Izvor: Politika, 18.Okt.2012, 12:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vizni režim kao moneta za potkusurivanje
Austrijska ministarka policije predlaže suspenziju bezviznog režima Srbiji, Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i BiH
Austrijska ministarka unutrašnjih poslova Johana Mikl-Lajtner podržala je inicijativu za privremeno uvođenje viznog režima – u trajanju od najmanje šest a maksimalno petnaest meseci – zemljama iz kojih dolaze „lažni” azilanti, prenose austrijski mediji.
Dramatičnim apelom „Kraj sa slobodnim (bezviznim) režimom za balkanske zemlje”, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji je preneo bečki dnevnik „Kurir”, Mikl-Lajtnerova se pridružila Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji, Holandiji, Švedskoj i Luksemburgu – članicama EU koje traže da Evropski parlament što pre usvoji takozvanu zaštitnu (viznu) klauzulu, koja će državama Šengenskog sporazuma omogućiti da zatvore granice za određene grupe ili građane određenih zemalja.
Za razliku od pet inicijatora koji u svom pismu Evropskoj komisiji ne imenuju zemlje koje bi eventualno mogle doći pod udar ovog propisa, austrijska ministarka predlaže suspenziju bezviznog režima najpre Srbiji, a potom ostalim zemljama u okruženju –Makedoniji, Albaniji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini.
Prema podacima za 2011. godinu, u Austriji je bilo oko 14.500 azilanata, a svega 192 osobe sa srpskim pasošem zatražilo je azil. Za razliku od Nemačke, u Austriji se ni ove godine situacija nije bitnije promenila, posebno, ako je reč o „ekonomskim azilantima”.
Preke potrebe za istup austrijske ministarke, izvesno, nije bilo, tako da se nameće pitanje šta ju je navelo da nadmaši resorne kolege iz EU, ako se zna da su problemi sa azilantima u alpskoj republici manji nego u nekim drugim državama EU.
Kritičari tvrde da je ministarka svojim istupom pokušala da stekne „jevtine poene” u domaćoj javnosti, pride, da prinudi austrijske (socijaldemokratske) poslanike u Evropskom parlamentu da se odreknu najavljenog otpora i da glasaju za ratifikaciju budućeg dogovora o „zaštitnoj klauzuli”.
Sa druge strane, navodno, Mikl-Lajtnerova je pokušala da opravda nepravilnosti u ophođenju države prema azilantima, koje su učestali predmet kritike Evropskog suda za ljudska prava.
Austrija je nadaleko poznata po strogom postupku (ne)odobravanja azila i po lošem tretmanu onih koji su u Alpima našli privremeno utočište. U periodu od postavljanja zahteva za azil do rešenja, azilanti u Austriji su, praktično, internirani u poluzatvorenim smeštajima, a uz ishranu i prenoćište dodeljuje im se mesečni džeparac od četrdesetak evra.
Svakodnevicu azilanata u Austriji dočarava slučaj nedavno zatvorenog doma za izbeglice na visoravni Saualm, u pokrajini Koruška. „Dobrovoljni” ostanak štićenika unutar kampa kontrolisala je do zuba naoružana privatna garda. U alpskim zimama nije funkcionisalo grejanje, ishrana je bila oskudna, delimično sumnjivog higijenskog kvaliteta.
Novac iz pokrajinskih subvencija namenjen azilantima dospeo je u privatne džepove vlasnika izbegličkog doma i lokalnih političara. Javno tužilaštvo u Klagenfurtu pokrenulo je, tim povodom, istragu protiv pokrajinskog poglavara Koruške Gerharda Derflera – zbog zloupotrebe službenog položaja i sumnje u umešanost u korupciju.
Sa druge strane, Austrija je u minulih desetak godina redovno bila u središtu kritike zbog tretmana izbeglica – u nekoliko slučajeva i zbog proterivanja iz zemlje sa smrtnim ishodom. Amnesti internešenel je, zbog toga, optužio Beč za „institucionalni rasizam”. Žrtve bezbednosnih organa redovno su bile izbeglice afričkog porekla ili državljani sa Balkana.
Nedavno je Evropski sud za ljudska prava osudio Austriju zbog mučenja jednog bosanskog Srbina koji je u Austriji zatražio azil. Sud je naložio isplatu odštete žrtvi za pretrpljeni bol. Kada je stupio u štrajk glađu, ne bi li ubrzao dodeljivanje azila, policija mu je hemijskom olovkom bola kožu iza ušiju.
„Neshvatljivo je da je ovaj slučaj istražila specijalna komisija bečkog ministarstva unutrašnjih poslova i došla do zaključka da je tortura bila – opravdana disciplinska mera”, zaključio je Evropski sud za ljudska prava.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 18.10.2012.
