenjen je kao istorijski iako nije potpisan nijedan novi sporazum niti je bilo zajedničkog saopštenja.

Zbog odbijanja Kine da prizna suverenitet Tajvana tokom susreta nisu bile istaknute nacionalne zastave, dvojica lidera međusobno su se oslovljavali s "gospodine", umesto "predsedniče" a posle sastanka održane su odvojene konferencije za novinare. Postepeno približavanje Kine i Tajvana počelo je 90-ih, ali su rezultati postali vidljiviji dolaskom na vlast tajvanskog predsednika Ma Jing-jea 2008, od kada su uvedeni direktni letovi i potpisano više od 20 sporazuma.