Izvor: RTS, 25.Jun.2015, 16:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zehofer: Vizni sistem sa Srbijom zbog azilanata
Šef bavarske vlade i Hrišćansko-socijalne unije Horst Zehofer upozorio je na ekstremno visoke zloupotrebe prava na azil koje čine građani balkanskih država i ukazao da je zato potreban vizni režim, između ostalog, i sa Srbijom.
Horst Zehofer je istakao da je Nemačkoj potrebno uvođenje vizne obaveze za Srbe, Crnogorce, Makedonce, Bosance >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i Albance, i dodao da bi Komisija Evropske unije, "koja se tako intenzivno brine o planovima za uvođenje putarina, mogla da se u istoj meri pobrine i za zaštitu evropskih granica" piše list Minhner merkur, a prenosi Tanjug.
Zehofer je rekao da bi se povratak odbijenih azilanata morao intenzivnije sprovoditi i da bi u Nemačkoj, najkasnije do septembra, više balkanskih zemalja trebalo da bude proglašeno zemljama sigurnog porekla.
Šef bavarske vlade je, pri tom, naglasio, da se uvek zalaže za solidarnost i humanost.
"Mi moramo, međutim, ovde praviti razliku između ljudi kojima je stvarno potrebna zaštita, kao na primer onih iz Sirije i onih, koji kod nas nemaju nikakvu perpektivu ostanka, pošto su došli iz zemalja u kojima nema osnova za bežanje, kao na primer, iz balkanskih država", objasnio je Zehofer.
Komentarišući raspoloženje Bavaraca prema azilantima i izbeglicama, Zehofer je rekao da je već mesecima postojao jedan neverovatan talas spremnosti da se pomogne, ali da se situacija promenila i to, upravo, zbog balkanskih zemalja.
"Stalno rastući broj podnosilaca zahteva za azil, od kojih su mnogi bez šanse da ostanu, dovela je do preopterećenja u mnogim mestima.U gradovima kao što su Pasau i Rozenhajm dolaze ljudi bez prestanka, pa i maloletna deca bez pratnje. Bavarska je zbog svog geografskog položaja izuzetno na udaru, rekao je Zehofer.
Kritikovao je šefa države Joahima Gauka koji je u jednom predsedničkom govoru pozvao Nemce na više otovrenosti prema izbeglima i podsetio da je Nemačka posle rata primila mnoge proterane.
"Znam iz mnogih razgovora sa savezima proteranih da oni takva poređenja ne slušaju rado. Sada se radi o ogromnim zloupotrebama. Smatram neprimerenom tu diskusiju", rekao je šef Hrišćansko-socijalne unije (SCU), "sestrinske partije" pannemačke Hrišćansko-demokratske unije koju vodi kancelarka Angela Merkel.
Dok je po pitanju azilanata Zehofer kritikovao Gauka, dotle je pohvalio Merkelovu da je situaciju ozbiljno shvatila i, na opasku novinara, da ona o tome nikada ne govori, rekao da to ne znači da je nije shvatila.
"Ona radi sa nama u pravom smeru", rekao je šef CSU o Merkelovoj i azilantima.
Zehofer nije prvi nemački političar koji je zahtevao preispitivanje bezviznog režima sa Srbijom zbog velikog broja lažnih azilanata koji opterećuju nemački budžet i još pre pet godina su se čuli takvi zahtevi, kada su, uglavnom Romi, iz Srbije i Makednije u ogromnom brju dolazili, tražeći azil.
Nemačka štampa je tada pisala da su neki podnosioci zahteva za azil iz Srbije i Makedonije, koji su odbijeni, govorili vlastima da su oni dovedeni u Nemačku kao putničke grupe, u autobusima, da bi se dokopali novca iz državnog programa za pomoć.
Početkom ove godine su, međutim, građani Kosmeta, u jednoj lavini azilanata koja je dolazila organizovano u Nemačku, izazvali velike političke diskusije.
Iz nemačke pokrajine Hesen, centra bankarske i finansijske moći, rečeno je da biše ne žele da primaju azilante sa Kosmeta i Albanije raspoređujući ih po opštinama i zahtevano je da se azilantski postupak u njihovim slučajevima tako ubrza, da se ti ljudi, što je moguće pre, vrate svojim kućama.
Hesen Štefan Gritner, ministar za socijalnu politiku, je u jednoj deklaraciji zahtevao brži povratak azilanata.
I Gritner je, kao Zehofer, svoj zahtev obrazložio stavom da pokrajina mora pri raspodeli diferencirati azilanate, kako se komune ne bi preopteretile.
"Raspodela azilanata po komunama ima smisla samo onda, ako podnosilac zahteva za azil ima perspektivu ostanka", rekao je Gritner i dodao da azilanti sa Kosmeta i iz Albanije nemaju praktično nikakve šanse da im se prizna status azilanta.
Gritner je naglasio da visoki broj azilanata sa Kosmeta i iz Albanije teško opterećuje lagere za prihvat i da je Hesen, zbog svoje geografske pozicije primio ogroman broj azilanata.
Od januara do aprila ove godine čak 60.000 ljudi sa Kosmeta i Albanije došlo je u Nemačku.
Nemačka statistika pokazuje da je među deset zemalja odakle stiže najviše zahteva za azil čak pet sa Balkana - Albanija, Srbija, Kosmet, Makedonija i BiH.
Srbija je prošle godine u Nemačkoj proglašena sigurnom zemljom, odnosno, zemljom sigurnog porekla, što znači da su zahtevi za azil njenih građana u principu neosnovani, ali se pojedinačno mogu potvrditi.
Pored Srbije, takvim zemljama proglašene su i Makedonija i BiH, čime se potvrđuje da u sve te tri balkanske zemlje nema ni političkog mučenja, ni progona, ni zlostavljanja političkih neistomišljenika, pa time ni osnovnih razloga za podnošenjem zahteva za azil.
