Izvor: Blic, 30.Dec.2008, 21:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zapadni Balkan prioritet za Prag
Češka će insistirati na razvoju
„istočnog partnerstva”: Topolanek
„Dobijanje statusa kandidata za pristupanje Evropskoj uniji tokom 2009. godine i ukidanje viza za građane Srbije koji putuju u države članice šengenskog sporazuma zavisi od spremnosti Srbije - Beograd mora da ispuni iste kriterijume kao i svi drugi. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je dokaz da je Srbija sposobna da to >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << učini i da će u to uspeti da uveri i države članice EU”, kazao je u novogodišnjem intervjuu za „Blic” Mirek Topolanek, premijer Češke, države koja 1. januara 2009. godine od Francuske preuzima predsedavanje EU. Topolanek navodi da „kada govorimo o viznom režimu, pre svega je neophodno da se ispune bezbednosni standardi koji su povezani sa kvalitetom izrade putnih isprava, zaštitom spoljnih granica države i policijskom saradnjom sa susednim zemljama”.
Koji će biti prioriteti češkog predsedavanja i koji su vaši konkretni planovi u vezi sa Zapadnim Balkanom?
Slogan češkog predsedavanja koji glasi „Evropa bez prepreka” odražava četiri osnovne slobode: slobodno kretanje roba, kapitala, radnika i usluga. Glavni prioriteti češkog predsedavanja mogu da se sumiraju na tri oblasti - ekonomiju, energiju i spoljne odnose. Zahvaljujući dogovoru o klimatsko-energetskom paketu, planu za izlazak iz ekonomske krize i zajedničkoj spoljnoj politici, postignutom na poslednjem EU samitu održanom 11. i 12. decembra u Briselu, omogućeno nam je da tokom predsedavanja nastavimo u smeru ispunjavanja ovih prioriteta. Tu je i razvoj takozvanog „istočnog partnerstva”, sa naglaskom na nastavak integracije Zapadnog Balkana u EU. Zapadni Balkan je zbog svoje geografske i istorijske pozicije prirodni prioritet češkog predsedavanja Unijom: želimo, pre svega, da nastavimo pristupne pregovore sa Hrvatskom, ali ćemo podržati nastavak integracije i drugih država iz regiona.
Ukoliko Srbija ne postane kandidat za EU tokom 2009. i njenim građanima i dalje budu potrebne šengenske vize, koji su drugi koraci u našoj EU integraciji koje bismo mogli da očekujemo od Brisela i Praga tokom vašeg predsedavanja?
Češka je spremna da podrži kako političke tako i ekonomske veze EU sa Srbijom, a sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je dobra baza za to. Za EU je bitno da se održi dostignuti stepen saradnje i u osetljivim oblastima, poput saradnje sa Haškim tribunalom.
Vaclav Klaus, predsednika Češke, nedavno je najavio da ne planira da dozvoli da se tokom češkog predsedavanja zastava EU vijori na njegovoj rezidenciji u Praškom zamku. Hoće li vaša vlada biti u stanju da u narednih šest meseci uspešno balansira između evroskeptičnih pozicija predsednika Klausa i odgovornosti koju imate prema EU partnerima?
Svaka institucija ima pravo da odabere da li će pored češke zastave istaći i neku drugu - zahvaljujući ovom slobodnom izboru možete na nekim našim institucijama da vidite, na primer, zastavu Tibeta i ja poštujem to pravo. Ja takođe poštujem pravo svakog predsednika suverene države da iskaže svoja mišljenja i stavove. Smatram da svi treba da se ponašamo u skladu sa Volterovom izrekom „Ne slažem se sa onim što govorite, ali ću se do smrti boriti za vaše pravo da to kažete”. Što se tiče uloge Vaclava Klausa, uveren sam da će uspešno ispuniti obaveze koje će kao predsednik Češke imati tokom našeg predsedavanja Unijom, uključujući i vođenje sastanaka EU na najvišem nivou. Mandat za sam čin predsedavanja u isključivoj je nadležnosti češke vlade.
Vaša zemlja je odlučila da prizna Kosovo nakon dugog perioda diskusija, pri čemu se predsednik Klaus žestoko protivio tom potezu i na kraju izjavio da ga je stid zbog priznanja. Socijaldemokratski ministri iz vaše vlade glasali su protiv odluke o priznanju Kosova, a češki komunisti su je uporedili sa „Minhenskom izdajom” iz 1938. godine. Smatrate li da je Češka imala neki drugi izbor osim priznanja i kako vidite situaciju na Kosovu danas?
Naravno, Češka je imala opciju da ne prizna Kosovu, ali je na kraju - nakon dugog vaganja - odlučila da to ipak učini zbog stabilnosti u regionu. Iz istog razloga su se i druge države članice EU odlučile na taj korak i sada za Kosovo važe ista pravila kao za sve druge zemlje. Uostalom, to potvrđuje i evropska misija Euleks, koja je na početku bile suočena sa velikim problemima i koju tokom češkog predsedavanja želimo da učinimo maksimalno efikasnom.
Nakon izjave Dmitrija Medvedeva, ruskog predsednika, da Rusija planira postavljanje raketa u Kaliljingradu, Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, pozvao je da se iznova razmisli o tom projektu i o sličnom koji SAD žele da sprovedu u Poljskoj i Češkoj. Hoće li se nastaviti pripreme za postavljanje američkog radarskog sistema u vašoj zemlji?
Pristup Moskve i upozorenja o njihovoj reakciji koja bi uključila postavljanje raketa u Kaliljingradu usmerenih ka Češkoj i Poljskoj smatram neopravdanom pretnjom. Administracija Baraka Obame, novoizabranog predsednika SAD, već je izrazila nameru da obezbedi maksimalnu efikasnost antiraketnog radara i to je nešto što je u našem interesu. Na poslednjem EU samitu u Briselu sve države članice Unije složile su se da globalne pretnje otkrivene 2003. godine postoje i dalje, a da su se pojavili i novi rizici. Pored nas, još 21 država članica EU je i članica NATO, a u NATO je još pre nekoliko godina dogovoreno da se načini antiraketni štit nad Evropom.
Još je rano za evro
Slovačka će uvesti evro kao svoju zvaničnu valutu od 1. januara 2009. godine. Kada predviđate da će to učiniti Češka i šta bi bile prednosti, a šta eventualne negativne posledice takve odluke?
U ovom trenutku nema nijednog značajnijeg ekonomiste u Češkoj koji bi pozvao na ubrzanje prihvatanja jedinstvene evropske valute. Češka će ispuniti kriterijume Pakta za stabilnost i razvoj EU, ali trenutno ne vidim nijedan razlog zbog kojeg bi Češka trebalo da žuri u prihvatanju evra. Zbog toga ne razmatramo ni pozitivne ni negativne strane takvog poteza.
