Izvor: Politika, 09.Jan.2011, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vikend-mlade traže pravdu
Indijski gastarbajteri dođu u domovinu da se ožene, a onda uzmu miraz i nestanu bez traga
Slike s venčanja i dve neiskorišćene vozne karte za medeni mesec jedino su što je Amandžioti Kaur ostalo od braka. Nedelju dana posle raskošne svadbe u jednom seocetu u indijskoj državi Pendžab, njen suprug se vratio u Montreal sa obećanjem da će novopečenoj supruzi poslati dokumenta potrebna za vizu. Ali papiri nikada >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << nisu stigli, a kada je konačno uspela da stupi u kontakt s njim, nije hteo da je prizna.
„Napisala sam mu 120 pisama, 500 puta sam ga zvala telefonom u Kanadu, ali ništa ga nije dotaklo,“ priča za AFP 22-godišnja Amandžiota koja već dve godine, od venčanja, pati od hronične depresije.
„Mrzim sebe što sam zavolela bezosećajnog čoveka. Prevario je i mene i moju porodicu,“ kaže i pokazuje na hektar i po zemlje koliko je njen otac morao da proda dabi pokrio ogromne troškove svadbe.
Ona je samo jedna od indijskih prevarenih mladi. Indijski emigranti dođu u zemlju da sklope po tradiciji ugovoreni brak, a onda pobegnu sa novcem od miraza. Prema podacima stranke Lok Bhalaj, male političke organizacije u Pendžabu, više od 22.000 napuštenih mladi je podnelo krivičnu prijavu protiv indijskih mladoženja nerezidenata. Osnivač stranke B.Romuvalija kaže da je za poslednjih deset godina pomogao da 1.200 žena uđe trag svojim muževima.
„Njima je brak najlakši način da zarade, a plan je da zbrišu iz zemlje čim dobiju miraz,“ objašnjava on, naglašavajući da se tačan broj na ovaj način prevarenih žena ne zna, jer se mnoge iz konzervativnih sredina ne žale da ne bi osramotile familiju.
U Indiji je od 1961. zakonom zabranjeno davanje i prihvatanje miraza, ali vekovna tradicija da mladina porodica daruje mladoženjinu novcem, odećom i nakitom i dalje je snažno ukorenjena.
Amandžiota Kaur ne želi da kaže koliko je novca njen suprug sakupio, ali najčešće se radi o desetinama hiljada dolara. Trenutno je sezona svadbi u Indiji, pa mladići koji žive u Kanadi, Britaniji i drugim zapadnim zemljama dolaze u zavičaj da na insistiranje roditelja sebi nađu mladu kako tradicija nalaže. Devojke očajnički žele da emigriraju da bi pobegle od seoskog života. Međutim, zajednice obično traju samo nekoliko dana.
Ove vikend-mlade ne mogu ponovo da se udaju, postaju teret roditeljima i jedina im nada ostaje da će se muževi možda nekad predomisliti.
„To se ipak ne događa. Muškarci se ne vraćaju u selo zbog straha da će biti uhapšeni ili pretučeni. Otidite u bilo koje selo u Pendžabu i naći ćete bar jednu vikend-mladu koja živi sa roditeljima,“ kaže Rada Navin, koja je 2004. doživela istu sudbinu, a danas drži krojačku radnju u kojoj zapošljava napuštene pendžapske neveste.
Njoj je muž odmah po venčanju priznao da ima devojku Evropljanku i da će joj pomoći oko papira samo ako bude pristala da živi sa „drugom ženom“ u istoj kući u Londonu,što je ona odbila.
Ima i slučajeva da odbegle mladoženje ucenjuju tazbinu tražeći sve više i više novca da bi jednog dana došli da uzmu devojku.
Jedno istraživanje Pendžapskog univerziteta iz 2007. pokazalo je da samo u ovoj državi 25.000 napuštenih žena vodi borbu protiv pravnog sistema koji im nudi slabu nadu da će pravda biti zadovoljena.
J. J. K.
objavljeno: 09.01.2011
.jpg)
