Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 18.Nov.2016, 08:12   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Izložba o Tinu Ujeviću u Biblioteci Matice srpske

Povodom obeležavanja 125 godina od rođenja književnika Augustina Tina Ujevića (1891-1955), Biblioteka Matice srpske priredila je elektronsku izložbu građe iz svojih zbirki.

Postavka, koju čini izbor Ujevićevih dela i literature o njemu, može se pogledati od 18. novembra do 31. decembra u javnom katalogu Biblioteke.

Autorke izložbe su Marija Sudar i Dragana Obradović, urednik Selimir Radulović.

Pesnik, esejist, književni kritičar, polemičar i >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << prevodilac Augustin Tin Ujević rodio se 5. jula 1891. godine u Vrgovcu.

Detinjstvo je proveo u Imotskom i Makarskoj, a gimnaziju je završio u Splitu.

Poeziju je počeo da piše još kao trinaestogodišnjak.

Studirao je filozofiju u Zagrebu i Beogradu, zatim u Parizu gde je i živeo od 1913. do 1919. godine.

Potom se vraća u Zagreb da bi već 1920. otišao za Beograd, gde je sa povremenim prekidima, živeo sve do 1929. godine.

Od 1930. do 1937. živeo je u Sarajevu, pa u Splitu i konačno se 1940. nastanio u Zagrebu, gde je živeo i stvarao sve do smrti 12. novembra 1955. Sahranjen je na Mirogoju.

Zapamćen je i najviše poznat po svom lirskom opusu, a veliki deo njegovog stvaralaštva objavljen je posthumno.

Među Ujevićevim najpoznatijim delima su zbirke poezije "Lelek sebra" (1920), "Kolajna" (1926), "Auto na korzu" (1932), "Ojađeno zvono" (1933), "Žedan kamen na studencu" (1955), "Rukovet" (1950).

Objavio je i knjige "Ljudi na vratima gostionice" (1938), "Skalpel kaosa" (1938), "Sabrana đela u XVII knjiga" (1963-1967).

Prevodio je sa nemačkog, ruskog, francuskog, engleskog jezika, a posebno su poznati njegovi prevodi Verlena, Gi de Mopasana, Edgara Alana Poa.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...